Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 05.08. (23.07. po Starom kal.)

Sv. muč. Trofim i Teofil

Sv. muč. Trofim i Teofil, i još trinaest s njima. Postradaše u Likiji u vreme cara Dioklecijana. Pošto se nikako ne hteše Hrista odreći, niti žrtve idolima prineti, to biše stavljeni na razne muke: tukoše ih kamenjem, strugaše oštrim gvožđem, prebiše im kolena, i najzad tako izmučene i više mrtve nego žive baciše ih u oganj. Sila Božja sačuva ih nepovređene u ognju. Tada ih izvedoše i mačem posekoše. No Gospod ih proslavi i na zemlji i u carstvu Svom nebeskom. Česno postradaše u Likiji 308 god.

Svešt. muč. Apolinarije

Svešt. muč. Apolinarije

Učenik apostola Petra, rodom od grada Antiohije. Sv. Petar ga uze sobom iz Antiohije u Rim, i u Rimu ga rukopoloži za episkopa grada Ravene. Došavši u Ravenu Apolinarije uđe u dom nekoga vojnika Irineja, kome isceli sina od slepila, i kroz to obrati ceo dom veri Hristovoj. Isto tako isceli od nekog teškog neduga i ženu vojenačalnika Ravenskog, te i njegov sav dom krsti. Po želji vojenačalnika Apolinarije osta u njegovom domu na stanovanju. Tu napravi i jednu domaću crkvu. I prebivaše u tom domu 12 godina, propovedajući Jevanđelje i krštavajući neverne. Od neznabožačkih starešina bi ljuto mučen u više mahova, no svesilna desnica Božja podrža ga i spase ga. Najzad bi osuđen na progonstvo u Ilirik (na Balkan). No lađa, na kojoj putovahu, razbi se od bure i potonu, i odsvih putnika spase se samo sv. Apolinarije sa dva vojnika i tri klirika svoja. Čudesno tako spaseni vojnici poverovaše u silu Boga Apolinarijevog i krstiše se. Tada Apolinarije pođe propovedati Jevanđelje po celom Balkanu, spuštajući se do Dunava. Po tom se uputi u Trakiju, gde takođe podpritiskom velikim širaše Jevanđelje Gospodnje. Posle 3 godine rada na Balkanu bi proteran natrag u Italiju. On dođe u Ravenu, gde mu se svi verni neobično obradovaše. Čuvši za ovo starešine neznabožačke pisahu caru Vespazijanu o Apolinariju kao mađioničaru, i pitahu ga da li da ga predadu smrti kao neprijatelja njihovih bogova. Na to car odgovori, da ga ne treba ubijati nego samo tražiti da prinese žrtvu bogovima, ili da se iz grada izagna, jer veli: „ne priliči se da se svetimo nekome za bogove, jer oni sami mogu se osvetiti neprijateljima svojim, ako se prognjeve." No i mimo ove carske naredbe neznabošci udariše na Apolinarija i noževima ga izbodoše. Od teških rana ovaj sluga Božji izdahnu i preseli se u carstvo Božje. Mošti sv. Apolinarija počivaju u Raveni, u crkvi njegovog imena.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 14:26-40

26. Šta, dakle, braćo? Kada se sabirate svaki od vas ima psalam, ima pouku, ima jezik, ima otkrivenje, ima tumačenje; sve neka bude za izgrađivanje.

(Zač. 157).

27. Ako neko govori jezik, onda neka ih po dvojica, ili najviše trojica, i to redom, a jedan neka tumači.

28. Ako li ne bude tumača. neka ćuti u Crkvi, a neka govori samome sebi i Bogu.

29. A proroci dva ili tri neka govore, a drugi neka rasuđuju.

30. Ako li se otkrije drugome koji sjedi, prvi neka ućuti.

31. Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan. da svi uče. i svi da se tješe.

32. I duhovi proročki pokoravaju se prorocima.

33. Jer Bog nije Bog nereda, nego mira.

34. Kao po svima Crkvama svetih, žene vaše u Crkvama da ćute; jer njima nije dopušteno da govore, nego da se pokoravaju, kao što i Zakon govori.

35. Ako li hoće šta da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe; jer je

neprilično ženi da govori u Crkvi.

36. Eda li od vas riječ Božija iziđe? Ili samo do vas dođe?

37. Ako ko smatra da je prorok ili duhovan, neka razumije šta vam pišem,jer su ovo Gospodnje zapovijesti.

38. Ako li ko neće da zna, neka ne zna.

39. Tako, braćo moja, revnujte da prorokujete. i jezike govoriti ne

zabranjujte.

