Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 07.03. (22.02. po Starom kal.)

Sveti mučenik Mavrikije

Sveti mučenik Mavrikije

U vreme cara Maksimijana bi veliko gonjenje hrišćana. U gradu Apamiji sirskoj Mavrikije beše starešina mesne vojske. Neznabošci ga tužiše caru kao hrišćanina i kao sejača vere hrišćanske među vojnicima. Sam car dođe i povede istragu. S Mavrikijem bi izvedeno pred cara i sedamdeset vojnika hrišćana, među kojima i sin Mavrikijev Fotin. Ni laska ni pretnja careva ne može pokolebati ove junake. Na pretnje careve odgovoriše: "O care, nema straha u dobroumnoj i moćnoj duši onih koji ljube Gospoda!" Kada car naredi te svukoše s njih vojničke pojase i haljine, oni mu rekoše: "Bog naš obući će nas haljinama i pojasima netruležnim, i večnom slavom!" Kada ih car ukorevaše što su prezreli čast vojničku, datu im od njega, oni odgovoriše: "Čest tvoja je beščešće, jer si zaboravio Boga koji ti je dao carsku vlast!" Tada car naredi, te pred očima Mavrikijevim posekoše mu sina Fotina, da bi time ustrašio oca i ostale. No Mavrikije reče: "Ispunio si našu želju, o mučitelju, i poslao si napred pred nama Fotina, vojnika Hristova". Tada ih car osudi na najnečovečniju smrt: odvedoše ih u neko blato, obnažiše, privezaše za drveće i namazaše medom, da ih komarci, ose i stršljenovi izujedaju. U strašnim mukama predadoše duše Bogu tek desetog dana i odoše da se večno raduje s angelima svetim na nebu. Hrišćani tajno uzeše tela njihova i česno pogreboše. Ovi hrabri Hristovi vojini postradaše oko 305. godine.

Mnogi mučenici u Evgeniji, blizu Carigrada

U vreme cara Arkadija otkopaše se mošti mnogih mučenika Hristovih, među kojima i apostola Andronika i pomoćnice mu Junije (Rm 16, 7). Ove mošti pronađoše se prema otkrovenju od Boga nekome kliriku Nikoli Kaligrafu. "NJihova imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Živih na nebesima". Nad moštima apostola Andronika sagradio je car Andronik I, divan hram u XII veku.

Prepodobni Talasije i Limnije

Pustinjaci sirijski. Jedan od njihovih naročitih podviga bilo je ćutanje. Po smrti svetog Talasija 440. Limnije pređe ka svetom Maronu (14. febr.) i tamo se podvizavao na vrhu planine pod otvorenim nebom.

Sveti Papije Jerapoljski

Učenik svetih apostol i patrološki pisac. Od njega imamo svedočanstvo o Jevanđelju Matejevom i Markovom, o četiri Marije i braći Gospodnjoj, kao i jedan nepotpuno sačuvan spis: Izjašnjenje Reči Gospodnje.

Pesma iz Prologa

Od korena blagorodna - loza blagorodna
Fotin mladi - žrtva Bogu krasna i ugodna!
Otac vide gde mu sinu glavu odsekoše,
I mlazeve rujne krvi kako potekoše.
Mavrikije, otac bodar. srcu svom odoli,
Niti viknu, nit zažali, niti suzu proli.
Ti si mi ga, dragi Bože, reče, darovao,
Za svu ljubav Tvoju, Blaže, šta bih bolje dao?
Udostoj i mene smrti kao i Fotina,
Ti što za nas požrtvova Svog Jedinog Sina!
Mavrikije, vojnik slavan nebeskoga cara,
Od zemaljskih poglavara on ne prima dara,
No on bodri svoju četu, ponosnu legiju,
Pred bezdušnim idolima da se ne poviju,
U smrt vodi svoju četu, i kroz smrt životu -
Slab je jezik da iskaže tu retku krasotu...
Nek se našim mesom hrane ose i stršljeni,
Ipak nismo, o vojnici, nismo pobeđeni.
Nek komarci krv nam sišu, neka se nahrane,
Skoro ćemo, braćo moja, biti c one strane,
Gde caruju svi koji su za Krst vojevali,
Reći ćemo Hristu Bogu: nismo Te izdali!

