Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 10.04. (28.03. po Starom kal.)

Prepodobni Ilarion Novi, ispovednik

Prepodobni Ilarion Novi, ispovednik

Bi iguman manastira Pelikita blizu Helesponta. Kao sunce prosijao duhom Božjim, i isceljivao bolesti na ljudima i progonio zle duhove. U vreme Lava Jermenina nasta ikonoborno gonjenje, u kome postrada i ovaj Božji čovek. Sa 40 svojih monaha bi poslat u zatočenje blizu Efesa, i tamo skonča u tamnici 754. godine, i preseli se u Carstvo Hristovo.

Prepodobni mučenik Evstratije Pečerski

Bogat bi vrlo, no ganut ljubavlju Hristovom sve imanje razdade Hrista radi, stupi u Pečerski manastir i zamonaši se. Kada Polovci zavojevaše na Kijev 1097. godine, opljačkaše manastir, mnoge hrišćane i monahe posekoše, i Evstratija sa još nekim vernim prodadoše u ropstvo nekome Jevrejinu u grad Korsun. Taj Jevrejin rugaše se veri Hristovoj i primoravaše hrišćane da pređu u jevrejsku veru. Videći da im nema drugog izlaska, svi se reše da sami sebe glađu umore, ali da se vere prave ne odreknu. Na tu odluku ohrabri hrišćane Evstratije. I svi pomreše od gladi, neko posle tri, neko posle četiri a neko posle sedam dana. Naučen postu Evstratije preosta sam u životu, i izdrža četrnaest dana bez hrane. Razgnevljen Jevrejin što mu propade novac, kojim kupi roblje, osveti se na Evstratiju na taj način, što ga prikova na krst. No Evstratije s krsta blagodari Bogu i proreče Jevrejinu ljutu i skoru smrt. Besan od ljutine Jevrejin ga probode kopljem. I tako svetitelj Božji predade dušu svoju Spasitelju svome. Telo mu baciše u more, no ono ispliva, i velika se čudesa dogodiše nad tim mučeničkim telom. Uskoro po tom car vizantijski naredi, da se kazne Jevreji u Korsunu za zlobu prema hrišćanima. I taj mučitelj bi obešen na drvetu, i primi platu Judinu.

Prepodobni Isihije Jerusalimski

Prezviter i duboki bogoslov. Učenik sv. Grigorija Bogoslova. Treba pročitati njegovo slavno delo O trezvenju i molitvi. Savremenik i svetog Jevtimija Velikog. Upokojio se mirno oko 434. godine.

Sveti mučenik Bojan, knez bugarski

Beše sin Krutogona a unuk Gruboša. Ispovedaše veru Hristovu dok njegov brat Milomir beše neznabožac. I po naredbi brata svoga bi posečen za veru pravu 827. godine.

Sveti mučenik Bojan, knez bugarski

Beše sin Krutogona a unuk Gruboša. Ispovedaše veru Hristovu dok njegov brat Milomir beše neznabožac. I po naredbi brata svoga bi posečen za veru pravu 827. godine.

Čudesan događaj sa Taksiotom, vojnikom, iz Kartagine

Proveo ceo život u teškim gresima, no najzad se pokaja, ostavi vojničku službu, i življaše bogougodno. Izišav jednom sa svojom ženom na svoje imanje blizu grada, učini preljubu sa ženom svoga argatina, i odmah po tom ujede ga zmija, i umre. Bi mrtav šest sati, a potom se diže, i tek četvrtog dana progovori, i ispriča kako je kojekako prošao kroz druga mitarstva dok nije došao do mitarstva bluda. Tu je pao u mračno obitalište demona, odakle bude izveden jemstvom jednog angela i poslat ponovo u telo da otkaje svoj poslednji greh. I kajaše se četrdeset dana, idući od crkve do crkve i udarajući glavom o vrata i pragove. Sve plakaše pričajući strašne muke, u kojima grešnici žive u onom svetu, i preklinjaše ljude da ne greše i da se pokaju za već učinjene grehe. Četrdesetog dana s radošću preseli se u Carstvo Boga milostivoga.

Prepodobni Jovan pustinjak

Sin beše neke žene hrišćanke, Julijane, u Jermeniji. Još kao dečak ostavi majku svoju i odbeže u pustinju. Sav plamtijaše od ljubavi prema Hristu Gospodu. U pustinji se najpre predaje rukovodstvu duhovnika Farmutija, koji se beše toliko udostojio kod Boga, da mu angel Božji svakoga dana danošaše hleb. Posle se mladi Jovan udalji i povuče u samoću. Spusti se u neki suh bunar, gde provede punih deset godina u postu, molitvi i bdenju. Sveti Farmutije donošaše mu od angelskog hleba i davaše. Jer ne hte angel Božji lično davati hleb mladome Jovanu, da se ovaj ne bi time pogordio, nego preko njegovog duhovnog oca Farmutija. Posle deset godina teškog podviga u bunaru predstavi se sveti Jovan Gospodu, i mošti se njegove pokazaše čudotvorne. Požive i proslavi se od Boga i od ljudi u IV veku.

