Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 10.07. (27.06. po Starom kal.)

Sveti Sampson Stranoprimac

Sveti Sampson Stranoprimac

Ovaj svetitelj rođen bi od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde izuči sve svetsko znanje toga vremena, a posveti se naročito nauci lekarskoj. Beše Sampson lekar milosrdan i bezmezdan, i davaše bolesnicima lekove i za telo i za dušu, savetujući svakoga da ispunjava propise vere hrišćanske. Potom se preseli u Carigrad, gde življaše u jednom malenom domu, iz koga rasipaše na sve strane, kao sunce zrake svetlosti, milostinju, utehu, savet, nadu, lek i, uopšte, pomoć bespomoćnim, i duhovnu i telesnu. Ču patrijarh za visoke vrline ovoga čoveka i rukopoloži ga za sveštenika. U to vreme razboli se car Justinijan Veliki, i bolest njegova, po uveravanju svih lekara, beše neisceliva. Tada se car pomoli Bogu, s velikim usrđem, i Bog mu otkri u snu, da će ga Sampson isceliti. I zaista, kada car saznade za Sampsona, dozva ga u svoj dvor, i samo što starac stavi svoju ruku na bolno mesto, car ozdravi. Pa kad mu car nuđaše golemo blago za to, Sampson se zahvali i ne hte ništa primiti govoreći caru: "O care, imadoh ja i zlata i srebra i ostalog imanja, no sve ostavih radi Hrista, da bih dobio večna blaga nebeska". No kad car nastojavaše da mu nešto učini, Sampson sveti zamoli cara, da mu sazida jedan dom za uboge. U tome domu Sampson je služio ubogim kao roditelj deci svojoj. Milost prema ubogim i nemoćnim bila mu je kao prirodna. Najzad ovaj sveti čovek, sav ispunjen silom i dobrotom nebeskom, upokoji se mirno 27. juna 530. godine i bi sahranjen u crkvi svetog mučenika Mokija, njegovog srodnika. Po upokojenju svome Sampson se više puta javljao onima koji su ga na pomoć prizivali.

Sveti Sevir, prezviter

Živeo u srednjoj Italiji. Muž neobične svetosti. Jednom pozvan beše da ispovedi i pričesti samrtnika, no on zadocni radeći u vinogradu. U tome stiže mu vest, da je bolesnik umro. Sav ustrašen, kao da je on ubica onoga čoveka, poče gorko plakati nad mrtvacem. I po njegovoj usrdnoj molitvi Bog ožive mrtvaca. Tada ga Sever ispovedi i pričesti i prigotovi za hrišćanski rastanak s ovim svetom. Osmoga dana onaj čovek ponovo umre.

Sveta Joana Mironosica

Sveta Joana Mironosica

Žena Huze, dvorjanina Irodova. Kada Irod poseče Jovana Krstitelja, on mu baci glavu na nečisto mesto. Joana uze glavu Krstiteljevu i pogrebe je česno na Jeleonskoj gori, na imanju Irodovu. Tek u vreme Konstantina Velikog ta je glava obretena. Sveta Joana spominje se kao prisutna i pri stradanju i pri vaskrsenju Gospoda. Upokojila se mirno.

Žitija Svetih

Kad mrtvac ožive, pitahu ga ljudi:
Reci gde si bio? i ko te probudi?
Bio sam u mestu straha i užasa.
U društvu crnaca vukova i pasa,
U dubini punoj nečistoće svake,
U bezdanoj tmini bez ijedne zrake.
I kada mi očaj dušu svu obuze
Neki svetli mladi za ruku me uze.
Tada hladne struje dubinom huknuše
I psoglavi crni na mene ruknuše:
— Naš je ovaj, naš je! Kud ga vodiš sada?
Zar ga ne poznaješ, građanina Ada?
Na to angel reče: Sevir za njeg moli!
I ja ga odvodim po Gospodnjoj volji.
Još jedan put mora u telo da sledi,
Gle, Sevir ga traži, da ga ispovedi!
Da ga ispovedi i da ga pričesti.
Odbite se vojske zlobe i obesti!
Tako angel reče, pa polete sa mnom
Po hladnome Adu, po bezdanu tamnom.
Dok na svetlost stiže. i do tela moga.
To je istorija mene umrloga.
O kakvo je blago — ispoveđen biti
I pričešćen u svet besmrtni stupiti!

Evanđelja

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 8:28-34 / 9:1-9

28. A kad on dođe na onu stranu u zemlju gergesinsku, sretoše ga dva bjesomučnika, izlazeći iz grobova, tako opaka da ne mogaše niko proći putem onim.

29. I gle, povikaše govoreći: Šta hoćeš od nas, Isuse, Sine Božiji? Zar si došao amo prije vremena da nas mučiš?

30. A daleko od njih pasijaše veliko krdo svinja.

31. I demoni ga moljahu govoreći: Ako nas izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja.

32. I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u krdo svinja. I gle, navali sve krdo svinja sa brijega u more, i utopiše se u vodi.

33. A svinjari pobjegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za bjesomučnike.

34. I gle, sav grad iziđe u susret Isusu; i vidjevši ga, moliše da ode iz njihovog kraja.

(Zač. 29).

