Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 08.12. (25.11. po Starom kal.)

Svešt. muč. Kliment ep. Rimski

Svešt. muč. Kliment ep. Rimski

Rođen u Rimu od carskoga roda: savremenik svetih apostola. Majka mu i dva brata ploveći po moru budu zaneseni burom u razne strane; otac mu ode da traži ženu i sinove, pa se i on izgubi. Tada Kliment budući 24 godine star pođe na istok da traži svoje roditelje i braću. U Aleksandriji upozna apostola Varnavu, po tom se pridruži apostolu Petru, kome već sledovahu njegova dva brata, Faustin i Faustinijan. Promislom Božjim apostol Petar naiđe na majku Klimentovu, kao staricu prosjakinju, a po tom i na oca. I tako se opet sastavi cela porodica, i svi kao hrišćani vrate se u Rim. Kliment se nije odvajao od velikog apostola, koji ga postavi za episkopa pre svoje smrti. Posle mučeničke smrti Petrove episkop u Rimu beše Lin, potom Klit, – obojica za kratko vreme – pa onda Kliment. Sa plamenom revnošću upravljaše Kliment crkvom Božjom, i obraćaše u veru Hristovu iz dana u dan veliki broj nevernih. Još odredi on sedam brzopisaca, da pišu žitija hrišćana mučenika, koji u to vreme stradahu za svoga Gospoda. Car Trajan protera ga u Herson, gde Kliment nađe oko 2000 izgnanih hrišćana. Svi behu zaposleni na teškom poslu tesanja kamena na jednom bezvodnom mestu. Klimenta primiše hrišćani s velikom radošću, i on im beše živi izvor utehe. Molitvom svojom izvede vodu iz zemlje, i obrati u hrišćanstvo toliki broj nevernih meštana, da za jednu godinu podiže se na tom mestu 75 crkava. Da ne bi dalje širio veru Hristovu, Kliment bi osuđen na smrt i utopljen u more s kamenom o vratu, 101. god. Mošti njegove čudotvorne izvađene su iz mora tek u vreme sv. Kirila i Metodija.

Svešt. muč. Petar arhiep. Aleksandrijski

Učenik i sledbenik sv. Teone arhiepiskopa Aleksandrijskog. Bio neko vreme učiteljem u znamenitoj filosofskoj školi Origenovoj. Na presto arhiepiskopski stupio 299. god. a mučenički skončao pri grobu sv. ap. Marka 311. god. Upravljao je crkvom u preteško vreme, kada su nad vernima činili nasilje spolja nevernici a iznutra jeretici. U njegovo vreme postradalo je u Aleksandriji 670 hrišćana. Često su cele porodice izvođene na gubilište i gubljene. U to vreme Arije nečestivi smućivao je verne svojim krivim učenjem. Sv. Petar ga odluči od crkve i prokune u ovome svetu i u onome. U tamnici sam se Gospod javio ovome velikom i divnom svetitelju.

Prep. Pafnutije

Nikada nije pio vina. Jednom bi uhvaćen od razbojnika, i harambaša ga prisili da ispije čašu vina. Videći dobrodušnost Pafnutijevu harambaša se pokaja i napusti svoje razbojničko zanimanje.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA TIMOTEJU 6:17-20

17. Bogatima ovoga svijeta zapovijedaj da se ne preuznose, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga živoga, koji nam daje sve izobilno na upotrebu;

18. Neka dobro čine, neka se bogate u dobrim djelima, neka budu darežljivi, društveni,

19. Spremajući sebi dobar temelj za budućnost, da dobiju život vječni.

20. O Timoteje, sačuvaj povjeren ti zalog, kloneći se poganih i praznih razgovora i sporova lažno nazvanoga znanja,

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 18:31-34

31. Uze pak Dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina Čovječijega.

32. Jer će biti predan neznabošcima i rugaće mu se, i mučiće ga i popljuvaće ga.

33. I pošto ga išibaju ubiće ga, i trećeg dana vaskrsnuće.

34. A oni ništa od toga ne shvatiše i ova riječ bješe sakrivena od njih, i ne razumješe šta im se govori.

Pesma iz Prologa

Plemeniti Kliment od plemićska roda
Posta revnim slugom živoga Gospoda.
Svu sujetu prezre raskošnoga Rima,
Uzdiže se duhom nad varkama svima.
Duhovno ga srodstvo za Petra priveza,
Od telesnog srodstva sa carem odveza.
Kao zvezda jasna on u Rimu sjaše,
Časnim Krstom tamu gustu razgonjaše;
Apostolsku crkvu ukrasi, utvrdi,
I nemoćne sile demonske rasrdi.
Podiže se bura od demonskih sila,
Da bi sveca Božjeg smrću umorila.
Umori mu telo; duša u Raj ode.
Osta sveto telo na dnu morske vode.
Strunulo bi gvožđe za osam vekova
Al’ ne strunu telo viteza Hristova,
No čudesa mnoga preslavna projavi,
I uz Hrista Boga Klimenta proslavi.
O Klimente sveti, pomozi i nama
Pred prestolom Božjim tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE

