Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 04.05. (21.04. po Starom kal.)

Svešt. muč. Januarije

Svešt. muč. Januarije

I drugi s njim. Ovaj svetitelj beše episkop u Kampaniji Italijanskoj. U vreme gonjenja Maksimijanova bi izveden pred sud i istjazavan raznim mukama, koje on nezlobivo i trpeljivo podnošaše. Kad ga vrgoše u oganj, oganj se rashladi nevidljivom rosom, i mučenik nepovređen stajaše posred ognja i pojaše Bogu hvalu. Tada mu strugaše telo gvozdenim četkama, dok se kosti ne zabeleše, no mučenik nezlobivo i trpeljivo trpljaše. Gledahu muke mučenikove njegov đakon Faust i čtec Disiderije, i plakahu za duhovnim ocem svojim. Tada i njih vezaše, pa zajedno sa episkopom u grad Puteol dovedoše, i u tamnicu baciše. U istoj tamnici behu Hrista radi i đakoni Puteolski Prokul i Sosije, i dva prosta čoveka hrišćanina Evtihije i Akution. Svih sedam baciše sutradan pred zverove. No zverovi ih se i netaknuše. Tada ih sve mačem posekoše, a hrišćani grada Neapolja prenesoše tajno telo sv. Januarija u svoj grad i česno položiše u crkvu. Do dana današnjega bezbrojna čudesa pojaviše se na grobu ovoga svetitelja. Između mnogih čudesa zapamćeno je i to, da je jedna bedna udovica, kojoj beše umro jedinac sin, uzela iz crkve ikonu sv. Januarija i položila na svoga mrtvog sina ridajući i moleći se svetitelju. I sin joj ožive. Česno postrada sv. Januarije 305 god.

Sv. muč. Teodor

I drugi s njim. Postrada za veru Hristovu u Pergi Pamfilijskoj u vreme cara Antonina. Beše Teodor mlad i krasan licem. Kada ga namesnik te oblasti izabra sa drugim mladićima, koji se imahu poslati na službu u dvor carski, Teodor se usprotivi i izjavi, da je on hrišćanin. Beše zbog toga mučen raznim mukama, pa onda bačen na oganj. No iz zemlje provri voda i pogasi oganj. Namesnik to pripisivaše nekim mađijama Teodorovim. A mučenik mu reče: „ovo nije delo moje sile nego Hrista Boga moga; a ako hoćeš da poznaš silu tvojih bogova, naloži drugi oganj i baci jednog od tvojih vojnika, pa ćeš nadam se poznati silu njihovu i svemoć Boga moga". Htede namesnik zaista da baci jednog od vojnika, no oni ga u strahu moljahu da baci žreca Dioskora mesto njih, žrec pak moljaše da baci samoga idola Zevsa i ostale idole, pa ako su bogovi, oni će se lako spasti. A to Dioskor reče za to, što već beše srcem obraćen Hristu pošto vide čudo sa Teodorom. Saznav ovo namesnik osudi Dioskora na smrt i spali. Tako isto predade smrti i Teodora i dva vojnika, Sokrata i Dionisija, i još Filipu majku Teodorovu. Teodora raspeše na krst, na kome tek treći dan izdahnu. Sokrat i Dionisije biše kopljem probodeni, a Filipa mačem posečena. Svi biše uvenčani vencima slave u carstvu Hristovom.

Evanđelja

Subota Svetle nedelje

 

Jn. 3. 22-35

(Zač. 11).

22. Potom dođe Isus i učenici njegovi u judejsku zemlju, i tu boravljaše s njima i krštavaše.

23. A i Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer ondje bješe mnogo vode; i dolažahu te se krštavahu.

24. Jer još ne bijaše Jovan bačen u tamnicu.

25. Tada nastade raspra među učenicima Jovanovim i nekim Judejcem oko očišćenja.

26. I dođoše Jovanu i rekoše mu: Ravi, onaj što bješe s tobom preko Jordana, za koga si ti svjedočio, eno krštava, i svi idu njemu.

27. Jovan odgovori i reče: Ne može čovjek ništa primati ako mu ne bude dano s neba.

28. Vi mi sami svjedočite da rekoh: Nisam ja Hristos nego sam poslan pred njim.

29. Ko ima nevjestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću se raduje glasu ženikovu. Ova, dakle, radost moja ispunjena je.

30. On treba da raste, a ja da se umanjujem.

31. Koji odozgo dolazi nad svima je. Koji je sa zemlje od zemlje Je, i od zemlje govori; a koji dolazi s neba nad svima je;

32. I što je vidio i čuo, to svjedoči; i svjedočanstvo njegovo niko ne prima.

33. Koji primi svjedočanstvo njegovo, potvrdi da je Bog istinit.

34. Jer koga Bog posla, onaj riječi Božije govori: jer Bog Duha ne daje na mjeru.

35. Jer Otac ljubi Sina, i sve je dao njemu u ruku.

36. Ko vjeruje u Sina, ima život vječni; a ako je neposlušan Sinu, neće vidjeti života, nego gnjev Božiji ostaje na njemu.

