Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 09.12. (26.11. po Starom kal.)

Prep. Alimpije Stolpnik

Prep. Alimpije Stolpnik

Rođen u Adrijanopolju gradu Paflagonijskom i od malena predan Bogu na službu Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja. Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.

5. Sv. Inokentije Irkutski

5. Sv. Inokentije Irkutski, čudotvorac. Skončao 1731. god. Čudotvorne mošti otkrivene mu 1804. god.

Prep. Jakov Otšelnik

Iz Sirije. Učenik sv. Marona (14. febr.) i savremenih sv. Simeona Stolpnika. Podvizavao se pod otvorenim nebom; hranio se nakvašenim sočivom. Činio čudesa velika; čak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Car Lav pitao njega za mišljenje o Halkidonskom Saboru. Upokojio se mirno 457. god.

Prep. Stilijan

Paflagonac; zemljak i savremenik sv. Alimpija. Imao preveliku ljubav prema Gospodu Isusu, i zbog te ljubavi predavao se velikim podvizima. Svega se odrekao, samo da bi imao nepodeljenu ljubav prema Gospodu svome. Pred smrt angeli se jave da mu uzmu dušu, i lice mu zasija kao sunce. Čudotvorac veliki pre i posle smrti. Pomaže naročito bolesnoj deci i bezdetnim roditeljima.

Prep. Nikon „Pokajanije”

Rodom iz Jermenije. Pobuđen rečima Gospodnjim: svak ko ostavi oca ili majku, primiće stostruko i naslediće život vječni, Nikon ostavi zaista sve radi Hrista i ode u neki manastir, gde se zamonaši. Kada se usavrši u svima dobrodeteljima, on napusti manastir i pođe da propoveda ljudima Jevanđelje. Neprestano je vikao: Pokajte se! zbog čega i bi prozvan „Pokajanije”. Kao propovednik on obiđe svu Anatoliju i Peloponez. Sotvori čudesa molitvom u ime Hristovo i mirno pređe ka Gospodu svom ljubljenom. Skončao u Sparti 998. god.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA TIMOTEJU 1:1-2, 8-18

1. Pavle, apostol Hrista Isusa po volji Božijoj, prema obećanju života u Hristu Isusu,

2. Timoteju, ljubljenome čedu: Blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista Isusa Gospoda našega.

8. Ne postidi se, dakle, stradanja Gospoda našega, ni mene sužnja njegova, nego budi mi sastradalnik u jevanđelju po sili Boga,

9. Koji nas spase i prizva prizvanjem svetim, ne po djelima našim, nego po svojoj volji i blagodati datoj nam u Hristu Isusu prije vječnih vremena,

10. A sada pokazanoj javljanjem Spasitelja našega Isusa Hrista, koji razruši smrt i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem,

11. Za koje sam ja postavljen propovjednik i apostol i učitelj neznabožaca.

12. Iz toga razloga ovo i stradam, ali se ne stidim; jer znam Kome sam povjerovao, i uvjeren sam da je On kadar sačuvati zalog moj za onaj dan.

13. Kao obrazac zdrave nauke imaj ono što si čuo od mene u vjeri i ljubavi u Hristu Isusu.

14. Dobro zavještanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama.

15. To znaš da se odvratiše od mene svi oni u Aziji, među kojima su Figel i Ermogen.

16. Gospod neka dade mdlost Onisiforovu domu, jer me je mnogo puta okrijepio, i okova mojih nije se postidjeo,

17. Nego došavši u Rim još revnosnije me potraži i nađe.

18. Neka mu dade Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. A koliko mi je u Efesu poslužio, ti najbolje znaš.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 19:12-28

12. Reče dakle:

(Zač. 95).

Čovjek neki plemenita roda otide u daljnu zemlju da primi sebi carstvo, pa da se vrati.

13. Dozvavši pak deset svojih slugu, dade im deset kesa srebra i kaza im: Trgujte dok se ne vratim.

14. A njegovi građani mrzeli su ga, i poslaše za njim izaslanstvo govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.

