Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 07.02. (25.01. po Starom kal.)

Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop carigradski

Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop carigradski

Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je on proricao Julijanu da će biti odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo. Na Grigorija je naročito mnogo uticala dobra mu majka Nona. Kada završi svoje učenje, Grigorije se krsti. Sveti Vasilije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga pozove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvat Bogoslovom. Naročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici. Još je pisao protiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvorenje Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odstupnika, svog negdašnjeg školskog druga. Kada na Saboru 381. godine, nasta raspra oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: "Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola". Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo prožive do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga. Iako je celog života bio slaba zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu. Mošti su mu docnije prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Bio je i ostao veliko i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po nenadmašnoj dubini uma. Upokojio se u Gospodu 390. godine (v. 30. januar).

Prepodobni Publije

Najpre bio senator pa poznavši svetlost Hristovu, ostavi počasti, razdade imanje siromasima i predade se podvižničkom životu u blizini svoga grada Zevgmata na Eufratu. Osnovao dve obitelji i upokojio se u Gospodu 380. godine.

Prepodobni Mar

Odlikovao se spoljašnjom lepotom i slatkopojnim glasom. Povuče se od sveta i proživi u jednoj kolibi trideset sedam godina u postu, molitvi i očišćenju srca od pomisli. Kao devedesetogodišnji starac upokojio se u Gospodu 430. godine.

Sveti mučenici Felicita i sedam joj sinova

Kao hrišćanka bude u vreme cara Antoni- na, 164. godine zajedno sa svojih sedam sinova osuđena na smrt. Molila se Bogu, samo da nju ne pogube pre njenih sinova, da bi ove mogla hrabriti pri mučenju i ubijanju, te da se ne odreknu Hrista. Tako i bude po Božjem ustrojenju. S radošću je ova nenadmašna majka ispraćala jednog po jednog sina, dok ih nije svih sedam ispratila i videla pogubljenje. Tad je i ona s blagodarnošću Bogu primila mučeničku smrt. Svi postradali u Rimu gde im se i mošti nalaze.

Pesma iz Prologa

Felicita Bogu se molila:
"Imam venac od sedam bisera,
Želim da ga zavijem porfirom,
U porfiri da ga Tebi dadem,
Bože mili, dare ove primi!"
Sedam sina sedam su bisera,
A porfira krv je mučenička.
Molitva se materinska digla
I ko tamjan pred Gospoda stigla.
Ćesar rimski sinove osudi
Na smrt ljutu u mukama ljutim.
Majka rada, svako joj se divi!
Feliinta sinove hrabrila:
"Za to sam vas, deco, negovala,
Da vas dadem Bogu za uzdarje,
Jer Bog vas je meni darovao."
To izreče, dželat poc'o poče:
Jedan pade, majka se pokloni,
Drugi pade, majka dvaput klanja,
Treći pad,e, majka triput klanja.
Sa četvrtim — četir' put se klanja,
Peti pade, pet puta se klanja,
Šesti pade, šest puta se klanja,
Sedmi pade, sedam put' se klanja,
Klanja majka, Bogu blagodari,
Osam put' se za se poklonila,
Pa na panju glavu odmorila.
Mač zablista, glavu joj odrubi —
Majka decu u Raju poljubi.

RASUĐIVANJE

Obmanjuju sami sebe oni koji samouvereno govore da oni dobro poznaju ljude i da se ne dadu ni od koga obmanuti. Ko može poznati kakav je duh u kom čoveku, osim Boga jedinoga, koji zna tajne srca? Čak i veliki svetitelji varali su se u ljudima. Tako npr. Sv. Vasilije dugo je smatrao za svoga čoveka nekoga licemernog jeretika, i branio je ovoga od mnogih napadača, dok se najzad nije sam uverio o lažnosti njegovoj i gorko razočarao. Sv. Grigorije Bogoslov pokrstio beše nekog filosofa, po imenu Maksima, i toliko zavoli ovoga da ga je držao u domu svome i za trpezom svojom. A taj Maksim beše opak i lukav kao zmija, i posle izvesnog vremena izdejstvuje spletkama i potkupljivanjima, da bude od nekih Carigrađana priznat za patrijarha na mesto sv. Grigorija. Kada je ovo iskušenje, posle velikih smutnji, otklonjeno, neki su ukoravali Grigorija kako je mogao držati kod sebe svoga najvećeg protivnika? "Nismo mi krivi", odgovori svetitelj, "ako ne proziremo nečiju zlobu. Jedini Bog zna unutrašnje tajne čoveka. A nama je zapoveđeno zakonom, da s očinskom ljubavlju otvaramo srce svoje svakom ko nam dolazi." Nezloban čovek ne može lako da pojmi zlobu zlobnoga.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao cara i to:
1. kao gospodara nad prirodom, koju On ukroćava i stavlja Sebi u službu,
2. kao gospodara nad demonima, i bolestima, i nad smrću,
3. kao gospodara nad besmrtnim carstvom angela i svetitelja.

BESEDA

o tome ko je Hristos
Ko govore ljudi da sam ja? (Mk. 8, 27)
Evo, braćo, skoro će 2000 godina od onoga dana kada je Gospod Isus stavio ovo pitanje učenicima Svojim. Od onda do danas ovo je pitanje stavljeno svakom ljudskom pokolenju, svakome belom danu i tamnoj noći; i svako pokolenje ljudsko, i svaki beli dan i svaka tamna noć morala je dati neki odgovor na ovo pitanje. Pitanje ovo pitanje je života ili smrti, i odgovor na njega živonosan ili smrtonosan. Ti si Hristos Sin Boga živoga, odgovorio je apostol Petar. I taj odgovor bio je odobren i pohvaljen od Gospoda Isusa.
Ko govore ljudi danas da je Hristos? Jedni govore, s Jevrejima, da je On narušilac zakona i samozvani Mesija. Drugi govore, s Pilatom, da oni ne mogu uopšte da dođu do istine o ovom čoveku. Treći govore, s apostolima, da je On Hristos Sin Boga živoga, Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog od greha i smrti, Vaskrsli i Vaskrsitelj, Živi i Životodavac. I mi svi, kršteni u ime Svete Trojice, slažemo se s apostolima i svetom crkvom apostolskom, koja sabornim glasom svojim tako ispoveda Hrista Gospoda.
O Gospode Sine Božji jedinorodni, pomozi nam, da Te svakog dana života našeg srcem verujemo i ustima ispovedamo kao Boga i spasa našeg, kao Božju silu i Božju premudrost. Tebi slava i hvala vavek. Amin.