Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 08.09. (26.08. po Starom kal.)

Sv. muč. Adrijan i Natalija

Sv. muč. Adrijan i Natalija

Muž i žena, oboje od plemenita i bogata roda iz Nikomidije. Adrijan beše načelnik pretora i neznabožac, a Natalija potajna hrišćanka. Oboje mladi, i življahu u braku svega 13 meseci do mučeništva. Kada opaki car Maksimijan poseti Nikomidiju, naredi da se hrišćani hvataju i na muke stavljaju. Blizu grada u jednoj pećini behu skriveni 23 hrišćanina. Neko ih dostavi vlasti, i biše ljuto šibani volujskim žilama i štapovima, pa onda bačeni u tamnicu. Po tom ih izvedoše iz tamnice i dovedoše pretoru, da im imena popiše. Adrijan posmatraše ove ljude, izmučeneno trpeljive, mirne i krotke, pa ih zakle, da mu kažu, šta oni očekuju od svoga Boga za tolike muke pretrpljene? Oni mu govorahu o blaženstvu pravednih u carstvu Božjem. Čuvši to i opet posmotrivši te ljude Adrijan se najedanput okrete pisaru i reče mu: „zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!" Kada za to ču car, upita Adrijana: „da nisi s uma sišao?" Na što Adrijan reče: „nisam s uma sišao nego sam k umu prišao." Čuvši za ovo Natalija veoma se obradova, i kada Adrijan sa ostalim seđaše okovan u tamnici, ona dođe i služaše im svima; a kada muža njenog šibahu i mučahu raznim mukama, ona ga hrabraše da istraje do kraja. Posle dugih muka i tamnovanja naredi car, da se odnese u tamnicu nakovanj, i da im se čekićem prebiju i noge i ruke. To bi i izvršeno, i Adrijan sa 23 česna muža izdahnu u preteškim mukama. Mošti njihove prenese Natalija u Carigrad, i tamo ih česno sahrani. Posle nekoliko dana javi joj se sv. Adrijan sav u svetlosti i krasoti i pozva je da i ona pođe Bogu, i ona mirno predade duh svoj Bogu.

Sv. Zer-Jakov

Sv. Zer-Jakov, veliki misionar hrišćanstva u Abisiniji.

Čudo Presvete Bogorodice u Moskvi 1395 god.

Prep. Titoj

Učenik sv. Pahomija i veliki među podvižnicima Misirskim. Bio iguman man. u Taveni. Ceo život proveo u potpunoj čistoti. Jednom ga zapitao neki brat: „koji put vodi ka smirenju?" Na to Titoj odgovori: „put ka smirenju jeste: uzdržljivost, molitva i smatranje sebe nižim od svake tvari." Dostigao vrlo visok stepen savršenstva, i kad god je uzdizao ruke na molitvi duh njegov je dolazio u ekstazu. Upokojio se u IV ili V veku. Ujedno s njim pominje se i prep. Ivistion.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 1:1-10 / 20-24 / 1-5

1. Pavle, apostol ne od ljudi ni preko čovjeka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca koji ga vaskrse iz mrtvih,

2. I sva braća koja su sa mnom. Crkvama Galatije:

(Zač. 199).

3. Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našega Isusa Hrista.

4. Koji dade sebe za grijehe naše da izbavi nas od sadašnjega vijeka zloga, po volji Boga i Oca našega,

5. Kojemu slava u vijekove vijekova. Amin.

6. Čudim se da se od Onoga koji vas pozva blagodaću Hristovom, tako brzo odvraćate na drugo jevanđelje,

7. Koje nije drugo, samo što vas neki zbunjuju i hoće da izvrću jevanđelje Hristovo.

8. Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propovijeda jevanđelje drukčije nego što vam propovijedasmo, anatema da bude!

9. Kao što smo već rekli, i sada opet velim: ako vam neko propovijeda jevanđelje drukčije nego što primiste, anatema da bude!

10. Zar ja sad nastojim da ljude pridobijem ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih još ljudima ugađao, ne bih bio sluga Hristov.

(Zač. 200).

20. A što vam pišem, evo Bog mi je svjedok da ne lažem.

21. Potom dođoh u predjele Sirije i Kilikije.

22. A bijah lično nepoznat Hristovim Crkvama Judeje,

23. Nego samo bijahu čuli da onaj koji nas je nekada gonio sada propovijeda vjeru koju je nekada rušio,

24. I slavljahu Boga zbog mene.

1. Pavle, apostol ne od ljudi ni preko čovjeka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca koji ga vaskrse iz mrtvih,

2. I sva braća koja su sa mnom. Crkvama Galatije:

(Zač. 199).

3. Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našega Isusa Hrista.

4. Koji dade sebe za grijehe naše da izbavi nas od sadašnjega vijeka zloga, po volji Boga i Oca našega,

5. Kojemu slava u vijekove vijekova. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 5:1-20

1. I dođoše preko mora u zemlju Gadarinsku.

2. I kad iziđe iz lađe, odmah ga srete iz grobova čovjek s duhom nečistim,

3. Koji boravljaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

4. Jer je mnogo puta bio svezivan u okove i verige, pa je iskidao verige i okove izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

5. I stalno noć i dan on bješe u grobovima i po gorama, vičući i bijući sebe kamenjem.

6. A kad vidje Isusa izdaleka, potrča i pokloni mu se.

7. I povikavši iz sveg glasa reče: Šta hoćeš od mene, Isuse Sine Boga Višnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!

