Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 08.02. (26.01. po Starom kal.)

Prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije

Prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije

Ugledni i bogati Carigrađani, Ksenofont i Marija, življahu životom bogougodnim i svu pažnju posvećivahu hrišćanskom vaspitanju sinova svojih. Kada im sinovi porastoše, poslaše ih na nauke u Virit (Bejrut); no dogodi se, da bura potopi lađu. Promislom pak Božjim Jovan i Arkadije budu nekako spaseni i talasima izbačeni na obalu, ali na dva razna mesta, tako da svaki mišljaše za drugoga da je potonuo. Iz tuge jedan za drugim oni se oba zamonaše u dva razna manastira. Posle dve godine ožalošćeni njihovi roditelji dođu u Jerusalim na poklonjenje svetinjama. Tamo pomoću prozorljivosti jednoga duhovnika sastanu se najpre brat s bratom, a potom i roditelji s decom svojom. Iz blagodarnosti prema Bogu Ksenofont i Marija razdadu sve svoje imanje siromasima, a oni se oboje zamonaše. Dirljiva istorija ove četiri svete duše jasno pokazuje kako Gospod divno rukovodi sudbom onih, koji u NJega veruju; kako popušta na njih muku i žalost, da bi ih posle, još većma ojačane u veri, uveo u što veću radost. Živeli i upokojili se u Gospodu u V veku.

Prepodobni Simeon Vethi

Drug i prijatelj svetog Paladija. Od rane mladosti pa do smrti podvizavao se u jednom vertepu. Osnovao dva manastira i upokojio se u Gospodu 390. godine. Vethim, ili Starim, naziva se za razliku od Simeona Stolnika, koji se nešto docnije podvizavao.

Sveti David, car gruzijski (1089-1130)

Obnovio i osnažio Gruziju kao državu. Kao veliki revnitelj vere hrišćanske sazidao je mnoge nove hramove po Gruziji i stare opravio. Smatra se preporoditeljem vere pravoslavne u Gruziji.

Pesma iz Prologa

Svet je ovaj tuđin, a mi izgnanici,
Sa carskim snovima roblje u tamnici,
Zabludela deca c tugom Oca traže,
Tuđini ih zovu i slastima blaže.
Kami će ublažit duhove junačke
Tućini čije su sve slasti mrtvačke!
Tuđin smrću diše i na smrt miriše,
To što Jutrom piše, to večerom briše.
A carević izgnan za carstvom uzdiše,
Za besmrtnim carstvom, za vazduhom sviše,
Gde mu Otac vlada, gde ništ nije tuće,
Gde se za smrt ne zna ni za miris buđe.
O prečudni svete, o strašni kaveze!
Ko je c Hristom vezan, kida tvoje veze,
I slobodan biva od svakog i svega,
Taj nit c tobom ide, nit od tebe bega,
No sprema se vredno, da iz tebe ode
U naručja Oca, u carstvo slobode.

RASUĐIVANJE

Najveće blago jedne države jesu sveti i dobri ljudi, koji u njoj žive. Sravnjeno s tim blagom svako drugo blago je kao ništa. Blagočestivi carevi hrišćanski smatrali su svete ljude u svojoj državi najvećim blagoslovom Božjim. Sv. car Konstantin Veliki govorio je: "Blagodarim Gospodu Isusu Hristu, što u moje dane postoje tri božanstvena svetila: blaženi avva Antonije, avva Elenije i avva Evhin." Pred Kulikovsku bitku, sudbonosnu za Rusiju, blagočestivi knjaz Dimitrije Donski, sa doglavnicima i vojvodama otišao beše u šumu Radonežsku, da potraži prepodobnog Sergeja i zamoli ga za molitve njegove Bogu. Iako je knjaz bio spremio vojsku za oslobodilački rat protiv Tatara, nekako je veću nadu polagao u molitvu jednog svetog čoveka nego li u mnogoljudnu vojsku i oružje.