1. I ušavši u lađu, pređe i dođe u svoj grad.

2. I gle, donesoše mu oduzetoga koji ležaše na odru. I vidjevši Isus vjeru njihovu, reče oduzetome: Ne boj se, čedo, opraštaju ti se grijesi tvoji.

3. I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.

4. A Isus, vidjevši pomisli njihove, reče: Zašto vi zlo mislite u srcima svojim?

5. Jer šta je lakše, reći: Opraštaju ti se grijesi; ili reći: Ustani i hodi?

6. Ali da znate da vlast ima Sin Čovječiji na zemlji opraštati grijehe; tada reče oduzetome: Ustani, uzmi odar svoj i idi domu svome.

7. I ustavši otide domu svome.

8. A narod vidjevši zadivi se i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.

(Zač. 30).

9. I odlazeći Isus odande vidje čovjeka gdje sjedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za njim.

 

 

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 10:1-10

 

(Zač. 103).

1. Braćo, želja je srca moga i molitva Bogu za Izrailj da se spase.

2. Jer im svjedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.

3. Jer ne poznajući pravde Božije i nastojeći da svoju pravdu utvrde, ne pokoriše se pravdi Božijoj.

4. Jer je Hristos završetak jakona za opravdanje svakom koji vjeruje.

5. Jer Mojsej piše za pravednost koja je od zakona: Čovjek koji to čini živjeće u tome.

6. A pravednost koja je od vjere ovako govori: Da ne rečeš u srcu svome: Ko će se popeti na nebo? to jest da svede Hrista;

7. Ili: Ko će sići u bezdan? to jest, da izvede Hrista iz mrtvih.

8. Ali šta govori (Pismo)? Blizu ti je riječ u ustima tvojima i u srcu tvome, to jest riječ vjere koju propovijedamo.

9. Jer ako ispovijedaš ustima svojim da je Isus Gospod, i vjeruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.

10. Jer se srcem vjeruje za pravednost, a ustima se ispovijeda za spasenje.

(Zač. 104).

RASUĐIVANJE

Niko nije glup osim onoga ko ne može da vidi svoje grehe i tuđe vrline; niko nije prosvećen osim onoga ko može da vidi i prizna svoje grehe i tuđe vrline. One, koji pronalaze samo tuđe mane i njih kritikuju. Zlatoust sravnjuje sa muhama, što padaju na tuđe rane (ne da ih zaleče no da ih više razjedu i zatruju). „Bog nas je poslao ovde na epitimiju", to su reči blaženog Teofila Kijevskog (t 1853). Onaj ko zna i oseća da je na epitimiji, zaronjava se u molčanje i razmišljanje o svom sopstvenom grehu, koji ga je doveo na epitimiju. Još je ovaj isti blaženi rekao: „Oplakivati i grehe svojih bližnjih — bez toga se nijedno stvorenje ljudsko neće spasiti." Oplakivati ili objavljivati — kako piše, sine moj? Kod blaženog Teofila piše: oplakivati, a kod satane objavljivati. A za sebe je Teofil na samrti ostavio ovaj zavet bratiji: „Sećajte se smrdljivog Teofila!" To je amanet najsvetijeg ljudskog bića u Kijevu 1853. godine.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno iscelenje čoveka od debele, vodene, bolesti (Lk. 14, 2) i to:
1. kako se Gospod dohvati čoveka sa debelom bolešću, i ovaj ozdravi i ovde doma,
2. kako je duša moja — budući pod teretom teloljublja — pod teretom debele, ili vodene, bolesti,
3. kako Gospod može jednim dodirom isceliti debelost duše moje i osloboditi je od suvišnog tereta strasne vlage.

BESEDA

o visokom zaklonu
Ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu (Priče Sol. 29, 25)
U zaklonu je Gospodnjem pravednik, u zaklonu visokom: voda do njega neće dopreti niti će ga potop udaviti. Ni Noja potop nije udavio, jer Noju je Gospod bio zaklon visoki.
No ima, braćo, jedan potop gori od potopa vodenog, to je potop strasti. Kad se strasti razgore, kad se zadime i zacrne, kad puste i razliju unaokrug smradove svoje — gde će čovek pobeći, i ko će ga spasti? Jedino pod ruku Gospoda, jedino u zaklon NJegov, zaklon visoki. Potop strasti pojurio je bio za Davidom, no on je pobegao i sklonio se pod ruku Gospodnju, u zaklonu visokom spasao se od ognja, od dima i smrada gonećih strasti.
Ni od jednog potopa ne spasava čovek — spasava samo Bog. Bog je Gospodar oblaka i ukrotitelj strasti. On je vaistinu visoki zaklon. Pribegnimo k NJemu, i sakrijmo se pod skut NJegov. Pas se pokazuje lav prema prosjaku a kao prazna vreća pred nogama gospodarevim.
Gospode Svevišnji, što sediš na visokom prestolu, Ti si nam zaklon visoki. Budi nam milostiv Stvoritelju naš, i pruži nam ruku, da se uzdignemo do zaklona Tvoga. Spasi nas voda plahih, što jure da nas potope. Tebi slava i hvala vavek. Amin.