Pesma iz Prologa

— Caru jednom služim, i drugom ne mogu,
Služim Hristu živom, Gospodu i Bogu!
Tako Todor reče rimskom namesniku,
Namesnik ga gleda k'o u krasnu sliku,
Pa ga poče najpre odvraćati tiho,
No sva odvraćanja ostaše na liho.
*
U ognjenoj peći, s dvojicom drugova,
Todorova usta prepuna psalmova.
Bog hlađanom rosom strašni oganj poli,
U sred ognja Filip svog Gospoda moli, —
Da pre smrti majku jednom videt može
— Po milosti to mi još učini, Bože!
I majka se javi svom sinu u peći,
Jednom drugom reče što imade reći.
*
Filipu staricu namesnik priziva,
Starica se njemu poslušno odziva.
— Zvao sam te, reče, da svetuješ sina
Da s' odrekne javno Nazarećanina,
I prizna bogove rimske carevine,
Ako želiš sinak da ti ne pogine. —
A Filipa reče: pre nego ga rodi'
Ja se molih Bogu: pomiluj Gospodi!
I izvešće primih, da ću doživeti.
Svog sina raspeta za Hrista videti.
I zato sam sada spram smrti nemarna
Za smrt nas oboje Bogu blagodarna.

RASUĐIVANJE

Čuvaj srce! govorili su u starini opitni podvižnici. A otac Jovan Kronštatski, u naše dane, govori isto tako: „srce je fino, lako duhovno, nebesno po prirodi svojoj, — čuvaj ga; ne obremeni ga; ne ozemljeni ga; budi krajnje uzdržljiv u jelu i piću i u opšte u telesnim zadovoljstvima. Srce — hram Božji; kto rastlitъ hramъ Božій, togo rastlitъ Bogъ (I Kor., 3, 17)." Duhovni opit u starom dobu i duhovni opit u naše vreme istovetan je, pod uslovom, da je istovetno i veroispovedanje. Nebesno saznanje, do koga su dolazili stari podvižnici ne razlikuje se od nebesnog saznanja do koga dolaze novi podvižnici. Jer kao što je Hristos isti danas kao i juče, tako je ista i priroda ljudska. I što je glavno: isto je srce ljudsko, ista žeđ njegova i glad njegova, i ništa ga zasititi ne može do slava i sila i bogatstvo Božje.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako On javljajući se apostolima javlja se svima nama;
2. kako je NJegovo vaskrsenje dokaz besmrtnog života i blagovest o besmrtnom životu vascelom rodu ljudskom.

BESEDA

o Hristu u srcu vernih
Da se Hristos useli vjerom u srca vaša (Efes. 3, 17).
Nema Hrista onaj ko Ga ima samo na jeziku. Niti ima Hrista onaj ko Ga ima samo na hartiji. Niti Ga ima onaj ko Ga ima samo na zidu. Niti Ga pak ima onaj ko Ga ima samo u muzeju prošlosti. Onaj Ga u istini ima ko Ga ima u srcu. Jer je Hristos ljubav, a presto ljubavi je srce. Ako ti je Hristos u srcu, onda ti je On — Bog. Ako li ti je On samo na jeziku, ili na hartiji, ili na zidu, ili u muzeju prošlosti, pa ma Ga ti i nazivao Bogom, On je igračka za tebe. Čuvaj se tada, o čoveče, jer se niko ne može nekažnjeno igrati s Bogom. Srce je prividno tesan organ, no u njega se može useliti Bog. I kad se u njega useli Bog, ono je napunjeno i prepunjeno, i ništa više u nj ne može stati. Ako li se pak u njega useli sav svet, bez Boga, ono ostaje prazno.
Braćo, neka se Hristos, vaskrsli i živi Gospod, useli verom u srca vaša, i srca vaša biće napunjena i prepunjena. No On se ne može drukčije useliti u srca vaša do verom vašom. Ako li vere nemate, Hristos će ostati samo na jeziku vašem, ili na hartiji, ili na zidu, ili u muzeju prošlosti. Kakva vam je korist od toga? Kakva vam je korist držati život na jeziku a smrt u srcu? Jer ako držite svet u srcu a Hrista na jeziku, držite smrt u srcu a život na jeziku. Ne pomaže žednom voda na jeziku. Spustite živoga Hrista u srce, i napojićete se istinski, i osetićete slast neiskazanu.
O vaskrsli Gospode, očisti srce naše od smrtonosnih gostiju u njemu, i Ti se useli u njega. Da bi živi bili i Tebe proslavili. Tebi slava i hvala vavek. Amin.