Pesma iz Prologa

Kartagenom celom Taksiot ridaše,
Viđene užase svakome pričaše:
— O strahota, braćo, što mi duša vide!
O ponora smradnog, gde mi duša vide!
O nakaza groznih, i blata, i vriske!
O plača bez suza, leleka i piske!
He šest sati, mišljah, no stotinu leta,
Da žiteljem bejah paklenoga sveta!
Dok se angel svetli zajemči za mene,
Diže me i spusti blizu Kartagene,
Da se, veli, opet obučem u telo
I pokajem svoje poslednje nedelo.
Kad pogledah telo, smrdljivu lešinu,
Ostavi me snaga, i radost uginu:
— O kako da uđem u lešinu smradnu?
Kako da c obučem u strvinu gadnu?
O kako sam mog'o do sad u njoj biti?
Za slast tog đubreta dušu pogubiti?
O angele svetli, uštedi mi muku,
Ne goni me više u tu smradnu bruku!
Rasrdi se angel na moje vapaje:
— Ko u telu zgreši, u telu se kaje!
Tako reče oštro i dodade ovo:
— Ili ćeš y telo, il' u ad ponovo?
Kad mi ad pomenu. ja mukom umukoh.
Četrdeset dana imam za kajanje,
I pouku svima i opominjanje.
Pokajte se, braćo, brzo se pokajte,
Sa gresnma svojim u ad ne srljajte,
Pokajte ss brzo, pokajte se samo,
Neće vam se dati pokajanje tamo.
Taksiot vam priča što sam sobom vide —
O ponora smradnog, gde mi duša snide!

RASUĐIVANJE

Pričajući o nekom krasnom mladiću od 20 godina, Georgiju imenom, kako je i pored lepote i mladosti, živeći usred sujetnog sveta, poznao put spasenja i prosvetio se duhovnom mudrošću, sveti Simeon Novi Bogoslov završuje ovim rečima: "Razumete li kako ni mladost ne smeta, niti starost koristi, ako čovek nema razuma i straha Božija?" Šta je smetala mladost Jovanu Apostolu da poveruje u Hrista Gospoda, a šta je koristila starost starcima jevrejskim kad su bili umom slepi i u slepilu svome osudili Sina Božjeg na smrt? Ništa. Ništa ne smeta mladost mladićima i u naše dane, da poklone veru i ljubav Hristu, koji ih je iz ljubavi i stvorio. I ništa ne koristi starcima naših dana starost njihova, ako im je duša zatrovana zlobom prema Hristu. Mlado i staro telo ništa drugo nije nego nova i stara haljina duše. I jedna pak i druga haljina može da krije zdravu ili bolesnu dušu. A cilj je naš: zdrava i čista duša

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u smrti, i to:
1. kako se sva tvar uskoleba kada On izdahnu, kao da protestvo vaše protiv zločinačkog roda ljudskog,
2. kako se zemlja zatrese, sunce pomrča, kamenje se raspade, zavesa crkvena se razdra, grobovi se otvoriše.
 

BESEDA

o užasu prirode pri smrti Gospoda
I zemlja se potrese, i kamenje se raspade (Mat. 27, 51)
O kakav strašan ukor ljudima! I mrtva priroda poznala je Onoga koga ljudi nisu mogli poznati. Sva nemušta tvar uskolebala se i stala na svoj načmn i svojim jezikom da protestvuje. Nemušta se zemlja potrese - to je njen jezik. Kamenje se raspade - to je njegov jezik. Sunce uzdrža svetlost svoju - to je njegov jezik. Svaka tvar na svoj način protestvuje. Jer je svaka tvar pokorna. kao Adamu negda u Raju. I jer NJega svaka tvar poznaje, kao Adama u Raju. Kako je to, da su NJega beslovesne tvari poznale i bile Mu poslušne, to mi ne znamo. To je nekakvo unutrašnje čuvstvo tvari, koje je njima došlo od reči Božje, kojom su sazdane. I to čuvstvo beslovesnih tvari više vredi nego razum ljudski pomračen grehom. Od svega što postoji, ništa nije sleplje od razuma ljudskog pomračenog grehom. Jer on ne samo ne vidi ono zašto je stvoren da vidi nego vidi ono što je suprotno biću, suprotno Bogu, suprotno istini. To su gradusi slepila ispod slepila, to su brojevi ispod nule. To je čovek niže tvari. Jer dok sveštenici Božji u Jerusalimu ne poznadoše Boga svoga, poznadoše Ga bure i vetrovi, poznadoše Ga biljke i životinje, poznaše Ga mora i reke, i zemlja, i kamenje, i zvezde, i sunce, pa i sami demoni. O kakav stid za ljude!
Potrese se zemlja, kamenje se raspade, a sunce pomrča, koliko zbog gneva, toliko zbog žalosti. Ražalosti se sva priroda nad mukama Sina Božjeg, čijim se mukama radovahu sveštenici jerusalimski. I protest, i žalost, i - strah. Ustraši se sva tvar od smrti Onoga, ko je nju viknuo da ustane ni iz čega i da se raduje biću. Kao da htede reći: s kim sad ostajemo, i ko će nas držati kad Svedržitelj izdahnu?
O braćo, zastidimo se ovoga protesta, ove žalosti i ovoga straha nemušte tvari! I s pokajanjem uzviknimo Gospodu Pobeditelju: oprosti, milosrdni Gospode, oprosti, jer zaista kad god grešimo i Tebe vređamo, ne znamo šta radimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.