Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 09.05. (26.04. po Starom kal.)

Svešt. muč. Vasilije ep. Amasijski

Svešt. muč. Vasilije ep. Amasijski

Likinije, zet cara Konstantina, čijom sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin, no kada dobi od cara na upravu ceo Istok, on poče najpre tajno a posle javno goniti hrišćane i utvrđivati idolopoklonstvo. Žena njegova tugovaše zbog toga veoma, no ne može odvratiti muža svoga od nečestija. Predavši se idolopoklonstvu Likinije se predade bezmerno svima strastima, a najviše ženoneistovstvu. Pri napadu ove nečiste strasti on htede oskvrniti devicu Glafiru, koja stajaše u službi caričinoj. Ova se požali carici, i carica je tajno posla iz carskog dvora u Nikomidiji u oblast Pontijsku. Devica dostiže grad Amasiju, i tu bi srdačno primljena od episkopa Vasilija i ostalih hrišćana. Beše Glafira vrlo radosna, što je Bog spase u devičanstvu i pisaše o tom carici. I carica se radovaše i šiljaše joj novaca za hram Amasijski. No jedno pismo Glafirino, upućeno carici, pade u ruke carskom evnuhu, koji ga pokaza caru Likiniju. Saznavši car gde se nalazi Glafira, odmah posla, da se dovede u Nikomidiju, i ona i episkop. U međuvremenu umre Glafira, te vojnici dovedoše samo Vasilija vezana. Posle muka i tamnice blaženi ovaj muž bi posečen i bačen u more, 322 god. NJegovi klirici, po ukazanju angela Božjega, nađoše mu telo blizu grada Sinopa, izvukoše iz vode pomoću ribarskih mreža, i preneše u Amasiju, gde ga česno sahraniše u hramu, koji on svojim trudom i podiže. Car Konstantin diže vojsku na Likinija, pobedi ga, uhvati i posla na zatočenje u Galiju, gde skonča svoj bogomrski život.

Sv. Janićije Devički

Sv. Janićije Devički

Srbin iz Zete. Kao mladić, obuzet ljubavlju Hristovom, ostavi dom i domaće svoje, i udalji se u predeo Ibra, u uščelje Crne Rijeke, u pešteru tesnu, u kojoj se, po predanju, pre njega podvizavao sv. Petar Koriški. No kada se slava njegova poče glasiti među ljudima, on odbeže u Drenicu, i sakri se u gustu šumu Devičku. Godine je proveo sv. Janićije tu u samoći, u ćutanju i u molitvi. Po predanju knez srpski Đurađ Branković dovede mu svoju poludelu ćerku, koju svetitelj isceli. Iz blagodarnosti Đurađ podigne manastir na tom mestu, poznat i danas pod imenom Devič. Tu počivaju svete i čudotvorne mošti Janićijeve. U tom manastiru podvizavala se skoro do u naše dane jedna čuvena i bogougodna isposnica, monahinja Efimija, bolje poznata u kosovskom kraju pod imenom: Blažena Stojna. Upokojila se u Gospodu 1895 god.

Sv. Stefan ep. Permski

Rus poreklom; od malena odan molitvi i bogomisliju; kao mladić ode u Rostov, gde se u manastiru sv. Grigorija Bogoslova zamonaši. Saznavši za Permsku Zemlju, svu zaraslu u korov neznaboštva, poželi Stefan da bude misionar u toj zemlji; odmah se preda izučavanju jezika permskog, a kada savlada jezik, sastavi azbuku i prevede crkvene knjige na taj jezik. S blagoslovom mitropolita Moskovskog on se, kao prezviter, uputi na svoj apostolski posao i sa apostolskom revnošću poče propovedati Jevanđelje u gustom mraku neznaboštva permskog. Krstivši nekoliko duša on se potrudi te sagradi u Permi hram sv. Blagoveštenja. A kada se crkva Božja u Permi umnoži, to on bude posvećen za episkopa. Podnoseći svaki trud, muku, zlobu i poniženje, on uspe da razagna tamu među permskim neznabošcima i da ih obasja svetlošću Hristovom. U starosti ode još jednom u Moskvu, no tamo i skonča zemni život svoj i preseli se ka Gospodu, 1396. god.

