Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 04.07. (21.06. po Starom kal.)

Sveti mučenik Julijan Tarsanin

Sveti mučenik Julijan Tarsanin

Blagorodnog, senatorskog porekla; živeo u Tarsku Kilikijskom, postradao u vreme Dioklecijanovo. Iako mu beše tek osamnaest godina od rođenja kada bi podvrgnut istjazavanju za veru, sveti Julijan beše već dovoljno vaspitan i utvrđen u hrišćanskom blagočešću. Celu godinu vodao ga je namesnik carski za sobom iz grada u grad, sve mučeći ga i sve nagovarajući, da se odrekne Hrista. Majka Julijanova sledovaše izdaleka svome sinu. Kada je namesnik uhvati i posla da usavetuje svoga sina, da se odrekne Hrista, ona tri dana govoraše u tamnici svome sinu suprotne savete, učeći ga i hrabreći da ne klone duhom, no da s blagodarnošću Bogu i smelošću ide na smrt. Mučitelji zašiju tada Julijana u vreću s peskom i sa skorpijama i zmijama, pa bace u more, a i majka Julijanova umre na mukama. Mošti njegove izbace talasi na obalu, i verni prenesu ih u Aleksandriju i česno sahrane 290. godine. Docnije te mošti budu prenete u Antiohiju. Sam sveti Jovan Zlatoust docnije držao je pohvalnu reč svetom mučeniku Julijanu. "Iz usta mučenika", rekao je Zlatoust, "ishodio je sveti glas, i zajedno s glasom izlivala se svetlost jasnija od sunčanih zraka". I još: "Uzmi koga bilo, sumašedšeg i besnog, i privedi ovome svetome grobu, gde su mošti mučenikove, i videćeš, kako će on (demon) nepremeno iskočiti i pobeći kao od palećeg žara". Iz ovih reči jasno je, kako su se mnogobrojna čudesa morala dešavati na grobu svetog Julijana.

Prepodobni Julije i Julijan

Rođena braća iz grčke oblasti Mirmidonije. Odmalena vaspitani u hrišćanstvu, sa zavetom da će živeti uvek u devstvu i služiti crkvi. Julije beše prezviter a Julijan đakon. Od cara Teodosija Mlađeg izdejstvuju gramatu, da mogu po celom carstvu rušiti kumire i zidati crkve hrišćanske. Kao dva apostola ova dva brata obraćahu nehrišćane u hrišćane po Istoku i Zapadu, i zidahu crkve. Sazidaše stotinu crkava za života svoga. Upokojili se mirno u gospodu blizu Mediolana. Žitelji Mediolana prizivaju svetog Julija u pomoć protiv vukova.

Sveti mučenik Arčil II, car gruzinjski

Beše sin cara Stefana a unuk velikog cara gruzinskog Vahtanga. Veliki hrišćanin i zaštitnik Hrišćanstva car Arčil bi mučen od muslimana i posečen za Hrista 20. marta 744. godine. A njemu beše osamdeset godina kada postrada za Gospoda i preseli se u blaženu večnost.

Sveti mučenik Luarsab II, knjaz kartalinski u Gruziji

I otac mu, Georgije X, postrada zbog vere i bi otrovan od persijskog šaha. Luarsab pak bi bačen u neku tamnicu, blizu Širasa, u kojoj protamnova sedam godina. Tada, po naredbi šaha Abasa I, bi obešen u tamnici sa dvojicom slugu, 21. juna 1622. godine. Na njegovom grobu viđena beše svetlost nebeska.

Žitija Svetih

Kad Julije i brat mu Julijan Sagradiše Bogu Svevišnjemu Devedest i devetu crkvu, Tad Julijan grobnicu sagradi Za svog brata sveštenog Julija, Pa kad bratu grobnicu pokaza, Julije mu krotko govoraše: — Pripremaj se, moj brate rođeni, Grob je ovaj za tebe sagrađen, Pripremaj se da pred Boga pođeš, Pre tvog brata, grešnoga Julija. A Juliju Bog je odredio Sagraditi još i stotu crkvu Na ostrvu nekom usamljenom. Kako reče preslavni Julije, Kako reče, onako se cteče, Pre starijeg mlađi brat se smiri, A stariji sto crkvi namiri, Pa kad stotu na ostrvu sazda, Tad se i on u večnost preseli.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA12:4-5,15-21

4. Jer kao što u jednom tijelu imamo mnoge ude, a svi udi nemaju isti posao,

5. Tako smo mnogi jedno tijelo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima.

(Zač. 110).

