Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 08.04. (26.03. po Starom kal.)

Prepodobni Malh

Beše Malh zemljodelac iz blizine Antiohije, i od mladosti beše upravio sav svoj duh k Bogu. Zarobe ga Arapi, i u ropstvu nagnaju da uzme za ženu jednu crnkinju. No on nju privede veri Hristovoj i poživi s njom kao brat sa sestrom. Dogovore se i pobegnu iz ropstva. No Arapi ih umalo ne stignu. Oni se sklone u jednu pećinu, u kojoj videše lavicu sa svojom štenadi, i uplašiše se. No Bog ih sačuva. Lavica njih ne povredi, a zakla jednog Arapina, koji htede ući u pećinu, da uhvati begunce. Stigavši u svoje mesto, Malh da svoju ženu u ženski manastir, a on ode u muški. Proživi mnogo leta podvizavajući se, i preseli se među građane nebeske, u IV veku.

Prepodobni Vasilije Novi

Najpre živeo u šumi, bez krova i ognjišta. Kada ga uhvatiše i upitaše ko je, on odgovori: "Jedan od živih na zemlji". Posumnjaše u njega da je neki špijun, te ga mnogo namučiše. Najzad u slobodi proživi mnogo godina u Carigradu. Prozirao u sve tajne ljudske, predskazivao budućnost, činio velika čudesa. NJegova poslušnica beše starica Teodora, koja kad umre javi se Grigoriju, poslušniku Vasilijevom, i opisa mu dvadeset mitarstva, kroz koje svaka duša mora proći. Sveti Vasilije mirno skonča 25. marta 944. godine i preseli se u divne nebeske obitelji. Bi viđen posle smrti u velikoj slavi na nebesima od jednog Carigrađanina.

Sveštenomučenik Irinej episkop sremski

Misli se da je bio Sloven, i da je pre episkopstva bio ženjen i imao dece. Postradao za Hrista u vreme Maksimijana. U vreme teških mučenja njegovi srodnici stajali su oko njega i plačući molili ga, da poštedi sebe i njih (tj. da se odrekne Hrista). No ovaj divni sveštenomučenik voleo je više rane za Hrista, no sva blaga ovoga sveta. U isto vreme postrada od Proba i jedan baštovan u Sremu, Seren, i Afr u Regiji. Pošto se Irinej nikako nije hteo odreći vere, to knez Prob naredi da se baci s jednog mosta u reku Savu, gde ovaj pastir stada Hristovog skonča i preseli se među građane nebeske. Časno postrada 304. godine.

Sveti Arhangel Gavril

Sveti Arhangel Gavril

Blagovesnik vaploćenja Sina Božjega. On je jedan od sedam velikih angela što predstoje prestolu Božjem. On je javio Zahariji o rođenju Preteče, i sam je o sebi rekao: "Ja sam Gavril što stojim pred Bogom" (Lk 1, 19). NJegovo ime, Gavril, označava muž - Bog. Sveti Oci govoreći o Blagovesti tumače, da je poslat arhangel s takvim imenom, da označi ko i kakav će biti Onaj što se ima roditi od Prečiste. Biće, dakle, Muž - Bog, krepki, silni Bog. Neki su doznali, da je isti Gavril javio Joakimu i Ani o rođenju Deve Marije, i da je on poučavao Mojseja u pustinji, kako da napiše knjigu Postanja. Sveti Oci misle da Gavril pripada prvom i najvišem činu nebesnih sila, tj. činu serafimskom, pošto serafimi stoje najbliže Bogu. On je, dakle, jedan od sedam najbližih Bogu serafima. Imena tih sedmorice jesu: Mihail, Gavril, Rafail, Uril, Salatil, Jegudil, Varahil. Ovome broju neki dodaju još i Jeremila. Svaki ima svoju naročito službu, a svi su ravni po časti. Zašto Bog ne posla Mihaila? Zato što je Mihailova služba sokrušenje supostata vere Božje. Gavrilova je služba blagovešće spasenja ljudskog (v. 13. jul).

