Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 03.09. (21.08. po Starom kal.)

Sv. apostol Tadej

Sv. apostol Tadej

Jedan od Sedamdesetorice, a ne onaj Tadej, koji beše jedan od Dvanaestorice apostola. Sv. Tadej prvo vide i ču Jovana Krstitelja, i primi krštenje od njega, a po tom vide Gospoda Isusa i sledovaše NJemu. Gospod ga uvrsti u Sedamdeset manjih apostola, koje posla po dva i dva pred licem Svojim (Lk. 10, 1). Posle slavnog Svog vaskrsenja i vaznesenja Gospod posla Tadeja u Edesu, rodno mesto Tadejevo, a prema Svome obećanju knezu Avgaru, koje ovome Gospod dade onda kada mu posla ubrus sa likom Svojim. Celivanjem toga ubrusa Avgar bi isceljen od gube, no ne sasvim. Malo gube beše mu ostalo još na licu. Kada se sv. Tadej javi Avgaru, ovaj ga primi sa velikom radošću. Apostol Hristov pouči ga veri istinitoj i potom krsti. Kada kršteni Avgar izlazaše iz vode spade i ostatak gube s njega, i bi zdrav potpunce. Proslavivši Boga knez Avgar hoćaše da i njegov narod pozna Boga istinoga i da Ga proslavi. I sazva knez sve građane Edese pred apostola svetog Tadeja, da čuju propoved o Hristu. Čuvši reči apostolske i videvši čudesno isceljenog kneza svoga ljudi odbaciše idole i nečisto življenje, primiše veru Hristovu, i krstiše se. I tako se grad Edesa prosveti verom Hristovom. Knez Avgar iznese mnogo zlata i ponudi apostolu, no Tadej mu reče: „kad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?" I propovedaše sv. Tadej Jevanđelje po Siriji i Finikiji. Upokoji se u Gospodu u gradu Viritu Finikijskom.

Sv. muč. Vassa, i deca njena: Teognije, Agapije i Pist

Vassa beše žena nekog idolskog žreca, no uz to potajna hrišćanka. Svoje sinove vaspita u duhu hrišćanskom. Sam muž omrze je zbog vere i predade je sudiji na mučenje zajedno sa sinovima. Posle muka ljutih sinovi njeni biše mačem posečeni (misli se u Edesi, u Makedoniji). Vassa beše sva radosna što vide svoje sinove kako česno svršiše svoj mučenički podvig za Hrista, i sama još sa većom voljom pođe od muke na muku. Kada je baciše u more, angeli se javiše i odvedoše je do jednog ostrva u Mramornom moru, gde bi mačem posečena, u vreme Maksimijana. Tako sveta Vassa dvostruko se udostoji carstva Hristova, i kao mučenica i kao majka mučenika.

Sv. praoci Avram, Isak i Jakov

Spominju se i u nedelju praotaca pred Božić kao pravednici i ugodnici Božji.

Prep. Avramije Smolenski

Rođen u gradu Smolensku, a prema molitvama roditelja svojih. Stupi rano u monaštvo i predade se velikom podvigu podražavajući drevne oce pustinjske. Docnije osnovao manastir Sv. Krsta kod Smolenska. Pretrpeo mnoga iskušenja od demona i ljudi, sa velikim strpljenjem i blagodarnošću Bogu. Prilikom velike suše nizveo kišu molitvom svojom. Proživevši 50 godina u monaškom činu upokojio se mirno u Gospodu oko 1220 god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 2:6-9

6. A mudrost govorimo među savršenima, ali ne mudrost ovoga vijeka, ni knezova ovoga vijeka koji su prolazni;

7. Nego govorimo premudrost Božiju u tajni sakrivenu, koju predodredi Bog prije vijekova za slavu našu,

8. Koju ni jedan od knezova ovoga vijeka nije poznao; jer da su je poznali ne bi Gospoda slave razapeli.

(Zač. 127).

9. Nego kao što je napisano: Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 22:15-22

15. Tada otidoše fariseji i na vijećanju se dogovoriše kako bi ga uhvatili u riječi.

16. I poslaše k njemu učenike svoje sa irodovcima, govoreći: Učitelju, znamo da si istinit i putu Božijemu zaista učiš i ne obazireš se ni na koga, jer ne gledaš ko je ko od ljudi.

17. Kaži nam, dakle, šta ti misliš: treba li dati porez ćesaru ili ne?

18. Razumijevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemjeri?

19. Pokažite mi novac porezni. A oni mu donesoše dinar.

20. I reče im: Čiji je ovaj lik i natpis?

21. Rekoše mu: Ćesarev. Tada im reče: Podajte, dakle, ćesarevo ćesaru, i Božije Bogu.

22. I čuvši zadiviše se, i ostavivši ga otidoše.

(Zač. 91).