40. A sve neka biva blagoobrazno i uredno.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 21:12-14, 17-20

12. I uđe Isus u hram Božiji, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po

hramu, i ispremeta stolove onih što mijenjahu novce, i klupe onih što

prodavahu golubove.

13. I reče im: napisano je: Dom moj - dom molitve neka se zove; a vi

načiniste od njega pećinu razbojničku.

14. I pristupiše mu hromi i slijepi u hramu, i iscijeli ih.

17. I ostavivši ih, iziđe napolje iz grada, u Vitaniju, i zanoći ondje.

(Zač. 84).

18. A ujutru vraćajući se u grad ogladnje;

19. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe njoj, i ne nađe na njoj ništa

osim lišća, i reče joj: Da nikad više ne bude od tebe roda do vijeka! I

odmah usahnu smokva.

20. I vidjevši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!

RASUĐIVANJE

Veliki učitelji crkve starali su se da nauče ljude velikim istinama ne samo rečima nego i očiglednim primerima. Tako Avva Isaija, da bi naučio monahe, da neće primiti od Boga nagradu niko ko se ne bude u ovom životu trudio po Bogu, dovede svoje učenike do jednoga gumna, gde je težak sabirao ovejanu pšenicu. „Daj i meni pšenice"! reče Isaija težaku. „A jesi li i ti žnjeo, oče?" „Nisam" odgovori starac. „Pa kako hoćeš da dobiješ pšenice, kad nisi žnjeo"? Na to starac reče: „Zar ne dobija pšenice, onaj ko nije žnjeo?" „Ne dobija," odgovori težak. Čuvši ovakav odgovor starac se ćutke uputi nazad. Kad ga zamoliše učenici da im objasni njegov postupak, reče im starac: „ja sam to učinio s namerom da vama pokažem, da ne će od Boga primiti nagrade onaj ko se ne bude podvizavao."

SOZERCANJE

Da sozercavam stradanje celoga naroda zbog greha jednoga čoveka (Isus 7), i to:
1. kako Izrailjcima beše zabranjeno od Boga, da uzimaju ma šta od stvari pokorenih Jerihonjana;
2. kako jedan čovek uze nešto od stvari, zbog čega Izrailjci biše potučeni od Gajana.
3. kako i danas zbog gaženja zakona Božjeg od strane jednoga stradaju mnogi.

BESEDA

o bezvodnim izvorima
Ovi su bezvodni izvori, i oblaci i
magle koje progone vjetrovi, za koje
se čuva mrak tamni va vijek.
(II Pet. 2, 17).
Nečiste ljude naziva apostol bezvodnim izvorima; one koji idu za tjelesnim nečistotama, i ne mare za poglavarstvo, i koji su bezobrazni i samovoljni, i ne drhću huleći na slavu, nego kao nerazumna životinja, hule na ono što ne razumiju. O bezvodni izvori, koji se sa svih strana ukrašavate, ali vodu ne dajete - zašto se izvorima nazivate, kad iz vas ništa ne izvire osim žeđi? O oblaci i magle što se tako rogušite kao da ćete ceo svet potopom potopiti kad u vama kapi vode nema, i kad će vas jednoga strašnoga časa dah Duha Božjega razbiti i u ništa razvejati? Vama nije do čistote, zato se valjate u telesnim nečistotama, niti vam je do poretka, zato mrzite poglavarstvo; niti vam je do obraza, zato ste bezobrazni; niti vam je do volje Božje, zato ste samovoljni; niti vam je do poznanja istine, zato hulite na ono što se niste potrudili da razumete. Za vas se čuva mrak tamni vavijek. To nije Božja volja, to je vaša volja. Taj put nije Bog odredio, vi ste ga sami izabrali. Pravedan je Bog, i ne će se ogrešiti, nego će mu dati po grehu njegovom, i po nepokajanom srcu njegovom.
Šta su, braćo, telesne želje do bezvodni izvori, i suhi oblaci i magle? Kakav plod niče i sazreva od njih, osim čička i trnja, koje ne potrebuje dažd? LJudi sa telesnim željama ravni su svojim telesnim željama, ne vide se od ovih, i biće suđeni prema ovima.
O Gospode, Stvoritelju duša i tela naših, daj nam blagodati Duha Tvog Svetog, da i telo i dušu u čistoti očuvamo i u dan sudni oboje čisto Tebi, Stvoritelju i Bogu predamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.