Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 04.04. (22.03. po Starom kal.)

Prepodobnomučenik Jevtimije

Prepodobnomučenik Jevtimije

Rođen u selu Dimitcani na Peloponezu. Kao dečak živeo po hrišćanski, no docnije ode u Rumuniju i tu se preda velikom razvratu. U tom razvratu zli duh navede ga te se poturči. No čim je to učinio, počne se gorko kajati. Vrati se ponovo veri Hristovoj i zamonaši se u Svetoj Gori. Posle nekoliko godina, provedenih u teškom postu i molitvi, reši se da umre za Hrista. S blagoslovom svoga duhovnika ode u Carigrad, gde nekako uspe da izađe pred velikog vezira. Pred vezirom on se počne krstiti, hvaliti Hrista i grditi Muhameda. Posle dugih istjazanja bi osuđen na smrt i posečen 22. marta 1814. godini na Cveti. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga čudesna isceljenja bolnih. NJegova česna glava nalazi se u ruskom manastiru svetog Pantelejmona u Svetoj Gori. I tako ovaj dvadesetogodišnji mladić najpre umre Hristu a potom za Hrista.

Sveta Drosida

Kći cara Trajana. Bi uhvaćena sa drugih pet žena gde noću sakuplja tela postradalih mučenika za Hrista, i zbog toga od cara ljuto nakarana. Onih pet žena behu teško mučene i najzad bačene u rastopljen bakar, gde duše svoje predadoše Gospodu svome. A Drosida osta pod strogom stražom carskom. No ona izbeže iz dvora i sama sebe krsti u jednoj reci. Posle osam dana predade dušu svoju Bogu.

Sveštenomučenik Vasilije, prezviter ankirski

Pod carem Konstancijem trpeo je mnogo od arijanaca. I u to vreme beše se pročuo kao veliki revnitelj Pravoslavlja i istinski pastir stada slovesnoga u Ankiri. A kad potom stupi na presto Julijan Odstupnik i poče gonjenje hrišćana, Vasilije javno izobličavaše ovo novo nečestije i utvrđivaše svoje ljude u veri. Zato bi bačen u tamnicu. Pa kad car Julijan dođe u Ankiru, bi Vasilije izveden pred cara, i car ga poče nagovarati da ostavi veru Hristovu obećavajući mu počasti i bogatstvo. Tada Vasilije odgovori caru: "Ja verujem Hristu mome, koga si se ti odrekao, i koji je tebi dao ovo zemno carstvo, ali će ti se ono skoro i uzeti. Zar tebe nije stid oltara, pod kojim si se spasao od smrti kao osmogodišnji dečak, kad su tražili da te ubiju?... Zato će ti se uskoro oduzeti ovo vremeno carstvo, i telo tvoje neće biti pogrebeno, kada izvrgneš dušu u ljutim mukama". - Razljuti se Julijan i naredi da se Vasiliju svaki dan dere sedam kajiša kože s tela. I tako činiše mučitelji nekoliko dana. Kada Vasilije ponovo izađe pred cara, on uze sam sa sebe jedan kajiš svoje sopstvene hože i baci Julijanu u lice viknuvši mu: "Uzmi, Julijane, i jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život!" - Taj događaj razglasi se po varoši, i car se od stida ukloni tajno iz Ankire u Antiohiju. Vasilija pak produže mučiti usijanim gvožđem dokle ne predade dušu svoju Gospodu, za koga je mnogo stradao 363. godine.

Pesma iz Prologa

Ti si divan lovac, o Hriste Gospode,
Razap'o si mreže po svetu vascelom,
Čisti biser loviš iz duboke vode,
Nevidljivom mrežom, duhom ispletenom.
LJubavlju vezenom, suzom pokapanom,
Angelskim rukama svuda podržanom.
Sve što majka rodi i Duh odnegova,
Sve prekrasne duše što svet može dati,
Sve to y broj uđe Tvog bogatog lova,
Sve to Tvoja mreža svilsna uhvati,
Kad uzdigneš mreže iz životnog mora
Ništ'preostat nsće sem kaljava kora.
O predivni lovče bisera čistoga.
I mi grešni nekad Tvoj smo biser bili.
Sada smo daleko od prestola Tvoga
Pod talogom strasti tamom se pokrili.
No nek i nas mreža Tvoja poduhvati,
Od Tvog ćemo lica ko zvezde zasjati.