Pesma iz Prologa

Sveća gori a tamjan miriše,
Avramije dan i noć se moli,
Svoje bližnje kao sebe voli.
Suho telo svetog Avramija
Od pošćenja i od metanija,
Srce drhti od Božjeg imena -
Večnost piše po listu vremena.
*
Grešnici se ne boje grešnika,
Al' se ljuto boje pravednika,
Grešni ljudi Avramija ruže,
Zavidljivci Avramija tuže.
Ružen, tužen, Avramije snosi,
Milost Božju za dušmane prosi.
Avramije svoje srce krije
Tajno kleči, tajno suze lije;
Bog ne sudi k'o što sude ljudi,
Sud čovečji želi da nahudi
A Bog želi spasenije svakom,
Velikašu i robu nejakom.
Svetac nadu svu na Boga stavi -
Avramija Bog večno proslavi.

RASUĐIVANJE

Velikodušno opraštanje klevetnicima i molitva za njih odlika je svetitelja hrišćanskih, koji sve klevete protiv sebe ne pripisuju ljudima nego demonima, glavnim podstrekačima svake klevete kao i svakoga greha uopšte. Sveti Avramije Smolenski bi oklevetan kod kneza i episkopa od nekih zavidljivih popova kao varalica, mađioničar i licemer. Klevetnici tražahu ništa manje nego da se on spali. I knez i episkop poverovaše klevetnicima, i Avramije bi proteran iz Smolenska i zabranjeno mu činodejstvo. Za sve vreme istrage i suđenja Avramije ponavljaše molitvu sv. Stefana prvomučenika: Gospode, ne primi im ovo za greh (Dela 7, 60). Docnije se utvrdi, da su svi tužioci Avramijevi lagali i klevetali. Razjareni knez htede ljuto kazniti klevetnike a vladika odlučiti ih od crkve, no Avramije sveti pade na kolena pred vladikom i sa suzama moljaše ga, da im oprosti. I ne hte poći u svoj manastir niti početi ponovo činodejstvovati dokle god njegovi klevetnici ne biše pomilovani i pušteni.

SOZERCANJE

Da sozercavam Davida i Saula, čoveka s duhom Božjim i čoveka bez duha Božjega (I Sam. 18), i to:
1. kako se Saul bojaše Davida zbog vrline njegove, i kako David u svemu beše pokoran Saulu;
2. kako Saul pritvorno nagrađivaše Davida ali ga posla među Filistejce da bi poginuo.
3. kako se uvek odstupnik od Boga najviše boji Božjeg čoveka.

BESEDA

o čudesnom kamenu u Sionu
Evo, ja mećem u Sionu kamen, za osnov,
kamen izabran, mnogocen, krajeugolan,
čestan, temelj pouzdan; ko vjeruje u nj
neće se postidjeti
(Isa. 28, 16).
Ovaj čudesni kamen, braćo, jeste sam Gospod naš Isus Hristos. Jer da je prorok mislio na običan kamen, ne bi spominjao veru u njega, inače bi on proricao idolopoklonstvo. I kod proroka Danila govori se o kamenu, koji se odvali odbrda i razbi velikog idola i poraste kao gora velika, i ispuni svu zemlju (Dan. 2, 34). Proročanstvo o kamenu kod Danila je za neznabošce, a kod Isaija za Jevreje. Gospod Isus Hristos je taj kamen, koji je postavljen prvo u osnov svukolikog Božjeg stvaranja jer On je Slovo Božje i slovesnost Božja; drugo u osnov Staroga Zaveta kao pripremnog, i treće u osnov Novog Zaveta kao završnog. Kamen krajeugolan to jest kamen najjači i najtvrđi, koji vezuje i spaja drugo kamenje i drži duvarove raznih pravaca u jedinstvu i celini. Ako se posmatra Gospod Hristos unutra u nama, On je krajeugolni kamen, koji vezuje i spaja razne naše duhovne sposobnosti u jedinstvo i celinu, tako da sve dejstvuju u jednom pravcu, u pravcu Boga i Carstva Božjeg. Ako li se posmatra Hristos Gospod u istoriji ljudskoj, On je krajeugolni kamen, koji vezuje i spaja Jevrejstvo i neznaboštvo u jedan dom Božji, u crkvu Božju. Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos (I Kor. 3, 11), govori apostol Novoga Zaveta u saglasnosti sa prorokom Staroga Zaveta. Ko god je do sad verovao u taj Kamen Spasenja, nije se postideo. Niti će se ikad iko postideti ko bude u nj verovao. Jer je taj kamen temelj pouzdani vaistinu kamen izabran mnogocjen i čestan.
O Gospode Isuse, Kamenu spasenja našega, ukrepi veru u nama, svetu i spasonosnu veru u Tebe, jedinoga Spasitelja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.