Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 07.09. (25.08. po Starom kal.)

Sv. apostol Vartolomej

Sv. apostol Vartolomej

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju sv. Vartolomeja, dok je glavni praznik njegov 11. juna. Kada ovaj veliki apostol bi raspet na krst u Albanopolju Jermenskom, hrišćani skidoše telo njegovo i česno sahraniše u olovni kovčeg. Pa kako se na grobu apostola događahu mnogobrojna čudesa, naročito iscelenja bolnih, zbog čega se uvećavaše broj hrišćana, to neznabošci uzeše kovčeg s moštima Vartolomejevim i baciše u more. U isto vreme baciše još četiri kovčega s moštima četiri mučenika: Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. No po Božjem Promislu kovčezi ne potonuše, nego vodom nošeni doplivaše, i to: Akakijev u grad Askalus, Grigorijev u Kalabriju, Lukijanov u Mesinu, Papijanov na drugu stranu u Siciliju, a Vartolomejev na Liparska ostrva. Nekim tajanstvenim otkrovenjem uznade episkop Liparski, Agaton, o približenju Liparu moštiju sv. apostola Vartolomeja. Agaton sa klirom i narodom izađe na obalu i dočeka kovčeg sa velikom radošću. Tom prilikom desiše se mnoga iscelenja bolnih od moštiju sv. apostola. Mošti su te bile položene u crkvi sv. Vartolomeja, i tu su ležale do vremena Teofila ikonoborca (oko 839 god.), pa kako tada muslimani zagroziše Liparima, to mošti apostolske behu prenete u grad Benevent. Tako Gospod proslavi Svoga apostola čudesima i za života i posle smrti.

Sv. apostol Tit

Jedan od Sedamdesetorice. Rođen na Kritu i vaspitan na filosofiji i poeziji grčkoj. Povodom jednoga sna on uze da čita proroka Isaiju, i posumnja u svumudrost jelinsku. Čuvši za Hrista Gospoda on ode u Jerusalim sa još nekim Krićanima, i lično ču reči Spasiteljeve i vide moćna dela NJegova. Srce njegovo mladićsko sve se prilepi Hristu. Docnije bi kršten od apostola Pavla, kome kao sin ocu posluži u delu jevanđelskom. Pavle toliko ljubljaše Tita, da ga nazivaše čas sinom (Tit. 1, 4) čas bratom (II Kor. 12, 18). Putovaše Tit mnogo sa velikim apostolom naroda, i bi od ovoga postavljen za episkopa Kritskog. Pri stradanju Pavlovom u Rimu bio prisutan i Tit, i česno sahranio telo učitelja i oca svoga duhovnoga. Po tom se vratio na Krit, gde je s velikim uspehom krštavao neznabošce i upravljao mudro crkvom Božjom do duboke starosti. Upokojio se u 94 godini svoga života.

Sv. ispovednici Edeski

Stradali mnogo po tamnicama i u progonstvu za veru pravoslavnu u vreme cara Valenta, koji se držaše Arijeve jeresi. No pod carem Teodosijem oslobođeni.

Sv. Mina patrijarh Carigradski

Mudro upravljao crkvom od 536 - 552 god. Pre toga upravljao domom sv.Sampsona (za bedne i nevoljne). Pri njegovom hirotonisanju za episkopa učestvovao i papa Agapit koji tada dođe u Carigrad radi opovrgnuća i nizvrgnuća jeretičkog patrijarha Antima.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 13:3-13

3. Jer tražite da iskušate Hrista koji u meni goviri, koji za vas nije slab, nego je silan među vama.

4. Jer ako i raspet bi po slabosti, ali živi po sili Božijoj; jer smo i mi slabi u NJemu, ali ćemo živjeti s NJim silom Božijom za vas.

5. Sami sebe ispitujte, jeste li u vjeri. sami sebe isprobajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u nečemu niste valjani.

6. A nadam se da ćete poznati da mi nismo nevaljani.

7. A molimo se Bogu da vi ne činite nikakva zla. ne da se mi valjani pokažemo, nego da vi dobro činite, a mi kao nevaljann da budemo.

8. Jer ništa ne možemo protiv istine, nego za istinu.

9. Jer se radujemo kada smo mi slabi, a vi jaki; za to se i molimo Bogu, za vaše savršenstvo.

10. Zbog toga, odsutan vam pišem ovo, da kada budem prisutan ne postupim strogo, po vlasti koju mi je dao Gospod za izgrađivanje a ne za rušenje.

11. Najzad, braćo, radujte se, usavršavajte se, utješavajte se, isto mislite, mir imajte, i Bog ljubavi i mira biće s vama.

