Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 09.03. (24.02. po Starom kal.)

Obretenije glave svetog Jovana Krstitelja

Obretenije glave svetog Jovana Krstitelja

Veliki i slavni Krstitelj Jovan bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. NJena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče: "To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih" (Mk 6, 16). Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu svetsku i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastani se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Hoteći da zida sebi ćeliju, on kopaše duboko i nađe zemljan sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava docnije išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, "Jovan ne učini nijedno znamenje" (Jn 10, 41) a, međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć (v. 7. januar; 25. maj.; 24. jun; 29. avgust i 23. septembar).

Prepodobni Erazmo, inok pečerski

Nasledi veliko bogatstvo od svojih roditelja, i sve utroši na ukrašenje crkava, naročito na posrebrenje i pozlaćenje ikona. A kada osiromaši i osta bez išta, bi prezren od sviju. Našapta mu đavo da je on uludo straćio svoje imanje: mesto da ga razda siromasima, on ga je dao na ukrašenje crkava. Podade se Erazmo tome iskušenju i poverova, zbog čega prezre sebe i pade u očajanje i poče živeti besputno i bezakono. Kada mu se približi čas smrtni, skupiše se bratija oko njega i razgovarahu o njegovim gresima, jer on ne znađaše za sebe. Na jednom ispravi se on u postelji i reče: "Oci i braćo, tako je kako velite, grešan sam i nepokajan, no evo javiše mi se sveti Antonije i Teodosije, a potom i Presveta Bogorodica i rekoše da mi je Gospod dao još vremena za pokajanje". Još mu je Bogorodica rekla ohrabrujuće reči: "Siromahe imate sa sobom na svakom mestu a crkve moje nemate". I požive još tri dana, i pokaja se i usnu u Gospodu. Ovo nas uči da je revnost za crkvu i ukrašavanje crkava bogougodno delo. Sveti Erazmo se upokojio 1160. godine.

Pesma iz Prologa

Da molimo Jovana,
Slavnog Krstitelja.
Trubu Spasitelja.
Slugu Stvoritelja,
Bogom poslana,
Da nam pomaže
Kako on može.
Da molimo Jovana,
Svetog i strašnog.
Da bi nam kroz njega
Pomog'o Višnji Bog.
O Jovane pomozi
Gde god opasnost grozi!
Vera da se očuva
Pomozi, Jovane,
I da nam bude kruva
Do kraja u sve dane,
I da vidimo u snopu,
U svakom snopu Božiju stopu!
Kad mrkne da svane
Pomozi Jovane,
Grešni da se pokajemo
Pre nego kraju stignemo.
Pre no Dan Suda grane.
Pomozi Jovane.

(Narodna zdravica)

RASUĐIVANJE

Nisu nam ni dobri učitelji ni prijatelji, koji nam čine sve po našoj volji. Prep. Jovan Mosha piše o nekoj znamenitoj ženi, senatorske familije, kako je iosetila Svetu Zemlju. "Došavši u Kesariju rešila se ostat i tu i obratila sa episkopu s ovom molbom: "Daj mi devojku, da me nauči strahu Božjem." Episkop joj pristavi jednu smernu devicu. Posle izvesnog vremena episkop se sretne s onom ženom pa je zapita: "Kako je ona devica koju sam ti pristavio?" "Dobro je", odgovori žena, "no ona je malo korisna mojoj duši, zato što mi dozvoljava da vršim svoju volju; a to je otuda što je ona smerna, a meni je potrebno da me ona grdi i da mi ne dozvoljava da činim što ja hoću." Episkop joj da neku drugu, s karakterom dosta grubim. koja stane ženu grditi, nazivati je bezumnom bogataškom i tome slično. Posle izvesnog vremena episkop opet upita ženu: "A ta devojka kako se ophodi s tobom?" "Ona istinski koristi duši mojoj", odgovori senatorka. — I tako ona postane vrlo krotka (Lug Duhovni).

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao kamen spoticanja i to:
1. za grešničko samomnjenje, tj. za razvraćen um ljudski koji umuje čulno i telesno i protivi se umu Hristovom,
2. za grešničko samoljublje, t. j. za razvraćeno srce ljudsko koje ne prima u sebe ni bogoljublja ni čovekoljublja,
3. za grešničku samovolju, tj. za razvraćenu volju ljudsku koja se kao takva protivi volji Božjoj.

BESEDA

o pokajanju i oproštenju grehova
Da se propovijeda pokajanje u ime njegovo
i oproštenje grijeha
(Lk. 24, 47)
Ovo je završna poruka Spasiteljeva svetim apostolima. U ovim rečima, kao u orahovoj ljusci, sadrži se Jevanđelje izmirenja Boga sa ljudima. Šta traži Bog od ljudi, i šta im daje? Traži pokajanje, a daje oproštenje grehova. Traži malo, a daje sve. Neka se samo ljudi pokaju za učinjene grehe i neka prestanu grešiti, i primiće od Boga sve; ne samo sve što im srce može poželeti, nego i više. mnogo više. Uistini, bezgrešnima je obećavao sve. Bezgrešnici će biti naslednici carstva Božjega, sinovi Božji, deca svetlosti, deca besmrtnosti, drugovi angela, braća Hristova. Bezgrešni će imati izobilje moći, izobilje radosti. Bezgrešni će imati sve, jer im je sve obećano.
Neka se samo ljudi pokaju, i primiće sve. Neka se samo prosjak očisti i okupa i preobuče u čistotu pred vratima carskog dvora, i biće odmah uveden u carski dvor, i biće sretnut i zagrljen od cara. i imaće sve. Živeće s carem, sedeće za carskom trpezom, imaće sve, sve, sve!
O braćo moja, ovo nisu samo reči, nego je ovo živa i sveta istina. Jer mi znamo, da mnogi pokajnici i pokajnice primiše sve ovo što je obećano. Mnogi se javiše iz onog sveta i potvrdiše istinitost ovih reči, posvedočivši kako sad žive kao carski sinovi i carske kćeri. Ali se oni pokajaše blagovremeno; a nama još ostaje da se pokajemo, ako želimo biti s njima zajedno kao naslednici carstva.
Gospode milostivi, pomozi nam da se pokajemo pre smrti da bismo i mi večno živeli. Tebi slava i hvala vavek. Amin.