Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 05.03. (20.02. po Starom kal.)

Sveti Lav, episkop katanski

Sveti Lav, episkop katanski

Pod vulkanskom planinom Etnom, u gradu Katani, bi Lav sveti dobrim pastirom i milosrdnim nastavnikom ljudi. Veliko popečenje imaše oko bolnih i sirotnih. I revnost njegova za veru bi onako isto velika kao i milosrđe njegovo prema nevoljnim. Pojavi se u tom gradu neki mađioničar Iliodor, koji opsenjivaše narod raznim maštarijama, i veoma razvraćaše mladež. Jednom za vreme Božje službe uđe u hram Božji i poče svoje opsenarije. Sveti Lav priđe k njemu, veza ga jednim krajem omofora i odvede na tržište gradsko. Tu naredi da se naloži velika vatra, i kad se vatra razgori, on stade posred ognja i uvuče u nj i Iliodora. Iliodor sav izgori, a Lav osta živ i netaknut. Postideše se od toga svi oni koji behu zaluđeni Iliodorom i koji gledahu u njemu neko božanstvo. A milosrdni i revnosni Lav proču se po celome carstvu kao veliki čudotvorac, koji svojim svetlim čudesima pomaže ljudima. Kada skonča svoj tok, preseli se dušom ka Gospodu, a iz njegovih mošti poteče celebno miro. Skončao u VIII veku.

Sveti sveštenomučenik Sadok

Bi episkop u Persiji posle svetog Simeona. Jednom u snu javi mu se sveti Simeon i reče mu: "Juče ja, danas ti!" Ove reči Sadok protumači pastvi svojoj kao da znače: lane ja postradah, ove godine ćeš ti. I zaista te godine uhvati ga car Sapor sa mnogim klirom i narodom i izvede na sud. Prvo im naredi, da se poklone ognju i suncu kao božanstvu. Odgovori Sadok: "Mi smo gotovi usrdno umreti za Boga našeg, ali suncu i ognju nećemo se pokloniti". Potom biše mučeni i osuđeni na posečenje mačem. Pred posečenje uzdiže Sadok molitvu Bogu: "Operi nas, Gospode, u krvi našoj od grehova naših!" I slavno predade Sadok sa svojim sveštenicima i vernima tela smrti a duše Bogu besmrtnome. Postradaše 342. ili 344. godine.

Pesma iz Prologa

Šta je sunce? oko što ne vidi.
Šta je oganj? sluga bez pameti.
Car Sapore Sadoku govori:
Pokloni se suncu i plamenu,
Bogovima što vladaju svetom,
Po nauci mudrog Zoroastra. —
Sadok caru blago odgovara:
- Zdravlje tebi, care, i veselje,
No gde umni klanja se bezumnom?
Gde slovesni slavi - beslovesnog?
Sunce - krasno kako tvar Božija,
Plamen - divan kako sluga ljudi;
No tvar može l' Tvorca zameniti?
Može l' mrtvac mesto živog biti?
J e li slika bolja od slikara?
Je li ralo skuplje od orača?
Jedan Bog je, care, na nebesi,
Uman, krasan, dobar i svemoćan,
Tvorac sveta vidnog i nevidnog,
Promislitelj svakoga stvorenja,
Darodavac svih dobrih darova,
Svedržitelj i čovekoljubac,
NJega javi Sin jedinorodni.
On nas spase persijske zablude,
Nauči nas stati vrh prirode,
I licem se Tvorcu ustremiti,
Celom dušom k nebu uzvisiti,
Tamo gde je naša domovina,
Domovina angela i ljudi -
Sadok reče - Sapor ga poseče.

RASUĐIVANJE

Finija je voda od zemlje; finiji oganj od vode; finiji vazduh od ognja; finija elektrina od vazduha. Pa ipak je vazduh debela stihija prema duhovnom svetu; i elektrina je debela stihija prema duhovnom svetu.
Vrlo je fina elektrika, no glas je finiji od elektrike, misao je finija od glasa, duh je finiji od misli.
Fini je vazduh, i sprovodi glas na veliku daljinu. Fina je elektrina, i sprovodi svetlost na veliku daljinu. Kako li tek svako delo i svaka reč i svaka misao tvoja biva sprovođena do svih krajeva duhovnoga carstva. O kako je strašno učiniti grešno delo, i reći grešnu reč, i pomisliti bezumnu misao! Do kako neizmerne daljine nabiraju se od toga talasi na moru duhovnom! No ne idi u daleke pojedinosti sveta nepoznatoga. Glavno je da znaš i da meriš kako svako tvoje delo, reč ili pomisao, neizbežno čini utisak na četiri strane: na Boga i svet duhovni, na prirodu, na ljude i na tvoju dušu. Ako se izvežbaš u ovom saznanju, dostići ćeš viši stupanj spasonosne opreznosti.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa Nikodimom (Jov. 3) i to:
1. kako Nikodim, iako učitelj u Izrailju, savršeno ne shvataše duhovne stvari,
2. kako Gospod namerno otpočinje razgovor pitanjem duhovnog rođenja — pitanjem najnepristupnijim umu Nikodimovu — da bi time priveo Nikodima smernosti, a potom dalje ga obdelavao kao dobru zemlju,
3. kako je Nikodim u početku sa snebivanjem i stidom prilazio Hristu (kao i danas što mnogi iz učenih čine), a posle sve odvažnije.

BESEDA

o sudu i osudi
Koji NJega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se,
a koji ne vjeruje, već je osuđen
(Jov. 3, 18)
Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi i ispravlja stope svoje prema svetlosti koja ide pred njim. Kao čovek u dubokoj tami što podešava korake svoje prema sveći u ruci, tako i onaj ko veruje Hrista, to jest ko se uputio za Hristom kao za svetlošću u tami života.
A onaj ko ne veruje — već je osuđen. To jest, onaj ko nema putovođe na nepoznatom putu, tek što je koračio prvi korak, izgubio je put i zalutao. Ko ne veruje u Hrista, osuđen je na neznanje, na nemoć, na gnev, na teturanje po krivim i izukrštanim putevima, na porok, na očajanje, a možda i na samoubistvo. Osuđen je u dva sveta: u ovome svetu na besmislenu, telesnu i varljivu egzistenciju, a u onom na večnu propast. O kako je taman put dece neverovanja, i kako dubok bezdan između svakog njihovog prvog i trećeg koraka!
Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u šta verovati van Tebe. Ti si naš Spasitelj od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.