Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 05.10. (22.09. po Starom kal.)

Sv. prorok Jona

Sv. prorok Jona

 Živeo na preko 800 godina pre Hrista. U njegovom životopisu veli se, da je on bio sin one udovice u Sarepti Sidonskoj, koga prorok Ilija vaskrse iz mrtvih. Svojim tridnevnim prebivanjem u utrobi kita sv. Jona predobražavao je tridnevno prebivanje Hrista u grobu, a njegovo spasenje iz utrobe kita – vaskrsenje Gospoda iz mrtvih. Ostalo sve o ovom divnom proroku treba pročitati u knjizi proroka Jone.

Svešt. muč. Foka ep. Sinopski

Od mladosti podvizavao se u svim hrišćanskim dobrodeteljima. Kao episkop u svome mestu rođenja, u gradu Sinopu, na obali Crnoga Mora, primerom i rečima božanskim utvrdio pravoverne u veri, i obratio u veru pravu mnoge idolopoklonike. Okamenjeni neznabošci behu ispunjeni gnevom na Foku svetoga. I Gospod predoči Foki mučeničku končinu kroz jednu viziju. Na ime: vide Foka goluba svetla kako sleti s neba noseći u ustima svojim krasan venac od cveća, i kako spusti venac na glavu njegovu. I ču Foka glas od goluba: „čaša tvoja napuni se, i treba da je ispiješ!" Iz te vizije saznade ugodnik Božji, da mu treba uskoro za Hrista postradati. I ne ustraši se, nego s blagodarnošću Bogu pripremaše se za muke. Uskoro posle toga neki knez Afrikan uze Foku na istjazanje, naloži na njega ljute muke; sve mu telo isprebija i izranjavi, pa posle tamnovanja baci ga u ključalu vodu, u kojoj ovaj hrabri Hristov vojnik skonča zemni život i preseli se u radost Gospoda svoga. Postrada u vreme cara Trajana.

Sv. muč. Foka Baštovan

Zemljak sveštenomučenika Foke. U Sinopu blizu Crnoga Mora imao Foka baštu, koju je sam obrađivao. Plodovima svoje bašte on je gostio sve mimoprolaznike ne propuštajući da im i dušu ugosti slovom Božjim. No ču za njega knez mučitelj hrišćana i posla vojnike da ga ubiju. Foka ugosti vojnike tako srdačno, da se oni ustezahu da ga ubiju. No po njegovoj molbi oni izvršiše zapovest i odsekoše mu glavu. Na tome mestu, a na njegovim čudotvornim moštima uskoro je podignut hram njegovog imena. Svetog Foku naročito mornari poštuju, i prizivaju u pomoć svi putnici na moru. Postrada 320. god.

Sv. Petar Milostivi

Ugodnik Božji iz VI veka.

Sv. Jona prezviter

Otac sv. Teofana, pisca kanona i sv. Teodora Načertanog. Čudotvorac. Skončao u man. Sv. Save Osveštanog u IX stoleću.

Prep. Kozma Zografski

Poreklom od plemićske familije bugarske. Kad su ga roditelji hteli oženiti, pobegne u Sv. Goru. Otšelnik i čudotvorac. Podvizavao se u pešteri blizu man. Zografa. U više mahova javila mu se sv. Bogorodica. Najveći Zografski podvižnik i čudotvorac. Strašna kelija, u kojoj se Kozma ćutke podvizavao i borio s demonima, postoji i danas severo–zapadno od man. Zografa. Vidovito gledao duhom i opisivao događaje u daljini vremena i prostora. Skončao u starosti, 22. sep. 1323. god. i posle mnogotrudnog života preselio se u radost Gospoda svoga.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 5:25-33

25. Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju,

26. Da je osveti, očistivši je krštenjem u vodi riječju,

27. Da je stavi preda se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore, ili što tome slično, nego da bude sveta i neporočna.

28. Tako su dužni i muževi da vole svoje žene kao svoja tijela; jer koji voli svoju ženu, samoga sebe voli.

29. Jer niko nikad ne omrznu na svoje tijelo, nego ga hrani i njeguje, kao i Gospod Crkvu.

30. Jer smo udovi tijela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovih.

31. Toga radi ostaviće čovjek oca svojega i mater i prilijepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.

32. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi.