SOZERCANJE

Da sozercavam čistotu Presvete Bogorodice i to:
1. neporočnu čistotu tela njenog, bestrasnog i ispoštenog,
2. neporočnu čistotu srca njenog, u kome se ne nastani nikad grešna želja,
3. neporočnu čistotu uma njenog, u kome se nikad ne nastani grešna pomisao.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao proroka i to:
1. kao proroka koji je jasnb prorekao pojedincima (kao: Petru, Jovanu, Judi i ostalim apostolima) ono što će im se desiti u budućnosti,
2. kao proroka koji je jasno prorekao budućnost Jerusalimu i drugim nekim gradovima; narodu jevrejskom i crkvi Božjoj,
3. kao proroka koji je jasno prorekao kraj sveta i Svoj drugi dolazak.

BESEDA

o Presvetoj Djevi Bogorodici

A Marija reče: evo sluškinje Gospodnje (Lk. 1, 38)

Vaistinu, braćo, evo istinske sluškinje Gospodnje! Je li sluškinja ona koja je svoju volju zamenila potpuno voljom gospodara svoga, onda je Presveta Djeva prva među svima sluškinjama Gospodnjim. Je li sluškinja ona koja s napregnutom i svecelom pažnjom gleda gospodara svoga, onda je Presveta Djeva opet prva među sluškinjama Gospodnjim. Ili je sluškinja ona koja krotko i ćutljivo podnosi sve uvrede i tegobe očekujući samo nagradu od gospodara svoga, onda je opet Presveta Djeva prva i najprevashodnija od svih, sluškinja Gospodnjih. NJoj nije stalo bilo do toga da ugodi svetu, nego Bogu; niti joj je stalo bilo da se opravda pred svetom, nego samo pred Bogom. Sama poslušnost, sama pažljivost, sama krotost. Presveta Djeva je s pravom mogla reći angelu Božijem: evo sluškinje Gospodnje! Najveće savršenstvo i najveća čast, koju može žena dostići na zemlji, jeste da bude sluškinja Gospodnja. To savršenstvo i tu čast Eva je u Raju bez truda izgubila, a to savršenstvo i tu čast Djeva Marija je s trudom van Raja zadobila.

Molitvama Presvete Djeve Bogorodice, Gospode Isuse, pomiluj nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BESEDA

o nedoumici grehom pomračenih
Ko je ovaj što i grijehe oprašta (Lk. 7, 49)
Tako su pitali nepokajani grešnici: ko je ovaj? To je Onaj koji najvećma i oseća žaoku ljudskih greha; na koga i padaju svi ljudski gresi kao šamari. To je Onaj koji je nekada u Raju gledao čoveka bezgrešna; Onaj koji je čoveka i stvorio bezgrešnim, a koji je i sam bezgrešan oduvek i zauvek.
Oprostiti može samo onaj ko može i odmazditi. Moćan čovek sveti se odmazdom, nemoćan mržnjom. Ako ti možeš vratiti naneti udar i ne vratiš, to ne znači još da si oprostio, sve dokle koren gnjeva ne iščupaš iz srca. Veliki je jedini Gospod, koji može i odmazditi i oprostiti: veliki je u pravdi, jer će odmazditi nepokajanom grešniku; veliki je u milosti, jer će oprostiti pokajanom.
O kad bi ljudi znali silu oproštaja grehova! Gle, kad se slepom oproste gresi, on progleda; gluvom — i on pročuje; grbavom — i on se ispravi; krvotočnom — i on ozdravi; ludom — i on se opameti; posednutom đavolima — i on se oslobodi; bludnici — i ona se očisti; mrtvome — i on oživi!
No, o kako je užasan sindžir greha! Kakvi teški sindžiri — mnogi gresi! Ti sindžiri se ne dreše grešnim rukama. A kada se ruka prečistoga Gospoda njih dotakne, oni se sami od sebe razvezuju i raspadaju. Kada glas Čistoga do njih dopre, oni se raspadaju. I od pogleda Čistoga oni se raspadaju. Da, čak i od pomisli Čistoga oni se raspadaju — ti grozni sindžiri greha.
Ko je ovaj što i grijehe oprašta? To je, grešnici, Gospod prečisti, i zbog čistote svemoćni.
Gospode prečisti i svemoćni, oslobodi i nas okova greha. Tebi slava i hvala vavek. Amin.