RASUĐIVANJE

O neprestanom prebivanju s Bogom sv. Antonije uči: "Duša tvoja neka bude s Gospodom u svako doba, a telo neka ti je na zemlji, kao neka statua. Stoj uvek pred licem Gospodnjim pravo. Strah od Boga neka ti je neprestano pred očima; isto tako i sećanje smrti i odvratnost od svega svetskoga. — Umiri svaki dan, da bi živeo; jer ko se boji Boga, taj će živeti va veki. Budi bodar neprestano, da ne bi pao u lenost i besposlicu. — Omrzni sve, svetsko i udalji od sebe, inače će ono tebe udaljiti od Boga. Omrzni sve, što ti donosi štetu duši. — Ne odstupaj od Boga radi prolaznih stvari. Neka ti posluže obrascem i primerom oni, koji su ljubili Gospoda svim srcem svojim i tvorili dobra dela. — Pre svega neprestano izlivaj molitvu i odaji Bogu blagodarnost za sve što bi se slučilo s tobom. — Budeš li ispunjavao sve što je zapoveđeno, to ćeš primiti nasledstvo, koje oko nije videlo, ni uho čulo, niti srce čovečje pomislilo" (Kor. 2, 9).

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa Martom i Marijom i to:
1. kako obe sestre srdačno primaju Gospoda i žele čuti NJegovu reč,
2. kako se Marija više brine o duhovnom a Marta o telesnom ugošćenju božanskoga Gosta,
3. kako se Gospod više raduje da On nekoga ugosti duhovnom hranom nego li neko NJega telesnom.

BESEDA

o budalama mudrijim od sveta
Mi smo budale Hrista radi (I Kor. 4, 10)
Tako govori veliki apostol Pavle, koji se najpre rukovodio svetskom mudrošću, koja je protiv Hrista, dok nije poznao laž i gnilost mudrosti svetske i svetlost i postojanost mudrosti Hristove. Tada se sveti apostol nije srdio na svet, što ga naziva budalom Hrista radi, niti je se pak, prkoseći svetu, sam libio da se nazove tim imenom.
Nije ni od kakve vrednosti za nas kako će nas svet smatrati i nazivati. Važno je pak i prevažno, kako će nas angeli sveti na nebesima smatrati i nazvati, kad se posle smrti sretnemo s njima. To je od sudbonosne važnosti, a ostalo je sve ništa.
Ili smo mi budale za svet zbog Hrista, ili smo budale za Hrista zbog sveta. No, o kako je malotrajan zvuk reči svetske! Ako nam svet kaže: budala! svet će umreti, i reč njegova će umreti. Šta onda vredi reč njegova? No ako nam besmrtnici nebeski kažu: budala!, to niti mre, niti se skida s nas kao večna osuda.
Ko ne veruje u Živoga Boga, ni u besmrtan život, ni u vaploćenje Gospoda Hrista, ni u Hristovo vaskrsenje, ni u istinu jevanđelsku, ni u večnu Božju milost i pravdu — je li čudo ako on smatra budalom onoga ko u sve to veruje?
O neka bi svak od nas, koji se krstom krstimo, ne samo lako podnosio nego sa zadovoljstvom primao naziv budale Hrista radi! Radujmo se i veselimo se, ako nas nevernici tako nazovu, jer to znači da smo blizu Hrista a daleko od nevernika. Radujmo se i veselimo se, i ponovimo silnim ehom svetu u uši: da, da, zaista mi smo budale Hrista radi!
Gospode premudri, krepi nas silom Tvojom, da se ne strašimo nevernoga sveta ni kad nas šiba bičevima niti pogrdnim rečima Tebe radi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.