15. I dogodi se, kada se on vratio primivši carstvo, reče da mu dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji zaradio.

16. I dođe prvi govoreći: Gospodaru, kesa tvoja donese deset kesa.

17. I reče mu: Dobro, dobri slugo; za to što si u najmanjem bio vjeran, evo ti vlast nad deset gradova.

18. I dođe drugi govoreći: Gospodaru, kesa tvoja donese pet kesa.

19. A on reče i njemu: I ti budi nad pet gradova.

20. I treći dođe govoreći: Gospodaru, evo tvoja kesa koju sam držao zavezanu u ubrusu;

21. Jer sam se bojao tebe, zato što si čovjek strog: uzimaš što nisi ostavio, i žanješ što nisi sijao, i sabiraš gdje nisi vijao.

22. A on mu reče: Po tvojim ću ti riječima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja čovjek strog. koji uzimam što nisam ostavio, i žanjem što nisam sijao, i sabiram gdje nisam vijao.

23. Pa zašto nisi dao srebro moje u mjenjačnicu, i došavši ja bih ga primio sa dobitkom?

24. I reče prisutnima: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.

25. I rekoše mu: Gospodaru, on ima deset kesa.

26. Kažem vam pak: Svakome koji ima daće se; a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima.

27. A one neprijatelje moje koji nisu htjeli da ja carujem nad njima, dovedite amo, i isijecite ih preda mnom.

28. I rekavši ovo Isus pođe naprijed idući naviše u Jerusalim.

 

Pesma iz Prologa

Odvezan od stvari, odvezan od sveta.
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta
Sav predan molitvi i bogomisliju —
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju —
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće.
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju —
To donese slavu svetom Alimpiju...
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija.
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju.
A mi radujemo – svetom Alimpiju.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako stvori Gospod Bog čoveka, i ženu od čoveka;
2. kako Adam i Eva behu nagi, i ne beše ih sramota, jer ne znađahu još za greh.

BESEDA

o cilju razdelenja darova, službi i zvanja
Da bi se sveti usavršili, na djelo
službe, na sazidanje tijela Hristova (Ef. 4, 12).
Zato je Duh Sveti razdelio darove, i učinio jedne apostolima, druge prorocima, druge opet blagovesnicima, i pastirima i učiteljima, – da bi se sveti, tj. verni hrišćani, usavršili. Kao što su u jednome domu časti i službe podeljene, te je jedna čast i služba roditelja, druga čast i služba odraslih sinova i kćeri, treća čast i služba neodrasle dece i slugu, no sve ukupno služi na korist jedno drugome, tako i u domu Božjem, u crkvi svetoj: sa svakom čašću vezana je i odgovarajuća služba, a službe svih korisne su svima. Tako se postupno i mudro zida tijelo Hristovo, crkva Božja sveta. Svaki verni, pomognut od drugih, raste i razvija se kao član toga tela, u svetosti i čistoti, i u odgovarajućoj meri i srazmeri prema celom velikom telu. A celo telo, od početka do kraja vremena, naročito pak od vaploćenja Boga Slova na zemlji pa do Suda Strašnoga, jeste crkva Božja sveta. Telo – dostojno besmrtnosti, građevina – dostojna Boga. Oko ljudsko ne može je svu pregledati, niti um ljudski shvatiti. Građevina od izabrana materijala, od cigalja živih, od očiju i srdaca. Bez grubosti i grdoba; bez truleži i nestrojnosti. Sve na svom mestu, sve prekrasno, u celini i u delovima. Evo, braćo, mete našeg putovanja! Evo smisla našeg gorenja u peći stradanja! Evo života našeg, boljeg od svih planova naših i lepšeg od svih želja naših.
O Gospode Isuse, čovekoljubivi Gospode naš, ne odbaci nas kao lošu građu, no uglačaj nas i uzidaj nas u telo Tvoje besmrtno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.