Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 10.03. (25.02. po Starom kal.)

Sveti Tarasije, patrijarh carigradski

Sveti Tarasije, patrijarh carigradski

NJegov prethodnik, Pavle patrijarh, tajno napusti presto, ode u manastir i primi shimu. Vladahu tada Irina i Konstantin. Po savetu Pavlovom, Tarasije, senator i savetnik carski, bi izabran za patrijarha 783. godine. Ubrzo prođe sve činove crkvene i posta patrijarh. Čovek visokog obrazovanja i velike revnosti u veri pravoslavnoj, Tarasije se primi i nevoljno ovoga čina, da bi pomogao pobedi Pravoslavlja nad jeresima, naročito nad ikonoborstvom. Pod njim bi sazvan VII vaseljenski Sabor u Nikeji 787. godine, gde se osudi ikonoborstvo i povrati i utvrdi poštovanje svetih ikona. Tarasije beše vrlo milostiv prema sirotnim i bednim, stvaraše im skloništa i davaše hranu. No prema silnim beše Tarasije odlučan u odbrani vere i morala. Kada car Konstantin otera svoju zakonitu ženu Mariju, uze nekakvu svoju srodnicu, te življaše s njom, tražeći od patrijarha blagoslov za venčanje. Tarasije mu ne samo da ne dade blagoslov, nego ga najpre posavetova, potom izobliči, i najzad odluči od pričešća. Pred smrt videli su ga kako odgovara demonima govoreći: "Nisam kriv u tome grehu! Nisam kriv ni u tom grehu!" dok mu ne iznemože jezik, te se on poče rukama braniti odgoneći ih od sebe. Kada izdahnu, lice mu se zasvetli kao sunčana svetlost. Ovaj u istini jerarh upokojio se 806. godine. Crkvom je upravljao dvadesetdve godine i četiri meseca.

Prepodobni Pafnutije Kefalas

Ovaj svetitelj bio je savremenik svetog Antonija Velikog. Za njega se kaže, da je osamdeset godina nosio jednu istu rasu. Sveti Antonije visoko ga je cenio i svima je govorio da je to istinski podvižnik koji ume lečiti i spasavati duše.

Pesma iz Prologa

Tvorac lučezarni, svetlošću krunisan.
Ničim neizrečen, nikim neopisan,
On podiže crkvi mudre strojitelje,
I pastire dobre, revne branitelje.
Zbog grehova naših i muke popušta.
Mada je On milost i dobrota sušta.
Ko što tvrdu zemljy ljutim mrazom spravlja
I čineć je mekom za usev pripravlja.
Tako srca naša mekša ljutom mukom
No sve k dobru vodi Svojom blagom rukom.
Kroz tamninu muke On u svetlost gleda.
I tmi posle roka zadržat se ne da:
Kroz žalost i suze On radost prozire.
U krajeve svakog početka prodire.
Jer On je sve poč'o, On i svršit' želi
Ko he protivstati kada On poveli?
Nejak je, rek'o bi jep se vešto sklanja.
I senkom se dela skriva i zaklanja.
Kada senka prođe i svet kraju stigne.
I crkva gotova nebu se uzdigne,
Tad će Sunce Pravde, što nikad ne trne,
Crkvom ka' porfirom Sebe da ogrne.

RASUĐIVANJE

Hrišćanin je sličan isprošenoj devojci. Kao što isprošena devojka neprestano misli o obručniku svome. tako i hrišćanin o Hristu. Iako je obručnik daleko preko deset brda, svejedno, devojka se ponaša kao da je on neprestano tu, kod nje i s njom. Ona misli na njega, peva njemu, govori o njemu, sanja o njemu, sprema darove za njega. Isto se tako ponaša i hrišćanin prema Hristu. I kao što obručnica zna, da prvo mora da izađe i udalji se iz kuće gde se rodila, da bi se sastala i potpuno sjedinila s obručnikom svojim, tako i hrišćanin zna da se i on ne može potpuno sjediniti s Hristom dok ga smrt ne razluči od tela, tj. od materijalnog doma, u kome je njegova duša od rođenja obitavala i rasla.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kako sedeći u lađi uči narod na obali (Mk. 4. 1) i to:
1. kako se veliko mnoštvo naroda tiskaše da Ga čuje, tako da morade ući u lađu,
2. kako ih učaše pričama o sejaču. semenu i zemlji. tj. onim sravnjenjima i primerima koji se iz dana u dan ponavljaju od početka sveta i ponavljaće se do svršetka,
3. kako ih ne uči pomoću nekih retkih i čudnovatih događaja nego pomoću onih obnčnih, koji su zajedno s čovekom ušli u vreme i zajedno s čovekom izaći će iz vremena.

BESEDA

o nemogućnosti tajne
Nema ništa tajno što neće biti javno (Mk. 4, 22)
Sve tajne radnje ljudske biće javne jednoga dana. I nikakvo se delo ljudsko ne može ukriti. Jevreji su mislili da će sakriti od Boga ubistvo tolikih proroka, i da će krvavi zločin nad Hristom moći sakriti, i od Boga i od ljudi. Međutim to što su oni mislili sakriti, postalo je danonoćnom pričom i na nebu i na zemlji evo kroz hiljade godina.
Juda je mislio sakriti svoj izdajnički dogovor protiv svoga Gospoda, no Gospod je provideo taj dogovor i objavio ga Judi u lice. A Isus mu reče: Juda, zar cjelivom izdaješ sina čovečjega? (Lk. 22, 48)
Još je Gospod prozirao u srca fariseja i pogađao njihove zle pomisli. Zašto zlo pomišljate u srcima svojijem? (Mat. 9, 4). Kakva dela, kakve stvari, kakvi događaji u ovome svetu da se sakriju od Onoga koji vidi i objavljuje čak i najtajnije pomisli srca ljudskog?
Nema ništa tajno što neće biti javno. Da strahujemo zbog ovoga. i da se radujemo zbog ovoga. Da strahujemo — jer će se sva naša tajna zla dela, zle želje i zle pomisli izneti na javnost. Da se radujemo — jer će se sve dobro što smo stvorili, ili poželeli, ili pomislili u tajnosti, izneti na javnost. Ne iznese li se sve pred ljude na javnost, izneće se pred angele nebeske. Utoliko veći strah za grešnike. i utoliko veća radost za pravednike.
Gospode čovekoljubni, oprosti nam grehe naše i ne objavljuj ih na propast našu i na tugu svetih angela Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.