Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 10.08. (28.07. po Starom kal.)

Sv. apostoli: Prohor, Nikanor, Timon i Parmen

Sv. apostoli: Prohor, Nikanor, Timon i Parmen

Ova četvorica behu iz broja sedam đakona i iz sedamdeset apostola. Ostala trojica đakona behu: Stefan, Filip i Nikolaj. Stefan prvomučenik praznuje se zasebno 27 decembra, a Filip 11 oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svoje jeresi. A ona prva četvorica nemaju posebnih dana praznovanja, nego se svi spominju u ovaj jedan dan, 28 jula. Prohor je bio rukopoložen od apostola Petra za episkopa Nikomidijskog. Bio je neko vreme na službi kod sv. Jovana Jevanđelista, i na ostrvu Patmosu zabeležio je otkrovenja, koja je čuo sa usta sv. Jovana. Po tom se vratio u Nikomidiju, gde uloži veliki trud oko obraćanja naroda u veru. Skonča mučenički u Antiohiji gde bi ubijen od nevernih. - Nikanor sveti postrada u Jerusalimu istog dana kad i sv. Stefan arhiđakon, a uskoro za njim i 2000 drugih hrišćana, koje pobiše zlobni Jevreji. - Timon beše episkop u Arabiji, i postrada za Hrista na krstu. - Parmen umre na oči apostola, i od ovih bi oplakan i pogreben.

Sv. muč. Julijan

U vreme cara Antonina sv. Julijan pređe iz Dalmacije u Kampaniju Italijansku. Beše mlad i krasan mladić, dušom sav predan Gospodu. Na putu srete vojnike carske, koji iđahu da hvataju hrišćane. „Mir vam, braćo!" oslovi ih Julijan. Po takvom pozdravu i po krotosti lica mladićeva vojnici zaključiše, da je on hrišćanin. Na njihovo pitanje odgovori im Julijan: „hrišćanin sam,rodom iz Dalmacije." Još im Julijan otvoreno prizna, da putuje s ciljem obraćanja idolopoklonika k jedinome živome Bogu. Vojnici ga bezdušno tukoše i najzad baciše u neki rov, gde 7 dana provede bez ikakve ljudske hrane. No javi mu se angel Božji, koji mu davaše nebesnu hranu. Izveden na sud Julijan osta tvrd u veri kao dijamant. Videći njegovo muževstvo i nepokolebljivost u veri, 30 ljudi obratiše se Hristu Gospodu. Osuđen na smrt sv. Julijan kleče i uzdiže molitvu Bogu, blagodareći Bogu za svoj mučenički podvig i moleći Ga, da se smiluje svima onima koji budu poštovali spomen njegov. Bi posečen sekirom, i predade duh Bogu.

Prep. Pavle Ksiropotamski

Sin cara Mihaila Kuropalata. Sa sjajnim obrazovanjem, sa retkom mudrošću i ujedno krotošću Prokopije (tako se najpre zvaše) beše u svojim mladićskim godinama predmet divljenja celog Carigrada. U jednoj povelji car Roman Stariji naziva ga „najvećim od svih filosofa." No bojeći se da mu se duša ne pogordi i ne propadne od ljudske slave, ovaj sjajni mladić obuče se jednoga dana u rite prosjačke i dođe u Svetu Goru, gde primi monaški čin od znamenitog svetitelja Kozme. Posle dugih usamljeničkih podviga on obnovi Ksiropotamski manastir, a malo za tim sazida novi manastir Sveto-Pavlovski, gde u starosti i skonča. Kada se taj manastir osveštavao car Roman pošlje na dar veliki deo Časnog Krsta, koji se i do danas tamo čuva. Kaže se za ovoga svetitelja, da je propovedao Jevanđelje u Makedoniji i Srbiji. Pretrpeo je mnoge muke od zlog cara Lava Jermenina ikonoborca, i upokojio se 820 god. Pred smrt svoju sv. Pavle rekne bratiji: „evo stiže čas, koji je duša moja uvek želela i od koga se telo moje uvek strašilo."

Sv. muč. Jevstatije

Ovaj mučenik Hristov beše vojnik u Ankiri. Potrgnut na sud on se ne uboja nikakvih muka no slobodno hvaljaše ime Gospoda Hrista. Vojvoda Kornilije naredi, te mu provrteše stopala, provukoše konopac i vukoše čoveka Božjeg do neke reke, pa ga baciše u reku. Silom Božjom spasen i od rana isceljen, on se javi vojvodi potpuno zdrav. Kada ga vojvoda vide živa, toliko se ustraši, da izvadi mač i samog sebe probode. Jevstatije požive još neko vreme i skonča u Gospoda, 316 god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 16:4-12

4. A ako bude vrijedno da i ja idem, poći će sa mnom.

5. A vama ću doći kad prođem Makedoniju, jer ću proći kroz Makedoniju.

6. A kod vas, možda ću se zadržati ili i prezimiti, da me vi otpratite kuda

pođem.

7. Jer neću da vas vidim sada uzgredno, nego se nadam da neko vrijeme

ostanem kod vas, ako dopusti Gospod.

8. A u Efesu ću ostati do Pedesetnice;

9. Jer mi se otvoriše velika vrata za rad, i protivnika je mnogo.

10. A ako dođe Timotej, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi djelo

Gospodnje kao i ja.

11. Zato niko da ga ne prezre. Ispratite ga s mirom da dođe k meni, jer ga

čekam sa braćom.

12. A što se tiče brata Apola, mnogo ga molih da doće k vama sa braćom; i

svakako ne bješe volja da sada dođe, ali će doći kad bude prilika.

(Zač. 166).

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 21:28-32

28. A šta vam se čini? Čovjek neki imaše dva sina, i došavši prvome reče:

Sinko, idi danas radi u vinogradu mome.

