Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 06.09. (24.08. po Starom kal.)

Svešt. muč. Evtihije

Svešt. muč. Evtihije

Jedan od manjih apostola, rodom iz Sevastopolja. Učenik i podražatelj apostola Jovana Bogoslova i Pavla. I ako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao pravu apostolsku revnost. Posvećen za episkopa - misionera sv. Evtihije putovao je mnogo, imajući angela za saputnika. U tamnici primao je hleb nebeski od angela. Kada mu je telo bilo strugano zumbom železnom, tekla je iz njega krv sa neobično blagouhanim mirom. Bacan u oganj i pred zverove, i najzad posečen mačem u Sevastopolju.

Sv. muč. Tation

Poreklom iz Mantineje blizu Klavdiopolja u Vitiniji. Stradao u vreme Dioklecijana. Posle velikih mučenja živ zarit u zemlju, i tako predao Bogu dušu svoju svetu.

Sv. muč. Sira

Srodnica sv. Marije Golinduhe (v. 12. jula). Persijanka, iz grada Hirhaselevkosa, ćerka velikog žreca ognjepokloničkog. Vaspitana u neznaboštvu devica Sira saznade o Hristu od nekih ubogih žena hrišćanki, i njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu. Pri nekoj svojoj bolesti, a dok još ne beše krštena, potraži ona praha iz crkve od sveštenika hrišćanskog, no sveštenik je kao nekrštenu odbi. Tada ona sa velikom verom dotače se odežde sveštenikove i ozdravi. To čudesno iscelenje još je više utvrdi u veri Hristovoj. No njen bezdušni otac predade je ljutim istjazanjima, pri kojima ona primaše ohrabrenja i utehe od nebeskih viđenja. Nasilno udavljena konopom i utopljena u vodu 558 god. u vreme persijskog cara Hozroja I, a u svojoj 18 godini života. I tako ova sveta devica skonča slavno svoj zemaljski put i preseli se u nebeska angelska naselja.

Sv. Georgije Limniot (Jezerski) Ispovednik

Veliki podvižnik Olimpijski. Postradao u starosti od 95 godina u vreme ikonoborstva, 716 god.

Prep. Arsenije Komeljski

Rodom iz Moskve, od roda velikaškog. Kao mladić primio monaštvo u obitelji sv. Sergija Radonežskog. Kao uzorit monah bi izabran za igumana, no on žuđaše za molitvenom samoćom, i udalji se u Komeljsku šumu, gde se do smrti podvizavao boreći se hrabro sa velikim iskušenjima demonskim. Upokojio se u Gospodu 1550 god.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 12:20-21 / 13:1-2

20. Jer se bojim da vas, kad dođem, neću naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakvog me nećete; da kako ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, neredi;

21. Da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj kod vas, te ne zaplačem za mnogima koji su prije griješili i nisu se pokajali za nečistotu i blud i razvrat što počiniše.

1. Ovo treći put dolazim k vama; na ustima dva ili tri svjedoka utvrđuje se svaka riječ.

2. Naprijed kazah i unaprijed govorim, kada sam bio kod vas drugi put, i sad kad nisam kod vas, pišem onima koji su prije sagriješili i svima ostalima, da ako dođem opet, neću štedjeti,

(Zač. 197).

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 4:24-34

24. I govoraše im: Pamtite što čujete: kakvom mjerom mjerite onakvom će vam se mjeriti i dometnuće se vama koji slušate.

25. Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

26. I govoraše im: Tako je Carstvo Božije kao čovjek kad baci sjeme u zemlju;

27. I spava i ustaje noću i danju; i sjeme niče i raste, da on i ne zna.

28. Jer zemlja sama od sebe donese najprije travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.

29. A kad sazri rod, odmah pošalje srp: jer nasta žetva.

30. I govoraše: Sa čime ćemo uporediti Carstvo Božije? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati?

31. Ono je kao zrno gorušično koje kad se posije u zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji;

32. A kad se posije, uzraste i bude veće od svega povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu i ptice nebeske boraviti.

33. I takvim mnogim pričama kazivaše im riječ koliko mogahu slušati.

34. A bez priče ne govoraše im ni riječi. A učenicima nasamo tumačaše sve.

(Zač. 18).

Pesma iz Prologa

Mlada kao rosa no stara mudrošću
I bogata verom, nadom i krotošću,
Sira Persijanka, uzorna Hrišćanka,
Bogu se moljaše noću pre uranka;
Molitvama Sira dušu bogaćaše.
Molitvama srce svoje veseljaše.
U mraku i tuzi očevog ognjišta,
U jadu i krvi borbenog poprišta.
Molitvama srce veseljaše Sira,
Vesela i puna Hristovoga mira.
Protiv Sire beše carstvo i žrečestvo,
A za Siru Hristos i česno sveštenstvo.
U tamnici tamnoj, na molitvi budnoj,
Sira se sijaše u svetlosti čudnoj.
To je svetlost rajska, grehom potamnjena,
No Hristovim Krstom vernim povraćena.
Ko krst na se uzme, tu svetlost dobija.
Od svetlosti duše i lice se sija:
Zasija se Sira kao zvezda ista,
I kroz smrt pohita u naručje Hrista.