Sveti Arhangel Gavril

Sveti Arhangel Gavril

Blagovesnik vaploćenja Sina Božjega. On je jedan od sedam velikih angela što predstoje prestolu Božjem. On je javio Zahariji o rođenju Preteče, i sam je o sebi rekao: "Ja sam Gavril što stojim pred Bogom" (Lk 1, 19). NJegovo ime, Gavril, označava muž - Bog. Sveti Oci govoreći o Blagovesti tumače, da je poslat arhangel s takvim imenom, da označi ko i kakav će biti Onaj što se ima roditi od Prečiste. Biće, dakle, Muž - Bog, krepki, silni Bog. Neki su doznali, da je isti Gavril javio Joakimu i Ani o rođenju Deve Marije, i da je on poučavao Mojseja u pustinji, kako da napiše knjigu Postanja. Sveti Oci misle da Gavril pripada prvom i najvišem činu nebesnih sila, tj. činu serafimskom, pošto serafimi stoje najbliže Bogu. On je, dakle, jedan od sedam najbližih Bogu serafima. Imena tih sedmorice jesu: Mihail, Gavril, Rafail, Uril, Salatil, Jegudil, Varahil. Ovome broju neki dodaju još i Jeremila. Svaki ima svoju naročito službu, a svi su ravni po časti. Zašto Bog ne posla Mihaila? Zato što je Mihailova služba sokrušenje supostata vere Božje. Gavrilova je služba blagovešće spasenja ljudskog (v. 13. jul).

Sveštenomučenik Irinej episkop sremski.

Misli se da je bio Sloven, i da je pre episkopstva bio ženjen i imao dece. Postradao za Hrista u vreme Maksimijana. U vreme teških mučenja njegovi srodnici stajali su oko njega i plačući molili ga, da poštedi sebe i njih (tj. da se odrekne Hrista). No ovaj divni sveštenomučenik voleo je više rane za Hrista, no sva blaga ovoga sveta. U isto vreme postrada od Proba i jedan baštovan u Sremu, Seren, i Afr u Regiji. Pošto se Irinej nikako nije hteo odreći vere, to knez Prob naredi da se baci s jednog mosta u reku Savu, gde ovaj pastir stada Hristovog skonča i preseli se među građane nebeske. Časno postrada 304. godine.

Prepodobni Malh

Beše Malh zemljodelac iz blizine Antiohije, i od mladosti beše upravio sav svoj duh k Bogu. Zarobe ga Arapi, i u ropstvu nagnaju da uzme za ženu jednu crnkinju. No on nju privede veri Hristovoj i poživi s njom kao brat sa sestrom. Dogovore se i pobegnu iz ropstva. No Arapi ih umalo ne stignu. Oni se sklone u jednu pećinu, u kojoj videše lavicu sa svojom štenadi, i uplašiše se. No Bog ih sačuva. Lavica njih ne povredi, a zakla jednog Arapina, koji htede ući u pećinu, da uhvati begunce. Stigavši u svoje mesto, Malh da svoju ženu u ženski manastir, a on ode u muški. Proživi mnogo leta podvizavajući se, i preseli se među građane nebeske, u IV veku.

Prepodobni Vasilije Novi

Najpre živeo u šumi, bez krova i ognjišta. Kada ga uhvatiše i upitaše ko je, on odgovori: "Jedan od živih na zemlji". Posumnjaše u njega da je neki špijun, te ga mnogo namučiše. Najzad u slobodi proživi mnogo godina u Carigradu. Prozirao u sve tajne ljudske, predskazivao budućnost, činio velika čudesa. NJegova poslušnica beše starica Teodora, koja kad umre javi se Grigoriju, poslušniku Vasilijevom, i opisa mu dvadeset mitarstva, kroz koje svaka duša mora proći. Sveti Vasilije mirno skonča 25. marta 944. godine i preseli se u divne nebeske obitelji. Bi viđen posle smrti u velikoj slavi na nebesima od jednog Carigrađanina.

Pesma iz Prologa

Sedam zlatnoglavih angelskih vrhova.
Sedam arhangela, najviših duhova:
Mihail je prvi, mač za supostate,
Mačem on razdaje bogobornim plate.
Gavril blagovesnik Božijeg vaploćenja
I prečudni tajnik ljudskoga spasenja.
Rafail ko sunce Trojičin je sluga,
On je lekar ljudskih golemih neduga.
Uril je sijanje svetlosti Božije
On je prosvetitelj duše čovečije.
Salatil — molitelj, molitve podnosi,
I molitve ljudske pred Boga iznosi.
Jegudil slavitelj Boga Svesilnoga,
On na slavu bodri čoveka voljnoga,
Varahil davatelj blagoslova neba,
On od Boga daje što ljudima treba.