8. Jer mu govoraše: Iziđi, duše nečisti, iz čovjeka!

9. I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori mu i reče: Legion mi je ime: jer nas je mnogo.

10. I moliše ga mnogo da ih ne šalje iz onog kraja.

11. A ondje po brijegu pasijaše veliko krdo svinja.

12. I moliše ga svi demoni govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.

13. I donusti im Isus odmah. I izišavši duhovi nečisti uđoše u svinje: i navali krdo s brijega u more; a bijaše ih oko dvije hiljade: i utopiše se u moru.

14. A svinjari pobjegoše, i javiše u gradu i po selima. I iziđoše ljudi da vide šta se dogodilo.

15. I dođoše Isusu, i vidješe bjesomučnoga u kome je bio legion gdje sjedi, obučen i priseban; i uplašiše se.

16. I ispričaše im oni što su vidjeli šta se dogodilo bjesomučnome, i o svinjama.

17. I počeše ga moliti da ide iz njihovih krajeva.

18. I kad uđe u lađu, moljaše ga onaj što je bio bjesomučan da bude s njim.

19. A Isus mu ne dade, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti je Gospod učinio, i kako te pomilovao.

20. I on otide i poče propovijedati u Dekapolju šta mu učini Isus; i svi se divljahu.

(Zač. 20).

Pesma iz Prologa

Put je trnov, u Raju su ruže,
Gorke muke, ali Hristos sladak.
Šta se čuje u tamnici mračnoj?
Čekić bije o nakovanj tvrdi,
Al' ne kuje gvožđe ni olovo,
No prebija noge mučenika,
I prebija ruke mučenika,
Mučenika, Hristovih vojnika.
Jedna ruka bela, plemenita,
U prah pade krvlju obagrena
To je ruka svetog Adrijana,
Uze ruku sveta Natalija
Pa sa rukom iz tamnice juri
Ruku mije, u svilu zavija,
Ruku ljubi i suzama rosi,
Kudgod hodi ruku sobom nosi.
Kada spava pod glavu je stavlja,
Tiho zbori odsečenoj ruci:
Ruko sveta Adrijana moga,
Ti si meni mnogo pomagala,
Jošte jednom pomozi mi, ruko,
Što skorije na nebo me vini
Gde Adrijan sa svetima živi. -
Malo bilo dugo ne trajalo
Adrijan se Nataliji javi,
Od svih cara lepši i svetliji,
Pa nebeskim poziva je glasom:
- Hajde k meni, sestro Natalijo,
Hajde k meni, budi večno živa,
Car te večni u carstvo priziva. –

SOZERCANJE

Da sozercavam velikodušnost Davidovu (I Sam. 26), i to:
1. kako David noću uđe u logor Saulov, i dok Saul spavaše uze mu koplje i čašu;
2. kako vojvoda Davidov htede probosti Saula, no David mu zabrani;
3. kako David ostavljaše osvetu Bogu.

BESEDA

o stradanjima Hristovim, kako ih Isaija predvide
Leđa moja dadoh na bijenje, i obraze
moje na šamaranje; a lica mojega ne
zaklonih od poruge zapljuvanja
(Isa. 50, 6).
Ovo je proročanstvo, braćo; a sad čujte tačno ispunjenje toga proročanstva: tada (Pilat) Isusa šibavši predade da se razapne; (Mat. 27, 26), - nije li to što prorok proreče: leđa moja dadoh na bijenje? Čujte dalje: jedan od momaka koji stajahu ondje udari Isusa po obrazu (Jov. 18, 22); i još: pokrivši ga bijahu ga po obrazu i pitahu govoreći: proreci ko te udari (Lk. 22, 64); - nije li to što prorok proreče: dadoh obraze moje na šamaranje? Čujte i dalje: i rugahu mu se (Mat. 27, 29) ibijahu ga po glavi trskom i pljuvahu na nj (Lk. 15, 19); - nije li to što prorok proreče: a lica mojega ne zaklonih od poruge i zapljuvanja? Posmotrite, braćo, kako je jasno proročanstvo, od reči do reči jasno. Posmotrite sa užasom, kako vidoviti čovek Božji providi kroz zidove od nekoliko stotina godina jasnije nego obično oko što providi dno bistre i plitke vode! To Bog silom Svojom neodoljivom otvori duh čoveka smrtnog, da vidi duhom događaje u daljini jasno kao što telesnim očima gleda događaje u blizini. Kako li tek sam Bog svevideći providi kroz srž kostiju naših, kroz maglu misli naših, kroz sve tajne srca našeg? On je prisutan mislima našim pre nego se rode, i željama našim pre nego se začnu. On je jedini neobmanuti i neobmanljivi svedok svih događaja, spolja i iznutra, na visini i u dubini, na dužini i na širini. I On svedoči duhu našem nelažno ono što duh naš želi znati radi dobre koristi i spasenja duše.
O Svevideći i prečudni Svedoče svih tajni na nebu i na zemlji, Stvoritelju i Promislitelju naš blagi, Ti jedini vidiš nemoć svakoga od nas. Pomozi nam, o pomozi nam, da saznamo ono što nam je potrebno radi večnog spasenja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.