RASUĐIVANJE

Ako upitate mnoge ljude, zašto ne idu u crkvu na molitvu, obično će vam odgovoriti: nemam vremena, moram da radim! Pogledajte te ljude, koji samo rade i ne idu u crkvu uzdajući se samo u svoj rad, i sravnite ih sa onima koji dele vreme na rad i na molitvu, i brzo ćete se uveriti, da su ovi drugi i imućniji i, što je glavno, zadovoljniji. Priča se za dva suseda krojača, kako su bili nejednaki i po radu, i po molitvi, i po imanju i zadovoljstvu. Jedan od njih imao je veliku porodicu, a drugi je bio samac. Onaj prvi imao je običaj da svako jutro ide u crkvu na molitvu, a ovaj samac nikad nije išao u crkvu. Onaj prvi ne samo da je manje radio, nego je bio i neveštiji majstor od ovog drugog. I onaj je imao svega zadovoljno, a ovaj je oskudevao. Upita ovaj onoga, kako to da on ima svega, ma da radi manje od njega. A onaj bogomoljac odgovori, da on svaki dan ide u crkvu, i uz put nalazi izgubljeno zlato, pa pozove i svog suseda samca da pođe s njim na molitvu, pa će deliti nađeno zlato. I oba suseda počnu redovno ići u crkvu i ubrzo se oba izjednače u obilju i zadovoljstvu. Naravno, nikakvo zlato nisu oni nalazili na putu, ali je blagoslov Božji umnožavao obilje pravim bogomoljcima. Onima koji ištu najpre carstva Božija i pravde NJegove, Bog dodaje i umnožava sve ostalo, što im je nužno za telesni život.

SOZERCANJE

Da sozercavam Proviđenje Božje koje čuvaše Davida da ne padne u ruke Saulove (I Sam. 23), i to:
1. kako Saul dođe da opkoli grad Keilu, u kome beše David, no Bog to otkri Davidu te David pre pobeže;
2. kako Saul u Maoni za malo ne uhvati Davida, ali mu dođe glas, da su Filistejci udarili na zemlju;
3. kako Gospod vazda bdi nad pravednikom, i kako On ometa planove nepravednika.

BESEDA

o karakteru Hristovom, kako ga proreče Isaija
Neće vikati ni ružiti: niti će se
čuti glas NJegov po ulicama; Trske
stučene ne će prelomiti i lana što se
dimi ne će ugasiti, javljaće sud po
istini
(Isa. 42, 2 - 3).
Ko imaše više prava od Gospoda Sina Božjeg da viče na zemlji, u vinogradu Svome, na bezakonike? Ko imaše više prava da ruži grešnike, koji naružiše Boga i zakon Božji? O krotosti umilna, neviđena među ljudima! O čista vodo planinska, koja se s visine slivaš i ćutke pereš nečistoću naselja ljudskih! Mnogi bezbožnici misle, da bi poverovali u Hrista, kad bi čuli od NJega reči ne blage nego gromovite. No šta je bolje, neka kažu bezbožnici, da li reči gromovite, sa vikom i hukom, koje prolaze bez dejstva kao dim teran vetrom, ili reči blage, koje imaju dejstvo groma? Može li legion gromova isterati legion đavola iz jednog posednutog čoveka? Ta legion gromova puklo je nad Gadarom, no legion đavola u ludom čoveku nisu to ni osetili. Ni na demone Gospod Isus ne vikaše, nego im tiho reče, da izađu, i oni poslušno izlažahu.
Nije stvar, braćo, u vici i u kritici, nego u sili. Trske stučene ne će prelomiti i lana što se dimi neće ugasiti. Ovo se odnosi na Stari Zavet, čiji duh su Fariseji bili stukli sasvim i pretrpali formalnostima subotarskim, i koji se samo još dimio, ali nije davao svetlost ljudima, zbog otupelog razuma i okamenjenog srca ljudi. Ne će Gospod prelomiti stučenu trsku niti će ugasiti sasvim prituljeni oganj onoga zakona, koga je On dao. Još se odnosi ovo i na ljude grešne. LJude, utučene grehom, ne će On dokončati, niti grešnike, u kojima se svetlost božanska pretvorila u dim, ugasiti, nego će trsku ispraviti i oganj božanski u ljudima rasplamsati. Jer zbog grešnika je On i došao u svet. Javljaće sud lagano i krotko, ali sa silom, koju istina sama sobom nosi. Ponašaće se blagoi krotko, i sa sažaljenjem i milošću slično lekaru - no daleko uzvišenije i srdačnije - nego lekar kad uđe u kuću bezumnih.
O Gospode krotki i tihi, ispuni nas Tvojom prekrasnom krotošću i tihošću. Tebi slava i hvala vavek. Amin.