Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 11.08. (29.07. po Starom kal.)

Sv. muč. Kalinik

Sv. muč. Kalinik

Rodom iz Kilikije. Vaspitan od malena u hrišćanskom blagočešću. Ostavivši sve pošao da propoveda Jevanđelje. U Ankiri bude uhvaćen od nekoga neznabožačkog kneza Sakerdona. Kada mu knez grozno pripreti mukama, ako se ne pokloni idolima, odgovori mu sv. Kalinik: „meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb". Posle strašnih istjazanja i poboja, obu ga knez u gvozdene opanke, sa ekserima unutra, i naredi da ga teraju u grad Gangrski, jer niti ga smede više mučiti niti pogubiti u Ankiri, pošto mnogi gledajući junačko trpljenje Božjega čoveka obratiše se u veru Hristovu. Uz put ožedniše vojnici, i ne bi vode. Sv. Kalinik se pomoli Bogu, i izvede vodu iz jednog kamena. Kad stigoše u grad Gangrski baciše mučitelji sv. Kalinika u peć zažarenu. Svetitelj se pomoli Bogu govoreći: „blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem". Po tom uđe u oganj. Kada se oganj ugasi, nađoše telo njegovo mrtvo ali celo i od ognja nepovređeno. Česno postrada i uvenča se vencem večne slave oko 250 god.

Sv. muč. Serafima

Devojka iz Antiohije. Živela u domu neke Savine, senatorke, koju privede veri Hristovoj. Čuvši za nju neki Viril, mučitelj hrišćana, naredi te je dovedoše preda nj. Pošto Serafima osta nepokolebljiva u veri svojoj, naredi mučitelj, da se baci u tamnicu, i posla neke mladiće, da s njom prenoće i da je oskvrne. Serafima se Bogu moljaše u tamnici, kad mladići stigoše pred tamnička vrata. Tu najedanput zablješta pred njima angel Božji s mačem u ruci, i oni padoše kao mrtvi, potpuno nesvesni i raslabljeni. Sutradan mučitelj zamoli Serafimu, te molitvom povrati mladiće k svesti. Pripisujući sve ovo mađijama Viril naredi, te ovu svetu devicu najpre žegoše svećama, a po tom je biše štapovima. No kad nju bijahu, odlomi se jedan komad štapa, odskoči i udari Virila u oči, od čega on oslepi. Najzad mačem odsekoše glavu ovoj Hristovoj sluškinji, i ona predade duh svoj Bogu. Blagočestiva Savina česno pogrebe njeno telo, od koga poče teći iscelenje mnogima. Postrada sv. Serafima u vreme cara Adrijana (117 - 138).

Sv. muč. Teodotija

Mlada udovica sa troje dece.U Solunu, zajedno sa sv. Anastasijom (22 dec.), Teodotija se trudila na delu Božjem, predana potpuno životu blagočestivom. U vreme gonjenja Dioklecijanova na smrt osuđena, i zajedno sa svojom decom bačena u peć ognjenu. Duše njihove svete vinuše se u nebesku domovinu.

Sv. muč. Jevstatije Mchetski

Persijanac, rodom iz jednoga sela, Arbuketa. U svojoj 30 godini došao u Mchet grad, i tu videći kako hrišćani žive i veruju primi krštenje. Mučen za Hrista i posečen u Tiflisu 589 god. Mošti njegove počivaju u sabornoj crkvi u Mchetu i daju iscelenje verujućim.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 1:1-7

(Zač. 167).

1. Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Božijoj, i brat Timotej Crkvi

Božijoj koja je u Korintu, sa svima svetima koji su u čitavoj Ahaji:

2. Blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista.

3. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog

svake utjehe,

4. Koji nas tješi u svakoj nevolji našoj da bismo mi mogli tješiti one koji

su u svakoj nevolji utjehom kojom nas same tješi Bog;

5. Da kao što su stradanja Hristova obilna u nama tako je kroz Hrista

obilna i utjeha naša.

6. Ako li se mučimo za vašu je utjehu i spasenje koje se postiže podnošenjem

onih istih stradanja koja i mi trpimo; ako li se utješavamo, za vašu je

utjehu i spasenje;

7. I nadanje je naše pouzdano za vas, znajući da kao što ste zajedničari

stradanja tako ste i utjehe.

(Zač. 168).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 21:43-46

43. Zato vam kažem da će se od vas uzeti Carstvo Božije, i daće se narodu

koji donosi plodove njegove.

