Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 08.08. (26.07. po Starom kal.)

Sv. Petka - prep. muč. Paraskeva

Sv. Petka - prep. muč. Paraskeva

Rođena u Rimu od roditelja hrišćanskih, i od detinjstva naučena veri Hristovoj, sv. Paraskeva s velikim usrđem staraše se da na delu ispuni sve zapovesti Božje. Verujući tvrdo i živeći prema svojoj veri ona upućivaše i druge na put pomoću prave vere iblagočestivog života. Kada joj roditelji umreše, Paraskeva razdade sve svoje imanje bednima, a ona se zamonaši. Kao monahinja ona još sa većim žarom revnosti propovedaše veru Hristovu ne tajeći se ni od koga, iako u to vreme vera Hristova beše krvavo gonjena od rimskih vlasti. Zlobni Jevreji prvi optužiše sv. Paraskevu zbog propovedi zabranjene vere. I ona bi izvedena na sud pred cara Antonina. Sva laskanja careva ne pomogoše ni najmanje da pokolebaju u veri ovu sluškinju Božju. Tada je vrgoše na ognjene muke i metnuše joj na glavu usijan šlem. No Gospod je čudesno spase, i ona se izbavi i udalji iz Rima. I pođe opet od gradado grada da obraća tamni neznabožački narod u veru istinitu. Još u dva grada bi izvođena pred kneževe i sudije, i istjazavana za Gospoda svoga čineći pri tom čudesa velika i silom Božjom brzo oporavljajući se od muka i rana. Neznabošci, kao i uvek, pripisivahu njena čudesa mađijama a njeno oporavljenje sili i milosti njihovih bogova. Reče jednom sv. Paraskeva knezu mučitelju: „ne tvoji bogovi, kneže, isceliše me no Hristos moj, Bog istiniti". Najzad je neki knez Tarasije poseče mačem. Tako slavno završi svoj plodoviti život ova svetiteljka. Mošti njene behu docnije prenete u Carigrad. Česno postrada za Hrista u II stoleću.

Svešt. muč. Ermolaj

Sveštenik Nikomidijski.U vreme cara Maksimijana i on beše sa onih 2000 mučenika koje osudi car da se u crkvi i zajedno sa crkvom sažežu (v. 28 decembar). Ermolaj nekako izbeže smrt tom prilikom, zajedno sa druga dva sveštenika, Ermipom i Ermokratom. Ermolaj krsti sv. Pantelejmona, s kim zajedno bi izveden pred sud, mučen, i najzad mačem posečen. S njim postradaše i Ermip i Ermokrat, i svi biše uvenčani vencem pobede i slave u carstvu Hristovom. Česno postradaše okolo 304 godine.

Prep. Mojsej Ugrin

Beše na dvoru mladoga ruskog kneza Borisa. Pa kada bezbožni Svjatopolk ubi Borisa, Mojsej se izbavi i dobeže u Kijev. No malo docnije bi odveden od kralja poljskog Boleslava kao rob u zemlju Poljsku, i prodan za 1000 zlatnika nekoj mladoj i skvernoj udovici, ženi jednog Boleslavljevog poginulog vojvode. Ova opaka žena navraćaše Mojseja na blud, no Mojsej se ne dade navratiti, jer se beše zaveštao živeti čisto pred Gospodom. Tada mu ona predloži brak, no on to odbi. Potajno primi Mojsej čin monaški od nekog Svetogorca, i javi se predgospođom svojom u rasi monaškoj. Ona ga veza, pa naredi da ga šibaju i da mu odseku tajni organ. Pet punih godina trajalo je to bezuspešno zavođenje od strane te sramne žene, pet godina muka i istjazanja! No iznenadno pogibe kralj Boleslav u nekoj buni, u kojoj i ova žena bi ubijena. Tada Mojsej slobodno ode u Kijev, gde se pri svetom Antoniju predade molitvi i bezmolviju. Pobedivši potpuno sramnu pohot u sebi, on pomagaše mnogima da se od nje spasu. I njegove svete mošti pomagahu mnogima (v. žitije Jovana Mnogostradalnoga 8 jula). Posle desetogodišnjeg bezmolvija u pešteri upokoji se sv. Mojsej 26 jula 1043 god. i preseli se u večno devstveno carstvo Hristovo.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 15:12-19

12. A ako se Hristos propovijeda da je ustao iz mrtvih, kako neki među vama

govore da nema vaskrsenja mrtvih?

13. A ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao.

14. A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propovijed naša, pa prazna i

vjera vaša.

15. A pokazujemo se i lažni svjedoci Božiji što svjedočismo protiv Boga da

vaskrse Hrista, kojega ne vaskrse, ako, dakle, mrtvi ne ustaju.

16. Jer ako mrtvi ne ustaju, to ni Hristos nije ustao.

17. A ako Hristos nije ustao, uzalud vjera vaša; još ste u grijesima svojim.

18. Onda i oni koji usnuše u Hristu, propadoše.

19. I ako se samo u ovome životu nadamo u Hrista, jadniji smo od sviju ljudi

(Zač. 160).

 

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 21:18-22

18. A ujutru vraćajući se u grad ogladnje;

19. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe njoj, i ne nađe na njoj ništa

osim lišća, i reče joj: Da nikad više ne bude od tebe roda do vijeka! I

odmah usahnu smokva.

20. I vidjevši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!

21. A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: Ako imate vjeru i ne

posumnjate, učinićete ne samo ono što se zbi sa smokvom, nego i gori ovoj

ako rečete: digni se i baci se u more, dogodiće se.

22. I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete.

(Zač. 85).