(Zač. 232).

33. Tako i vi. svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svojega muža.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 4:1-15

1. Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana, i bi odveden Duhom u pustinju.

2. I četrdeset dana kuša ga đavo, i ne jede ništa u te dane; i kad se oni navršiše, onda ogladnje.

3. I reče mu đavo: Ako si Sin Božiji, reci ovome kamenu da postane hljeb.

4. I odgovori mu Isus govoreći: Pisano je: Ne živi čovjek samo o hljebu, nego o svakoj riječi Božijoj.

5. I izvede ga đavo na goru visoku i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta za tren oka.

6. I reče mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome hoću dajem je.

7. Ti,dakle, ako se pokloniš preda mnom, biće sva tvoja.

8. I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, Satano, jer je pisano: Gospodu Bogu svojemu klanjaj se, i njemu jedinome služi.

9. I odvede ga u Jerusalim i postavi ga na krilo hrama, i reče mu: Ako si Sin Božiji, skoči odavde dolje.

10. Jer je pisano da će anđelima svojim zapovjediti za tebe da te sačuvaju,

11. I uzeće te na ruke da se ne spotakneš o kamen nogom svojom.

12. I odgovarajući Isus reče mu: Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svojega.

13. I kada završi đavo sve kušanje, otide od njega za neko vrijeme.

14. I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i otide glas o njemu po svoj okolini.

15. I on učaše po sinagogama njihovim, i svi ga hvaljahu.

(Zač. 13).

Pesma iz Prologa

Niniva, Niniva, sva od greha ječi,
Pa Bog šalje Jonu, da Ninivu leči.
Neće Jona, neće, no od Boga bega!
O kuda ćeš, Jona, uteć' od Višnjega?
Spava Jona, spava, a bura se diže,
Bog lagano hodi, al' u vreme stiže.
U talase bačen, progutan od kita
– Od koga sam beg'o? Jona sebe pita.
Beg'o sam od kog se uteći ne može!
Bog nakara Jonu, pa opet izbavi
I Promislom Svojim za navek proslavi.
Na Ninivu Jona ne hte li da vičeš?
Kaznom ćeš besmrtnog Hrista da proričeš.
Rečima li ne hte? Tada moraš delom
Da proričeš Hrista – smrt i vaskrs telom!
Delo tvoje, Jona, nikad ne uvenu,
I Hristos te Gospod ljudima spomenu;
Kroz tebe se otkri milost Boga živa,
NJome ti se spase, i spase Niniva.
Kroz tebe se otkri sila pokajanja,
Sila pokajanja i Božjeg praštanja.
Ti zažali tikvu, Bog zažali ljude,
O pokaj nas, Bože, i spasi osude!

RASUĐIVANJE

Kad čovek jasno oseti milost Božju prema sebi, trgne se kao iza tupog i nečuvstvenog sna, i zastidi se svoje dugovremene slepoće prema neprekidnoj milosrdnosti Božjoj. U vreme cara Justinijana glavni carski skupljač poreza za Afriku beše neki Petar, čovek vrlo bogat no vrlo tvrd i nemilostiv. Jednom se prosjaci među sobom vajkahu, kako nijedan od njih nikad ne dobi milostinju od Petra. Tada se opkladi jedan od prosjaka, da će on uspeti da isprosi neku milostinju od Petra. I ode, i dotle neuklono moljaše tvrdicu za milostinju, dok ga ovaj u jarosti ne udari jednim hlebom, pošto nemaše ništa drugo pri ruci. Radostan on uze hleb i pobeže. Odmah za tim razbole se Petar iznenadno i teško, i imade ovakvu viziju: vide sebe istjazavana od demona u drugom svetu. Na jednu stranu terazija demoni trpahu grehe Petrove, tako da ta strana sasvim preteže; dok na drugoj strani stajahu angeli, žalosni što nemaju nijednog dobrog dela u životu Petrovom, da stave na drugu, praznu stranu terazija. Jedan od angela reče: vaistinu nemamo šta da stavimo osim jednoga hleba, kojim je prekjuče udario nekog prosjaka. Tada brzo staviše angeli jedan hleb na praznu stranu terazija, i taj jedan hleb preteže drugu stranu terazija sa svima gresima Petrovim. – Kada se vizija svrši, reče Petar sam sebi: zaista, ovo nije priviđenje nego živa istina, jer videh sve grehe svoje od mladosti svoje. Pa kad mi toliko pomože jedan hleb, kojim se baci za prosjakom, koliko li tek mogu pomoći mnoga dela milostinje, učinjene od srca i sa krotošću? I od tada Petar se obrati u najmilostivijeg čoveka u svome gradu. Sve svoje imanje razdade siromasima; pa kad svrši sa imanjem, on i samoga sebe prodade u ropstvo za 30 zlatnika, te i ovu cenu samoga sebe razdade bednim kao milostinju u ime Hristovo. Zato bi prozvan Petar Milostivi.
 

