Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 06.02. (24.01. po Starom kal.)

Prepodobna Ksenija

Prepodobna Ksenija

Rođena u Rimu kao jedinica ćerka znamenitog senatora. Privučena ljubavlju Hristovom ne htede stupati u brak, kako željahu roditelji njeni, nego, da bi izbegla to, odbegne iz doma tajno sa dve robinje svoje, i dođe na ostrvo Koa, u mesto Milas, gde osnuje devičku obitelj podvizavajući se tu do smrti. Iako beše slaba žena, ipak imađaše mušku izdržljivost u postu, molitvi i bdenju. Često po celu noć stajaše na molitvi; beše odevena bednije od svih sestara, a na hleb koji jeđaše, često posipaše pepeo iz kadionice. U času njene smrti (+ 450. godine) pojavi se divno znamenje nad devičkim manastirom: venac od zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca. Od njenih moštiju mnogi bolesnici dobiše isceljenje. Robinje njene sledovahu u svemu primeru svoje igumanije, i kada umreše, biše sahranjene, po svojoj želji, kod nogu blažene Ksenije.

Sveti mučenik Vavila

Sveti mučenik Vavila, sveštenik u Siciliji. Postradao za Hrista sa dva svoja učenika u III veku.

Prepodobni Makedonije

Prepodobni Makedonije, sirijski pustinjak. Tek pod starost hranio se hlebom pečenim, a pre toga jeo je samo ječmena zrna omekšana u vodi. Skončao zemni život 418. godine.

Prepodobni Filon, episkop kiparski

Posvećen za episkopa od svetog Epifanija, kad ovaj bi pozvan u Rim da molitvom pomogne sestri cara Honorija. Protumačio je Petoknjižije i Pesmu nad pesmama. Upokojio se mirno u V veku.

Prepodobni Dionisije Olimpijski, čudotvorac

Podvizavao se na Olimpu. Za monaha postrižen u Svetoj Gori, gde je bio igumanom Filotejevskog manastira. Pred kraj života opet se povukao u samoću na Olimp gde se i upokojio u XVI veku.

Pesma iz Prologa

Devica Ksenija, kao i Agnija,
Il' preslavna Tekla il' Anastasija,
He hte da se veže za muža tljenoga
No ženika nađe Hrista besmrtnoga.
Svom dušom zavoli NJegovu krasotu
I milost i nežnost i sjajnu čistotu,
Pa dom senatorski i bogatstvo ma'nu
Kad joj Sunce Pravde u duši ogranu.
Duša! duša! duša! nevesta je prava
A telo je hudo ko prolazna trava.
Pa nevestu poče Ksenija krasiti
I molitvom mnogom miti i hraniti,
Da nevesta bude nebeska prilika.
Mila, i dostojna nebeskog Ženika.
Trud Ksenije svete Ženiku prijaše,
darima je mnogim čudnim darivaše.
Kad joj duša čista nad telom zavlada,
Spokojna ko car osvojenog grada,
Uvenča je Gospod vencem besmrtnosti,
Uvede u čertog večite radosti,
Tamo gde anđeli Tvorcu pesmu poju,
Tamo Gospod primi i nevestu Svoju.

RASUĐIVANJE

U naše dane često se čuje od roditelja reč: hoćemo da osiguramo život svome detetu! Zato se trude trudom premnogim, nagomilavaju bogatstvo, često i nepravedno, školuju dete svoje za ono zvanje koje donosi najviše telesne sigurnosti i materijalne koristi. I to čine nazovi hrišćani! Oni to čine zato što je njihov pojam i o pravom životu i o pravom osiguranju života — pogrešan. A evo kako prava hrišćanka sprema svoga sina za pravi život: na smrti blažena Efrosinija govoriše svome sinu, Klimentu Ankirskom: "Učini mi čast, o sine moj, i mužestveno stani za Hrista, i ispovedi Ga krepko i nepokolebljivo! Ja se nadam, o srce moje, da će na tebi skoro procvetati venac mučeništva, i u čast moju i za spasenje mnogih... Ne boj se ni pretnji, ni mača, ni rana, ni ognja. Ništa da te ne odvoji od Hrista, no gledaj k nebu, i otuda očekuj veliku i večnu i bogatu nagradu od Boga. Boj se Božjeg veličanstva, straši se NJegovog Suda, treperi od NJegovog svevidećeg oka, jer oni koji se NJega odreknu, primiće oganj neugasivi i crva neusipnog. Ovo neka mi bude nagrada od tebe, sine moj slatki, za muke moje porođajne i trudove oko vaspitanja tvoga — da se nazovem mati mučenikova... Krv, primljenu od mene, ne štedi no prolij, da od toga i ja primim počast. Podaj telo na muke, da se od toga i ja zaradujem pred Gospodom našim, kao da sam i sama za NJega postradala".

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao učitelja i to:
1. kao učitelja koji uči kako čovek treba da misli, da bi se spasao,
2. kao učitelja koji uči kako čovek treba da govori, da bi se spasao,
3. kao učitelja koji uči kako čovek treba da deluje, da bi se spasao.

BESEDA

o najvidovitijem Proroku
Zaššo zlo mislite u srcima svojijem? (Mat. 9, 4)
Kada je Gospod izvoleo uputiti ukor farisejima i književnicima, ovi nisu bili u tom času nikoga ni ubili, ni prevarili, ni poharali. I ne samo to, nego u tom času oni nisu bili nikoga ni rečima uvredili. Zašto ih, dakle, Gospod ukori, kada oni ne bejahu učinili nikakv greh, ni delom, ni rečju? Zato što pomisliše zlo.
I zla pomisao je greh. To je velika novost, koju Hristos donese u svet. Upravo zla pomisao je izvorni greh svakoga greha, jer pre nego što čovek nešto kaže ili učini grešno, on pomisli grešno. Pomisao je uzročni greh, ostali gresi su samo sledstveni gresi. Ko želi uništiti ove druge, mora iskoreniti one prve. Ko želi zaustaviti tokove vode, mora prvo isušiti izvore. Neka se niko, dakle, ne pravda: ja nisam grešan, jer nisam nikoga ubio, ni opljačkao, ni oskvrnio. ni slagao. Gle, mi smo puni misli ubilačkih, pljačkaških, skvrnavnih, i prevarnih! Ako li nismo delom učinili greh, to je samo stvar milosti Božje i spoljašnjih prilika. Da je Bog popustio i da su prilike podesne bile, mi bismo učinili sve one grehe koje smo i pomislili. Nije zmija otrovna samo onda kada ujede nego i kada ne ujede, jer nosi otrov u sebi.
Ne samo, dakle, da je pomisao greh, nego je ona izvor greha, početak greha, seme i koren greha. Eto zašto Gospod, svevideći i sveznajući, ukori one koji pomisliše zlo. Zašto zlo mislite u srcima svojima?
O Gospode, svevideći i sveznajući, pomozi nam očistiti srce i um naš od pomisli zlih, da bi tako i reči i dela naša bila čista. Tebi slava i hvala vavek. Amin.