RASUĐIVANJE

Neka te čudo, kad se dogodi, ne zbunjuje, nego veseli. To je Bog promolio Svoj prst, bilo da nagradi, bilo da kazni, bilo da ohrabri Svoje verne, bilo da izvede grešnike na put spasenja.
Ovaj svet sravnjuju ljudi često s ognjenim kolima. Kad vidiš jednu lokomotivu, ili druga parna kola, ti znaš da je u njima skriven mašinovođa. I ništa te ne čudi - je li? - ako mašinovođa promoli iz kola svoju glavu, ili mahne rukom, ili pruži štap, ili zaleprša maramom, ili baci vam pismo, ili učini drugi neki znak. Ti znaš da se time ne remeti hod lokomotive niti se kvari ijedna igla u njoj. Zašto onda neverni govore da Bog Svojim čudesima remeti hod ovih svetskih kola? Zato što su tupoumni. A verni se raduju znaku Božjem kao dete ustrašeno pred ognjenim kolima, što se raduje kad se čovek - sličan njemu - pomoli iz kola. O kako je nama milo, kad se iza ove nemušte vasione, koja hukti oko nas, pomoli neko sličan nama, i to još neko ko nas poznaje i voli! Kad se desi čudo, znaj, da to Sličan nama nas pozdravlja i govori: ne bojte se, Ja sam iza svega ovoga! Sv. Vasilije Novi činjaše čudesa mnoga: molitvom isceljivaše bolne, sudbe ljudske čitaše kao iz otvorene knjige. Kroz ugodnika Svoga, kao i uvek. Bog pokazivaše ljubav i silu Svoju na ljudima. Da bi se verni jače utvrdili u veri a neverni posramili i u veru obratili.

RASUĐIVANJE

Putovali negda avva Danilo i avva Amoj. Avva Amoj rekar: "Kad ćemo, oče, stići u ćeliju?" (tj. da bi se mogli Bogu moliti). Avva Danilo mu odgovori: "A ko nam sada oduzima Boga? I u ćeliji je Bog, i van ćelije - taj isti Bog." Ovim se učimo neprekidnosti molitve, razmišljanja o Bogu i sozercanja Božjeg delanja u nama i okolo nas. Hram olakšava i pojačava molitvu. Tako isto zatvorenost i usamljenost na svoj način olakšava i pojačava molitvu. No ko neće da se moli ni hram ni ćelija neće ga vezati. Niti će onoga ko je osetio slast molitve, moći priroda i putovanje odvojiti od molitve.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa na krstu raspeta, i to:
1. kako On iskorišćava poslednji dah života i spasava jednog razbojnika na krstu.
2. kako predaje duh Svoj Ocu u ruke. Oče u ruke tvoje predajem duh svoj.

BESEDA

o skorom dolasku Gospoda
Evo ću doći skoro (Otkr. 22, 7)
Reći će neverni i dušegubni: obećao je pre dve hiljade godina da će doći, pa još ne dolazi! Tako se podsmevaju oni koji će kukati u večnoj muci. A mi koji se spremamo za radost u NJegovom carstvu, znamo da će On doći u sili i slavi, kao što je i obećao.
Mi znamo da je On već došao nebrojeno puta. i pokazao se Svojim vernim. Nije li On došao bio Jovanu Bogovidcu, kome je i kazao one reči: evo ću doći skoro? Jovan Ga je gledao u sili i slavi, i osetio je ruku NJegovu na sebi, kad je se bio uplašio i pao pred NJegovim nogama kao mrtav. I metne desnicu Svoju na me. Nije li On došao Savlu, kad je ovaj najpre disao mržnjom na hrišćane, i kad je na putu za Damask pao na zemlju videći Gospoda i čuvši NJegov glas: Savle, Savle, što me goniš! I opet, nije li On došao u srce apostolu Pavlu, kada ovaj priznaje: ne živim ja nego Hristos živi u meni! I nije li On došao mnogobrojnim mučenicima i mučenicama za ime NJegovo, da ih ohrabri, isceli, pomiluje? Nije li se On javio Antoniju Velikom, Teodoru Stratilatu, sv. Haralampiju, svetoj Marini, svetom Silvestru, i tolikim, tolikim drugim?
No šta govorimo? Nije li se On trećega dana vratio iz carstva smrti i došao apostolima? I nije li toliko i toliko puta došao Crkvi u pomoć, i kao iz mrtvih vaskrsavao je, kad god su neprijatelji NJegovi likovali misleći da su zauvek Crkvu NJegovu predali smrti? Nije li se On pokazao silom Svojom u Crkvi i u vreme Nerona, kao i u vreme Konstantina; u vreme Julijana kao i u vreme Justinijana: u vreme arapskog gnjeta kao i u vreme turskog i mongolskog gnjeta nad hrišćanima?
O braćo moja verna, ne dajte se zavarati. On je došao bezbroj puta, i dan danas dolazi. Svakoj duši. kojoj može da pristupi od nečistoće, On dolazi. Pa ipak, mi Ga svi čekamo da dođe poslednji put u sili i slavi. I znamo, da je i taj NJegov dolazak siguran.
Gospode preblagi, pre nego što dođeš, udostoj nas poznati lice Tvoje i zastideti se lica svoga, gre