SOZERCANJE

Da sozercavam gnev Božji na cara Josafata (II Dnev. 18–20), i to:
1. kako se Josafat združi sa bogoodstupnim carem Ahavom, i za malo ne pogibe;
2. kako se opet on združi sa carem Ohozijom koji činjaše bezakonja, i kako imade veliku štetu;
3. kako Bog ne želi, da se verni vezuju s nevernima.

BESEDA

o Bogu Duhu Utešitelju
I ja ću umoliti oca, i daće vam drugoga
utješitelja da bude s vama vavijek
(Jov. 14, 16).
Tamo gde postoji ljubav, braćo, ne postoji zapovest, nego molba zamenjuje zapovest. Kod onih koji se ljube molba ima veću silu nego zapovest kod onih koji se ne ljube. Sveta Trojica predstavlja vrhovno carstvo i veličanstvo ljubavi. Isaija imenuje Svetu Trojicu veliki savjet (Is. 9, 6), a vaploćenog Sina Božjeg velikoga savjeta angelom, t.j. poslanikom. Kako se slaže savet sa jedinstvom Božjim? I ti si jedan, pa ipak se savetuješ sam sa sobom. Tvoj um pita tvoju volju: možeš li? i pita srce: hoćeš li? A volja i srce: pitaju tvoj um: umeš li? Pa i pored toga unutrašnjeg savetovanja u tebi samome, ti si jedan, jedan čovek, jedna ličnost. Naravno, ovo je samo bleda slika i sen Svete Trojice i njenoga savršenoga saveta. Jer je u Sv. Trojici potpuna ravnomernost i harmonija ipostasi. Ono što hoće Otac, odmah hoće i Sin i Duh Sveti. I daće vam drugoga utješitelja. Vidite, kako je Sin Božji siguran, da ono što On bude umolio i posavetovao, biće odmah usvojeno u Velikom Savetu božanskom. I Otac će se saglasiti da pošalje, i Duh će se saglasiti da ide. Sin Božji ne kaže: ja ću umoliti Oca da vam da, i verujem, da će On dati; ne, nego: ja ću umoliti, i daće vam. On zna unapred, da će Otac dati ono što On bude iskao; On to zna, ako se može tako reći, iz večnoga iskustva Svoga. Jer kroz svu večnost harmonija vlada među Ocem i Sinom i Duhom Svetim. Daće vam drugoga utješitelja. Ovim rečima otkriva se potpuno ravenstvo Sina i Duha Svetoga. Otac će vam poslati drugoga utješitelja, ravnosilnog sa Mnom, jednobitnog sa Mnom, ravnočesnog sa Mnom. On će moći potpuno zameniti Mene na svoj način, shodno Svojoj divnoj ipostasi, koja je jedino različna od ipostasi Sina.
O braćo moja, vidite li, kako cela Sveta Trojica uzima učešća u našem spasenju? Vidite li vi, čiji smo mi? Vidite li, kakvo se dostojanstvo nama smrtnima i grešnima daje?
O presveta i preslavna Trojice, Bože naš, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.