12. Pozdravite jedan drugoga svetim cjelivom. Pozdravljaju vas svi sveti.

13. Blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha sa svima vama. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 4:35-41

35. I reče im u onaj dan uveče: Pređimo na onu stranu.

36. I oni, ostavivši narod, uzeše ga kao što bješe u lađi; a i druge lađe bijahu s njim.

37. I nastade velika bura od vjetra; i valovi tako zapljuskivahu lađu da ona već poče da tone.

38. A on bijaše na krmi spavajući na uzglavlju; i probudiše ga i rekoše mu: Učitelju, zar ti ne mariš što propadamo?

39. I ustavši zaprijeti vjetru, i reče moru: Ćuti, prestani! I utoli vjetar, i postade tišina velika.

40. I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vjere?

41. I strahom se velikim ispuniše, i govorahu jedan drugome: Ama ko je ovaj da ga i vjetar i more slušaju?

Pesma iz Prologa

Samo duh nezreli basnama se blaži,
Basne ne pomažu, ko istinu traži.
Tit devstvenik beše na Kritu nečistu.
Žudnja za istinom privede ga Hristu:
Pa kad zgleda lice svemoćnog Gospoda,
Sve mu basne biše kao mutna voda:
Istina je Hristos, krst put ka istini,
Krst dušu uzdiže božanskoj visini,
Posvećen u tajne Božjeg domostroja,
Tit trudove primi i muke bez broja,
Trudove za sebe i za učitelja,
Za velikog Pavla, duhom roditelja.
Kada skverni Neron Pavla mačem srubi,
Tit veru i hrabrosti zbog tog ne izgubi.
No sahrani oca, česno i spokojno,
Pa na Krit se vrati da se trudi dvojno.
Hram Dijanin pade, hram Zevsov iščile,
Od Titove čudne molitvene sile.
Mrak zablude razgna, Hristom Krit prosveti
Pavlov sa-apostol Tit divni i sveti.

RASUĐIVANJE

Nadčovečanska odvažnost, gotovost podneti sve muke i dragovoljno umiranje za Hrista naših hrišćanskih predaka navodilo je strah na mučitelje njihove. Car Maksimijan, ljuti i bezpoštedni gonitelj hrišćana naredi svome prokonsulu u Antiohiji, da pusti sv. Andreju Stratilata iz tamnice u slobodu, iz straha da se ne pobuni narod, koji više poštovaše Andreju nego cara. Car Valent naredi svome eparhu u Edesi, da pobije sve hrišćane, koji su protiv Arija. Eparh imaše više čovečanskog milosrđa nego car, pa potajno noću javi hrišćanima, da idućeg dana ne izlaze iz grada u polje, gde obično držahu bogosluženja (pošto Arijevci behu zahvatili sve crkve u gradu), da ne bi izginuli. Nasuprot ovoj opomeni hrišćani izjutra svi izađoše veselo u polje, radosni što će postradati za pravu veru. Idući eparh iz grada s vojnicima vide jednu ženu hrišćanku sa detetom na rukama kako žuri mimo vojnike u polje. Reče joj eparh: „nisi li čula, da će tamo eparh s vojskom doći i pobiti sve koje nađe?" Odgovori mu žena: „čula sam pa baš zbog toga žurim da sa ostalima umrem za Hrista." Upita dalje eparh: „a ovo dete zašto nosiš sobom?" Odgovori žena: „Hoću da se i moje dete zajedno sa mnom udostoji mučeništva". Čuvši i videvši ovo eparh ustrašen vrati se i saopšti caru. I car se ustraši veoma, i povuče svoju naredbu o pokolju.

SOZERCANJE

Da sozercavam neobičnu velikodušnost Davidovu (I. Sam. 24), i to:
1. kako Saul goneći Davida uđe, po neznanju, u pećinu, u kojoj beše David sa momcima;
2. kako momci navaljivahu na Davida da ubije Saula; no David to ne učini;
3. kako David viknu Saulu: Gospod neka sudi između mene i tebe!

BESEDA

o tamnici otvorenoj i mraku osvetljenom
Da rečeš sužnjima: izidite; onima
koji su u mraku: pokažite se
(Isa. 49, 9).
Ko je veći sužanj od onoga što je gresima vezan? Ima li većega mraka od mraka greha, smrti i ada? Ko može drešiti od greha? Jedini Bog; to su priznavali i sami književnici i fariseji (Mk. 7, 7). Hristos odreši od greha mnoge, i učini slobodnim i zdravim. Ako, dakle, jedini Bog može drešiti od greha sužnje grehe, zašto Ga Jevreji ne priznaše za Boga? Zato što i oni behu vezani grehom, pa ne mogoše do kraja logično rasuđivati, niti se pak dadoše Gospodu da i njih odreši od uza greha. Pogledajte, u kakvu glupost padaju mudraci Jevrejski: dok na jednoj strani tvrde, da jedini Bog može drešiti ljude od greha, dotle na drugoj strani optužuju Hrista da On dejstvuje pomoću đavola! Đavo je onaj koji vezuje, kako će đavo drešiti? Đavo je onaj koji upropašćuje čoveka, kako će on i spasavati? Tamo gde su đavoli, tamo je i tamnica: greh, smrti i ad. Jedini je Hristos imao moć, moć božansku, nesravnjivu da iz te tamnice izvodi i spasava duše ljudske. Sinko, opraštaju ti se gresi! Momče, ustani! Lazare, iziđi napolje! Svojom moćnom rečju On je kidao veze grešnika i izvodio mrtve na svetlost života. Svojim silaskom u ad On je razorio presto satanin i oslobodio duše pravedničke. Svojim vaskrsenjem On je otkrio potpuno i savršeno Svoju neodoljivu vlast nad svim vezama đavolskim, nad svim spletkama adskim, i nad poslednjim neprijateljem - smrću.
O Gospode, Pobedniče demona, Osloboditelju od greha, Vaskrsitelju mrtvih, Tebi se klanjamo i Tebe molimo: oslobodi nas, vaskrsni nas i blagoslovi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.