 

 

Pesma iz Prologa

Čistotu pred Bogom Mojsej zavetova,
Pa slobodan duhom, i pored okova,
Odgovori ženi bogatoj i gnusnoj,
Okovanoj strašću, robinji raspusnoj:
- Koji čovek do sad slušajući ženu
Spase svoju dušu, strašću pokorenu?
Adam izgnan beše zbog žene iz Raja.
Sampson zbog Dalile pogibe bez sjaja,
Solomon premudri od žena zaveden,
Na idolsku glupost bejaše nizveden
Irodova glava, ženom obajana,
Smače česnu glavu Preteče Jovana.
Ostavi me, ženo, ja sam Božji sluga,
Pa traži po svetu prema sebi druga.
Ja se tvojoj volji pokoriti ne ću,
U sažiću s tobom ja ne vidim sreću.
Da čist budem telom, to je, ženo, nužnost,
To je moja sveta pred Gospodom dužnost.
Ni laska ni zlato ni vlast tvoja cela
Zavesti mi neće ni uma ni tela.
Gospod je svesilan, On će mi pomoći
Te ću zavet česno održati moći;
Samo čista voda u Raju žubori,
Bog je Bog čistote, On nas čiste stvori
On nas čiste hoće, i čiste spasava,
Čistota je, ženo, hrišćaninu slava. -

RASUĐIVANJE

Nijedna se strast ne pobeđuje bez velike borbe. Bludnu strast nazvali su Oci smrću. Kad se bludnik spase bludne strasti kao da je iz mrtvih vaskrsao. Kod onih koji žive u svetu bludna strast se razgoreva u glavnom od viđenja, a kod onih koji se podvizavaju u pustinji ta strast se razgoreva od pomisli i uobraženja. Svetu Saru, veliku podvižnicu mučio je bes bluda u pustinji 30 godina. Ona ga je uvekmolitvom pobeđivala i odgonila od sebe. Jednom javi joj se smradni bes bluda u telesnom vidu, i rekne joj: „pobedila si me, Saro!" Smerno odgovori Sara: „nisam te pobedila ja nego Gospod Hristos." I od tada je ostavi i pomisao bludna za navek. Kad su pitali sv. Pimena, kako se čovek može boriti protiv bludnog besa, on odgovori: „ako čovek uzdržava svoj stomak i jezik, to će on moći vladati sobom." Sv. Antonije rekao je, da u telu postoje tri vrste pokreta: „jedno prirodno, drugo od neuzdržljivosti u hrani, i treće od demona." Drugi su opet govorili, da se bludna pohota usiljava još i od gnjeva i gordosti. No svi su saglasni u tome, da pored čovečje trezvenosti i truda neophodna je pomoć Božja, da bi se ova odvratna strast iskorenila potpuno. A da je čoveku moguće održati se u čistoti svedoči između mnogih drugih i sv. Mojsej Ugrin, koji je proživeo 50 godina u svetu i 10 u manastiru, svega 60 godina, u potpunoj devstvenoj čistoti.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu pobedu nad Amorejcima (Isus 24), i to:
1. kako Bog posla stršljenove protiv Amorejaca, te se ovi zbuniše i biše pobeđeni od Izrailjaca;
2. kako je moćan Gospod Bog i kako pomoću malih stvari satire gordeljive nepravednike.

BESEDA

o bedi onih koji priđu Hristu pa odstupe
Jer ako odbjegnu od nečistote svijeta
poznanjem Gospoda i Spasa našega Isusa
Hrista, pa se opet zapletu u njih i budu
nadvladani, bude im pošljednje gore od prvoga
(II Pet. 2, 20).
Svetlo je sunce, braćo, no još su svetlije reči apostolske. Sunce obasjava tela, braćo, a duše ne može da obasja, dok reči apostolske obasjavaju duše. Sva uzvišenja duše i sve ponore njene apostol vidi jasno, pa nam ih osvetljava iz žarke ljubavi, da bi nas izveo na čisti put spasenja. Dve velike pouke daje nam on u nekoliko reči. Prva pouka: od nečistote ovoga sveta ne može se drukčije pobeći osim kroz poznanje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista. Pre svega bez poznanja Gospoda Isusa ne može se videti ni poznati nečistota ovoga sveta, a po tom bez poznanja Gospoda Isusa čovek se ne može očistiti od te nečistote. Druga pouka: kada čovek poznanjem Gospoda Isusa odbegne od nečistote ovoga sveta, pa se opet zaplete u nju, onda mu poslednje bude gore od prvoga. Jer poznavši svetlost on se ponovo vraća u mrak, i mrak biva još mračniji; i poznavši pravdu on ponovo tone u nepravdu, i kazna biva još strašnija; i poznavši svetinju on ponovo pada u životinjstvo, i životinja biva još jarosnija. Apostol se sveti ne ustručava da ovo povraćanje nazad sravni sa psom koji se povraća na svoju bljuvotinju, i sa svinjom koja okupavši se ponovo silazi u kaljužu.
Ko je poznao Gospoda Isusa, taj je poznao sve što mu treba za spasenje; dobio je dogled, da vidi nečistotu, i laž, i nepravdu, i dobio je silu da uteče od svega toga. Neka se ne povraća, dakle, da ga večna smrt ne proguta. Neka ne kuša Boga bezbroj puta. Jer ako je Bog bio brz da ga spase prvi put, biće sporiji drugi put, i još sporiji treći put. O kako su svetle reči apostolske, braćo moja!
O Gospode Isuse, Spasitelju svemoćni i sveblagi, ne odstupi od nas u časovima slabosti, i izbavi nas kada nas nečistote sveta ponovo povuku sebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.