Mnogi učeni neznabošci su prišli crkvi Hristovoj i krstili se samo za to što crkva Hristova propoveda život besmrtni kao jedan dokazani fakt a ne kao neku slutnju razuma ljudskog. Sveti Kliment Rimski izučio je bio svu filosofiju grčku i duša njegova ostala je nezasićena i prazna. Kao mladić od 24 godine on je svom dušom poželeo da dozna ima li još nekog života osim ovoga i boljeg od ovoga? Filosofija mu je davala samo mišljenja raznih ljudi no nikakvog stvarnog dokaza. On je tugovao za svojim izgubljenim roditeljima i braćom, i neprestano se mučio pitanjem, da li će se on s njima videti u nekom drugom životu. Svevideći Bog uputi korake njegove tako, da se on srete s nekim čovekom, koji mu reče o hrišćanima i o njihovoj veri u zagrobni život. To pobudi mladoga Klimenta, da se odmah krene iz Rima u Judeju, da bi tamo, u samoj kolevci hrišćanske vere, došao do pouzdanog saznanja odnosno zagrobnog života. Kada je čuo propoved apostola Petra, svu zasnovanu na Hristu vaskrslome iz mrtvih, Kliment prezre sva nagađanja filosofska, i srdačno usvoji veru Hristovu, krsti se i predade sav na službu crkvi Božjoj. Tako onda, tako i danas: ko ima jaku veru u Hrista vaskrslog, i jasno saznanje o zagrobnom životu i sudu, taj se lako rešava na plaćanje cene za ulazak u taj život, t.j. na ispunjenje svih zapovesti Božjih.

RASUĐIVANJE

Za sv. Petra Aleksandrijskog priča se, da se nikad nije uspeo i seo u presto patrijaršijski u crkvi, nego je stajao ili sedeo pred stepenicama prestola. Kad su verni počeli negodovati, što njihov arhijerej ne sedi na svome mestu, on odgovori: „kad god se približim prestolu vidim neku nebesnu svetlost i silu na njemu, zato se ne usuđujem da se uspnem i sednem.” Osim ovog viđenja sv. Petar imao je i drugo jedno još čudesnije. Kada je on sedeo u tamnici, nečestivi Arije jeretik licemerno pretvori se kao da se kaje za svoju jeres i posla reč sužnju Petru, da se odriče svoje jeresi i molbu da ga Petar primi ponovo u crkvu. A ovo Arije učini samo zato što pomišljaše, da će Petar biti pogubljen, te da se on dočepa prestola patrijaršijskog, sa koga bi posle širio i utvrđivao svoju jeres. Pre nego što dade ma kakav odgovor Petar se moljaše Bogu u tamnici. Za vreme molitve neobična svetlost obasja tamnicu, i pojavi se Gospod Isus kao dvanaestogodišnji dečak sijajući jasnije od sunca, tako da se ne mogaše gledati u NJega. Beše Gospod obučen u belu odeću (hiton), koja beše spreda razdrana od vrha do dna. I Gospod rukama stezaše odeću na Sebi, kao da skrije nagotu Svoju. Videvši ovo sv. Petar beše u velikom strahu i užasu, pa uzviknu: „ko Ti, Spase, rizu razdra?” Odgovori mu Gospod: „Arije bezumni. On mi je razdra, jer odeli od Mene ljude Moje, koje zadobih krvlju Mojom. No pazi se da ga ne primiš u opštenje s crkvom, jer lukave i vraždebne misli ima na Mene i na ljude Moje.” Čuvši ovo sv. Petar odgovori svojim sveštenicima Ahilu i Aleksandru, da on ne može primiti molbu Arijevu, jer je lažna i lukava. I izreče svetitelj prokletstvo na Arija u oba sveta. Još proreče, da će posle njega biti patrijarh najpre Ahil a po tom Aleksandar. I bi tako.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako Bog pusti tvrdi san na Adama, i uze mu jedno rebro;
2. kako Gospod Bog stvori od rebra Adamova ženu Evu i privede je Adamu;
3. kako je tu osnov i razlog tajanstvene privlačnosti i jedinstva muža i žene.

BESEDA

o razdelenju službi i zvanja
I on je dao jedne apostole, a jedne
proroke, a jedne blagovesnike, a jedne
pastire i učitelje (Ef. 4, 11).
Kao što u telu čovečjem razni organi imaju razne službe, no svi dejstvuju u harmoniji na dobro celoga tela, tako je Gospod ustanovio i u crkvi, koja je telo NJegovo, razne organe sa raznim službama. Na prvom mestu dolaze apostoli, kojima nije data samo jedna čast no sve časti, niti jedna služba no sve službe, niti jedan dar no svi darovi blagodatni. Apostoli su bili jednovremeno i apostoli i proroci, i blagovesnici, pastiri i učitelji. Zvanje apostolsko više se ne povtorava. Velikih apostola bilo je dvanaest, i trinaesti apostol Pavle, a manjih apostola bilo je 70. Proroci su oni koji primiše dar proricanja od Duha Svetoga. Ovde se ne misli na proroke starozavetne nego na novozavetne (Dela Ap. 11, 27; 21, 10; 13, 1). Proroci su bili i bivaju bez obzira na stalež i položaj. Blagovesnici su prvo jevanđelisti, koji napisaše jevanđelja; po tom misionari, koji šire učenje Hristovo među nevernima; najzad i tumači Svetoga Pisma, koji pismeno izlažu istinu hrišćansku za sve i svakoga. Pastiri i učitelji – to je jedno i isto zvanje, jer teško je zamisliti pastira a da nije učitelj u isto vreme, Pastiri su ograničeni na izvesno mesto i na izvesan broj vernih, koje oni rukovode ka spasenju, i upravljaju crkvom Božjom. Tako je sve uredio Gospod preko Svojih apostola svetih. Blago onom ko zna svoju službu i dar od Duha primljen, i ko do kraja posluži prema naznačenju. Kao što Duh Sveti sada razdaje darove, tako će Gospod u svoje vreme razdavati nagrade.
O Gospode Duše Sveti, Bože istiniti, pomozi nam do kraja da u smirenosti upotrebimo darove Tvoje na dobro crkve Hristove i na naše večno spasenje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.