15. Radujte se sa radosnima, i plačite sa onima koji plaču.

16. Budite jedne misli među sobom. Nemojte gordo misliti, nego se družite sa smirenima. Ne smatrajte sami sebe mudrim.

17. Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima.

18. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima.

19. Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mjesto gnjevu (Božijem), jer je napisano: Moja je osveta ja ću vratiti, govori Gospod.

20. Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer to čineći zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu.

21. Ne daj da te zlo pobjedi, nego pobijedi zlo dobrim.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 12:9-13

9. I otišavši odande, dođe u sinagogu njihovu.

10. I gle, tu bijaše čovjek sa rukom suhom; i zapitaše ga govoreći: Valja li subotom liječiti? - da bi ga optužili.

11. A on im reče: Koji je među vama čovjek koji ima ovcu jednu, pa ako ona u subotu upadne u jamu, da je neće uzeti i izvaditi?

12. A koliko li je čovjek pretežniji od ovce? Dakle, valja subotom dobro činiti.

13. Tada reče čovjeku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.

(Zač. 46).

RASUĐIVANJE

Kad čovek počne da se vežba u ćutanju, ćutanje mu izgleda niže od govora; no kada se izvežba u ćutanju, onda zna da je govor niži od ćutanja. Rekao monah sv. Sisoju: „Ja bih hteo da sačuvam srce moje, ali ne mogu", na što mu starac odgovori: „Kako možemo mi sačuvati srce, kad kapija srca našeg — jezik — stoji otvorena?"
Upitali jedanput Harileusa, sinovca Likurgova, zašto je stric njegov izdao tako malo zakona. On odgovori: „Jer ne treba mnogo zakona onima koji mnogo ne govore."

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje slepog Vartimeja (Mk 10, 46) i
to:
1. kako Vartimej c verom vapije ka Gospodu za isceljenje, i kako ga Gospod isceljuje,
2. kako i ja sedim slep dušom kraj puta, kojim Gospod prolazi, i ako vapijem k NJemu, isceliće me.

BESEDA

o sejanju i žetvi
Ko sije bezakonje, žnjeće muku (Priče Sol 22, 8)
Ako činiš bezakonje, može te muka i obići onoga dana, kada činiš bezakonje, no ona je čula glas bezakonja, i doći će neizostavno u svoj dan.
Poneko sejanje je slatko, i poneka je žetva gorka. Poneko sejanje liči na život, no plod i žetva su mu smrt.
Pazi i nauči se iz Svetoga Pisma:
Eva poseja bezakonje kroz neposlušnost, i snađe je muka porođajna.
Kain poseja bezakonje kroz bratoubistvo, i snađe ga muka besanog lutanja po zemlji.
Sodom i Gomor posejaše bezakonje, i požnješe muku grozne smrti.
Sinovi Ilije prvosveštenika posejaše bezakonje, jer činjahu skvernu pokraj Kovčega Zaveta, i požnješe muku, jer gorko izgubiše život u boju.
Seti se Saula, njegovog bezakonja i njegove muke. Pa se seti Ahava i Jezavelje. Pa se seti Iroda i Jude. Pa se seti dana današnjega, i dana jučerašnjega, i dana prekjučerašnjega, i svakoga prošlog dana, i oslušni reči svakoga dana: ko sije bezakonje, žnjeće muku! Ima li sela na svetu, kome ova nauka nije pred oči postavljena? Ima li krova, koji pod sobom ne skriva takvu nauku? Ima li i jednog živog čoveka, koji se nije osvedočio u ovu nauku na živim primerima oko sebe?
O Gospode Premudri, kad ne bismo znali volju Tvoju, manje bismo odgovarali. No kad si nam dao da je znamo, Premilostivi, dodaj nam sile da je i izvršujemo kroz sve dane života našeg: Tebi slava i hvala vavek. Amin