Pesma iz Prologa

Vasilije leži u tamnici
Za krst časni i veru Hristovu;
Psalme poje, Bogu blagodari,
Što mu muke za pravdu podari
Carev tribun Vasiliju zbori:
— Slušaj, starče, car ti poručuje,
Likinije, štićenik bogova,
Da prineseš žrtvu idolima,
A čoveka Hrista da s' otkažeš,
Ne htedneš li, smrt te čeka huda. —
Vasilije sija od radosti,
Pa tribunu divno odgovara:
— Idi kaži tvom caru opaku:
Da mi dadeš i sve tvoje carstvo,
A uzmeš mi Hrista vaskrsloga,
Više ćeš mi uzet' nego dati.
Izdajniče Hrista Spasitelja,
Zar i mene praviš izdajnikom?
Smrtodavče, smrti se ne bojim,
Ja sam sluga Hrista Živodavca.

RASUĐIVANJE

Svetitelji su živi, i bogodana moć njihova ne slabi vremenom. Sveti Janićije Devički i danas tvori čudesa kao i za vreme života svoga na zemlji pre 500 godina. Neki Miloš iz Hercegovine spremao se da ide u Jerusalim na poklonjenje svetiteljima. I baš kad je mislio krenuti na put, javi mu se sv. Janićije u snu i reče mu, da ne ide u Jerusalim. Bolje ti je, objasni mu svetitelj, da ideš u Devič i da tamo moju crkvu počistiš i urediš nego da ideš u Jerusalim. Miloš posluša i dođe u zapušteni Devič, počisti ga, uredi, i učini te ponovo propoja. Tu se Miloš zamonaši i osta do konca života. Za vreme prvog svetskog rata i austrijske okupacije dođe u Devič jedan oficir, Mađar, s odredom vojske. Dovede igumana, Damaskina, u grobnicu pred ćivot sv. Janićija, i upita ga šta ima pod pločom? „Svetinja," odgovori iguman. „Kakva svetinja!" nasmeja se oficir. „Tu su nekakve stvari skrivene." I naredi vojnicima, da pijucima lupaju i odvaljuju ploču. No dok se to vršilo, oficira spopadne muka po sredini tela. On legne u postelju, i pred veče toga istog dana umre. Uplašeni vojnici napuste i započeti posao i manastir, pa pobegnu.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako je NJegovo vaskrsenje svetlost velika, što razgoni tamu naše sumnje, neznanja i očajanja odnosno života po smrti;
2. kako je NJegovo vaskresenje svetlost velika, što obasjava put kojim treba da idemo u ovom životu da bi stigli u onaj.

BESEDA

o Hristu kao potvrdi svega dobra
Jer sin Božji Isus Hristos kojega mi
vama propovijedasmo ja i Silvan i Timotije,
ne bi da i ne, nego u njemu bi da
(II Kor. 1, 19).
Hristos nije svetlost i tama nego samo svetlost. Hristos nije istina i laž nego samo istina. Niti je Hristos život i smrt — On je samo život. Niti je On moć i nemoć — On je samo moć. Niti je On ljubav i mržnja — On je samo ljubav. On je da za svako dobro i u NJemu nema kolebanja između da i ne. NJegova je nauka sva čista, sva istinita, sva svetla, sva čovekoljubiva. NJegov put je tačno prosečen, i On ne dopušta naginjanja ni na levo ni na desno. Ni senka od greha ne može se zaustaviti na nauci NJegovoj niti naći mesta na putu NJegovom. NJegova ličnost je vaploćenje dobra; i sve što je dobra u NJemu je, a sve što je greha, laži, zlobe i nepravde van NJega je. Takvu nauku, takav put i takvu ličnost propovedali su apostoli Božji — nauku koja označava potvrdu dobra i otkriće bezmernog majdana dobra; put koji vodi k ostvarenju i večnoj nasladi toga dobra; ličnost, koja u Sebi sadrži sve dobro i svu potvrdu dobra.
Držimo se, braćo, i mi te jedinstvene Ličnosti, tog jedinstvenog puta i te jedinstvene nauke.
Svesilni Gospode, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga, da bi i naš maleni život na zemlji bio potvrda dobra a ne odricanje dobra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.