29. A on odgovarajući reče: Neću! I poslije se raskaja i otide.

30. I pristupivši drugome reče tako isto. A on odgovarajući reče: Hoću,

gospodaru!I ne otide.

31. Koji je od ove dvojice izvršio volju očevu? Rekoše mu: Prvi. Reče im

Isus: Zaista vam kažem da će carinici i bludnice prije vas ući u Carstvo

Božije.

32. Jer vam dođe Jovan putem pravednim, i ne vjerovaste mu; a carinici i

bludnice povjerovaše mu; a vi vidjevši to, ne raskajaste se zatim da mu

vjerujete.

(Zač. 87).

 

Pesma iz Prologa

Svet mladoga Pavla visoko proslavi,
Zato mlad carević carstvenost ostavi
I carstveni blesak, bogatstvo i silu.
I varoške spletke, i raskošnost gnilu.
Pobeže od sveta, pobeže od sviju,
U pustinju gde se svetitelji kriju
I podvigom teškim duše spasavaju,
Danonoćnom hvalom Boga proslavljaju,
Na Atonskoj Gori Pavle nađe mesto
Da od svoje duše pravi novo testo,
Da mu duša bude kao u deteta,
I da centar nađe i sebe i sveta.
Što želeo Pavle, to i postigao.
Na trudnome putu Bog mu pomogao
Izbavio telo od pagubnih strasti,
Izbavio dušu od demonske vlasti:
Sve krstio krstom Hristova Raspeća
I telo i dušu. Pa ka' čista sveća
Od ljubavi Božje krasno zapaljena,
Od anđela Božjih k nebu uznesena.
Bog mladoga Pavla, što carstvo ostavi,
U nebeskom carstvu visoko proslavi.

RASUĐIVANJE

O nezlobivosti piše sv. Nil Sinajski: „Potrudi se, sine, da svagda budeš prost i nezlobiv. Nemoj da imaš jedno u srcu a drugo na jeziku, jer je ovo lukavstvo i laž. Budi istinit a ne lažan, jer je laž od lukavog. Ne vraćaj zlo za zlo; no ako ti neko učini zlo, oprosti mu, da bi i tebi oprostio Bog. Ako te muči zlopamćenje, pomoli se Bogu od sve duše za onoga brata (zlotvora), i pobećiće zlopamćenje od tebe." - Priča se, kako se jedan mladić rešio bio da služi jednoga vrlo ćudljivog starca, samo da bi mu Bog grehe oprostio. U najmučnijoj službi izdržao 12 godina, i predstavio se Bogu. Neki veliki duhovnik video dušu mladićevu u Raju, gde se moli Bogu za onoga zloga starca: „Gospode, kao što si se smilovao na mene zbog njega, smiluj se i na njega po velikoj dobroti Tvojoj zbog mene, sluge tvoga!" Posle 40 dana, izdahnu onaj ćudljivi starac, i opet onaj duhovnik vide dušu toga starca upokojenu u Carstvu nebesnom. Kakva prekrasna i čudesna nezlobivost onoga trpeljivog mladića - u istini čudesna!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno paljenje žrtve na kamenu (Sudij. 6), i to:
1. kako se angel javi Gedeonu, a Gedeon otrča pa donese hleba i mesa da ugosti angela;
2. kako angel dodirnu vrhom od štapa hleb i meso, i podiže se oganj, i spali žrtvu.
 

BESEDA

o nerazumnom pitanju nerazumnih
Gde je obećanje dolaska njegova (II Pet. 3, 4)?
Tako pitaju rugači svetinje Božje. Oni koji se rugaju rečima i delima Božjim, rugaju se i obećanjima Božjim. Mi verni kažemo: Gospod će doći, a oni se rugaju i govore: kada će doći, kad već nije došao? Mi kažemo: Gospod je obećao doći, a oni se rugaju i govore: gdje je obećanje dolaska njegova? Oci naši, vele, biše i pomreše čekajući dolazak NJegov, a On ne dođe. Zar ćemo Ga, vele, još čekati? Da, braćo, mi Ga čekamo, i čekaćemo Ga. On je obećao doći, i doćiće. I apostol sveti potvrđuje obećanje Gospodnje; gle, on ga je čuo iz usta samoga Gospoda, iz usta iz kojih samo istina izlazi. Pred Gospodom je hiljada godina kao jedan dan. Ovim rečima apostol zatvara usta rugačima a nas uči strpljenju. Skoro će dve hiljade godina otkako je Sin Božji dao obećanje, da će ponovo doći u sili i slavi, da spase verne i kazni neverne, a On još ne dolazi, - govore rugači. O rugači nerazumni, zar su dve hiljade godina za Boga tako dugi kao i za vas? Zar ne pomišljate, da su za NJega dve hiljade godina kao dva dana? Mora li On ispuniti sva Svoja obećanja u toku dva dana? Ne žuri se NJemu, besmrtnome, kao što se žuri vama smrtnima. Vama se žuri, jer ćete uskoro umreti, a On je besmrtan, i ne boji se smrti. Naći će On vas i u grobovima vašim, kad bude došao. Probudiće vas truba angelska, i vi ćete ustati koliko da vidite, da je On istinit, pa ćete onda biti nizrinuti u mračno carstvo klevetnika, jer ste klevetali Gospoda istine, i ugonili Ga u laž. Gospod ne želi, braćo, da mi budemo ljubopitljivi odnosno dana i časa, kad će On doći; On samo želi, da mi verujemo, da će On doći. Bili mi živi ili mrtvi kad On dođe, mi ćemo videti dolazak NJegov. Nije li to dosta?
O Gospode Bože, Spasitelju naš, nauči nas strpljenju i utvrdi nas u veri. Ti ćeš doći, mi znamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.