Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 04.02. (22.01. po Starom kal.)

Sveti apostol Timotej

Sveti apostol Timotej

Jedan od Sedamdeset apostola. Rođen u Listri Likaonskoj od oca Grka i majke Jevrejke. Majku i babu mu pohvaljuje apostol Pavle zbog vere nelicemerne (2. Tim 1, 4-5). U Listri se Timotej sreo prvi put sa velikim apostolom, i sam bio svedok kada je Pavle iscelio hromog od rođenja. Docnije je Timotej bio bezmalo stalan saputnik Pavlov, obišavši sa njim Ahaju, Makedoniju, Italiju i Španiju. Veliki revnitelj vere, izvrstan besednik i sladak dušom, Timotej je mnogo doprineo rasprostranjenju i utvrđenju vere hrišćanske. Pavle ga naziva pravim sinom u vjeri (1. Tim 1, 2). Po mučeničkoj smrti Pavlovoj Timotej je imao za učitelja svetog Jovana Jevanđelista. Ali kada ovoga car Dometijan progna iz Efesa na ostrvo Patmos, Timotej osta u Efesu da episkopuje. U vreme nekog idolskog praznika zvanog Katagogium, neznabošci, kivni na hrišćane, mučki i pod maskama napadnu Timoteja i ubiju ga (oko 93. godine). Časne mošti njegove docnije su prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi Svetih Apostola, do groba svetog Luke Jevanđelista i svetog Andreja Prvozvanog.

Prepodobni mučenik Anastasije

Persijanac po rodu. Neznabožačko mu ime beše Magundat. Kada car Iraklije ratovaše s Persijancima, Magundat prebegne hrišćanima, ode u Jerusalim gde se krsti i dobije ime Anastasije. Ne beše mu dosta što se krstio, nego se i zamonaši, da bi se sav predao služenju Gospoda. Pored ostalih podviga vrlo je rano čitao žitije svetih mučenika i čitajući, kvasio je knjigu suzama, i sam žarko čeznući za mučeništvom. Gospod ga je najzad uvenčao vencem mučeničkim. Dugo ležaše u tamnici i bi ljuto mučen, dok mu car Hozroe ne izreče smrtnu presudu. Po toj presudi Anastasije bi udavljen u vodi, pa posle izvađen iz vode, i dželat mu odseče glavu i posla caru. Postrada 22. januara 628. godine u gradu Betsaloe, blizu Ninive.

Pesma iz Prologa

Apostoli Sveti, Duhom zagrejani,
Duhovni atleti, Duhom obasjani,
Pobedom Hristovom svet su pobedili,
Svet su pobedili. Crkvu utvrdili.
Orlovi veliki, leteli su snažno.
U muke i u smrt jurili odvažno.
Od svega će lako, lako rastadoše,
Od Hrista se nikad rastat ne mogoše.
Hristova ih ljubav od svega rastavi,
Hristova ih ljubav va veki proslavi.
Porugani nekad od zemnih tirana,
Sad su krunisani bleskom večnog dana:
Ismejani negda od zemnih mudraca.
Sad — braća angela, i vođe svetaca!
Molite se za nas, Hristovi orlovi,
I nas grešne Hristos Duhom da obnovi.
Sveti Timotije, zvezdo međ zvezdama,
Pomozi i nama tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE

Pravoslavna crkva poseduje neiscrpno blago u dokazima života posle smrti. Da navedemo ovde jedan od bezbrojnih, jedan primer koji u isto vreme svedoči i da duše ljudske žive posle telesne smrti i da dragovoljna poslušnost vodi blaženoj besmrtnosti. Kada sv. Teodosije Veliki osnova manastir, imađaše u početku samo sedam monaha. Da bi ove dobro utvrdio u sećanju na smrt, naredi da se iskopa jedan grob. Kada grob bi gotov, Teodosije stade više groba, okružen sedmoricom, i reče: "Evo, deco, groba gotova! Ima li ko među vama gotov za smrt, da bi se sahranio u ovaj grob?" Jedan od njih, Vasilije po imenu i sveštenik po činu, pade na kolena i potraži od Teodosija blagoslov da umre. Teodosije naredi da se Vasiliju drže pomeni i podušja: trećina, devetina i četrdesetnica, kako je običaj nad mrtvima. Kada se svrši četrdesetodnevni pomen, Vasilije, zdrav potpuno, leže i umre. I bi sahranjen u novi grob. U četrdeseti dan pak po njegovom pogrebu, Vasilije se javi jedno jutro među bratijom u crkvi i pojaše sa njima. Vide ga najpre samo Teodosije, pa se pomoli Bogu, da Bog otvori oči i ostalima. I sva bratija pogledaše i videše Vasilija među sobom. Jedan brat, Letije, od radosti raširi ruke i htede zagrliti Vasilija, no ovaj iščeze. A ču se glas Vasilijev: "Spasavajte se oci i bratije, spasavajte se!"

SOZERCANJE

Da sozercavam bezbrižnost Gospoda Isusa u pogledu jela i odela i to:
1. bezbrižnost NJegovu o Sebi, koju On na delu pokazuje,
2. bezbrižnost o jelu i odelu, koju On i drugima propoveda (Mat. 6, 31).
 

BESEDA

o Božjem sveznanju i promislu
A vama je i kosa na glavi sva izbrojana
(Mat. 10, 30)
I kosa vam je na glavi izbrojana, braćo, a kamoli dani života! Ne bojte se, dakle, da ćete umreti pre određenog vremena, niti se nadajte pak, da ćete ma kako moći produžiti život i za jedan dan mimo volje Onoga koji broji i meri. Ovo saznanje neka vas nauči krotosti i strahu Božjem.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli stradanja vaša na zemlji! Ne bojte se, dakle, da ćete stradati više od mere. Još manje bojte se da će vaša stradanja ostati zaboravljena i neuračunata od Onoga koji sve vidi. Ovo saznanje naučiće vas strpljenju i poverenju prema Tvorcu vašem i Promislitelju.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se, dakle, da ćete imati ni suviše prijatelja ni suviše neprijatelja; niti se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja, i ne bojte se ništa. Gle, On je jedini prijatelj vaš, koji vas nepromenljivo voli.
O Gospode blagi, Promislitelju mudri, koji znaš svemu broj, meru i vreme, odagnaj od nas svaki strah osim straha od Tebe. Da bismo kroz strah od Tebe došli do čiste i svete ljubavi prema Tebi, Tvorcu i Dobrotvoru našem. Tebi slava i hvala vavek. Amin.