RASUĐIVANJE

Čak ni u mukama na krstu Gospod Isus ne osudi grešnike nego iznese pred Oca Svoga izvinjenje za njihov greh govoreći: ne znaju šta rade! Da i mi ne sudimo nikoga, da ne bi bili osuđeni. Jer niko nije siguran, da neće i on do smrti učiniti onaj isti greh za koji osuđuje brata svoga. Sv. Anastasije Sinajski uči: "Ako i vidiš nekoga da greši, ne osuđuj, jer ne znaš kako će on dovršmti svoj život. Ovaj razbojnik, raspeti s Isusom, beše čovekoubica, Juda pak beše apostol Isusov, pa ipak razbojnik uđe u Carstvo, a apostol ode u pakao. Ako i vidiš nekoga da greši, ti ne znaš i njegova dobra dela. Jer mnogi sagrešiše javno a pokajaše se tajno, i mi vidimo grehe njihove a pokajanje njihovo ne znamo. Zato, braćo, nikog da ne osuđujemo, da ne bismo bili osuđeni."

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa na krstu raspeta i to:
1. kako je bezgranična tuga NJegova za ljudima zaslepljenim grehom,
2. kako su NJegove misli na krstu više upravljene ka Ocu nebesnom nego k Sebi,
3. kako su NJegove brige na krstu više upravljene na ljude nego
na Sebe,
4. kako je On i na krstu siguran u Svoju pobedu i vaskrs.

BESEDA

o veličanstvu Hrista Pobedioca
A glava njegova i kosa bijaše bijela kao bijela vuna,
kao snijeg; i oči njegove kao plamen ognjeni
(Otkr. 1, 14)
Takvoga vide Isusa posle vaskrsa i pobede Jovan Bogovidac. Vide Ga kao sina čovečjeg, obučena u dugačku haljinu, opasana zlatnim pojasom, sa sedam zvezda u desnoj ruci, a lice Mu bijaše kao što sunce sija u sili svojoj. U takvoj se sili i slavi javio Onaj, koji je na krstu bio nezračan, i koji se svima mimoprolaznicima činio kao najnemoćniji od sinova ljudskih.
No zašto mu kosa bejaše bela kao vuna i kao sneg? Ne beše li Gospod, kad Ga ubiše, jedva 34 godine star? Ogkuda NJemu bela kosa? Ne označava li bela kosa starost? Vaistinu, bela kosa označava kod smrtna čoveka starost, no kod Hrista u slavi ona označava više nego starost - ona označava večnost. Večno mlada starost! Starost je prošlost. mladost je budućnost. Nije li On i jedno i drugo u isto vreme? I više nego sva vremena prošlosti i sva vremena budućnosti - nadvremena večnost.
I zašto mu oči behu kao plamen ognjeni, To je Svevideći, zato. Od sunca se štošta može i sakriti, ali od NJegovog pogleda ne može se sakriti ništa od svega onoga što je na nebu i na zemlji i pod zemljom. On prozire sva vlakna svih tkanja u prirodi: On prozire sve atome u kamenu, sve kaplje vodene u moru, sve častice vazduha, sve pomisli i sve želje svih stvorenih duša.
To je Onaj isti, i niko drugi, koji je iz sastradalne ljubavi prema rodu čovečijem sišao na zemlju, obukao se u smrtno i stradalno telo, porugan i popljuvan bio od grešnih ljudi. To je Onaj isti, koji je nezračan visio na krstu među razbojnicima, i kao mrtvac sahranjen bio od Josifa i Nikodima.
O braćo, kako je strašno i pomisliti, kako je velikog i veličanstvenog posetioca imala zemlja! A još strašnije - na koga su bezumni ljudi digli ruku!
Gospode veličanstveni, oprosti nam grehe naše, i seti se i nas u sili i slavi Svojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.