(Zač. 88).

44. I ko padne na ovaj kamen, razbiće se; a na koga on padne, satrće ga.

45. I čuvši prvosveštenici i fariseji priče njegove, razumješe da o njima

govori.

46. I nastojeći da ga uhvate, pobojaše se naroda, jer ga držahu za proroka.

Pesma iz Prologa

Serafima, mila angelima,
Sva nevina i dušom i telom,
Nezlobiva u svim pomislima,
Mnogo dana beše istjazana
Za Gospoda Hrista besmrtnoga.
Knez bezbožni u hram je nagoni
Da prinese žrtve idolima.
Odgovara sveta Serafima:
- Sluškinja sam Boga jedinoga,
Telo moje hram Duha Svetoga,
U devstvu sam telo očuvala
Da bi Bogu na žrtvu prinela,
Hram telesni Gospodu na žrtvu,
Muči telo koliko ti drago,
No dušu mi nećeš videt mrtvu,
Duša živa pre i posle smrti
Ognjem, mačem, ne mo'š je satrti.
Zbog duše je telo sagrađeno,
I dušom je telo osveštano.
Od Boga se duša u svet javlja.
Da u telu Gospoda proslavlja.
Slava Bogu, Bogu Trojičnome!
Slava Bogu, Stvoritelju mome!

RASUĐIVANJE

Istinitim pokajanjem, suzama, molitvom i dobrim delima može se i najprljavija duša potpuno očistiti i izmeniti. Zato budi pažljiv, da ne spominješ zlurado grehe pokajanog grešnika, nego prinesi blagodarnost Bogu i divi se, kako se od tame napravila svetlost i od mulja bistra voda. Misirski car Amasis beše od niska roda, pa kad posta carem, ljudi ga malo poštovahu sećajući se njegovog porekla. Da bi doskočio ljudima i zadobio njihovo poštovanje, on uze metalni legen, u kome su se po običaju prale noge posetiocima dvora, dade ga preliti i od njega napraviti lik nekoga idola. Tada car postavi tog idola na ulicu. Videći ljudi idola počeše mu se klanjati i odavati božansku čast. A car objavi od čega je taj idol napravljen. Razumeše ljudi, da je car hteo time da pokaže, da oni ne treba da misli više o tome šta je on pre bio nego šta je on sad. I počeše ljudi odavati caru carsku poštu.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesni znak što Bog pokaza Gedeonu (Sudij. 6), i to:
1. kako jedne noći samo runo beše pod rosom, a sva ostala zemlja suha; i kako druge noći beše sva zemlja pod rosom a runo suho;
2. kako to označavaše najpre narod Izrailjski usred neznabožačkog sveta (do dolaska Hristova), a po tom neznabožački svet, pod blagodaću i bezblagodatni Izrail: (po dolasku Hristovu).

BESEDA

o odlaganju Dana Strašnoga po milosti božjoj
Ne docni Gospod s obećanjem, kao
što neki misle da docni, nego nas
trpi, jer ne će da ko pogine, nego
svi da dođu u pokajanje
(II Pet. 3, 9).
Milost Božja, braćo, odlaže onaj dan koji gori kao peć, po rečima proročkim (Mal. 4, 1). Neka se, dakle, zastide rugači, koji se rugaju obećanju Božjem i govore: gdje je obećanje dolaska NJegova? Nije Bog zaboravio obećanje Svoje nego su grešnici zaboravili sami sebe. A Bog po neizmernoj milosti Svojoj čeka, da grešnici dođu k sebi, i pokaju se, i pripreme se za dan onaj, koji se ne ponavlja. Gle, dan onaj nije kao mnogi dani, koji se daju ljudima radi pokajanja i pripreme za susret s Bogom. Dan je onaj jedan, i razlikuje se od svih ostalih dana, jer on ne dolazi za pokajanje nego za sud. Kao što je Sud Strašni jedan, i nepovtoriv, tako je i dan onaj jedan i nepovtoriv.
Bog ne želi da ko od ljudi pogine. On nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje. Ima li baštovana, koji sejući povrće želi, da mu se povrće sasuši i propadne? A Bog je mudriji i sažaljiviji od svih ljudi. Jednu želju Bog ima, na ime: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Kako se raduje vinogradar, kad mu se uveli vinograd povrati, i ponovo ozeleni i plod donese! Kolika li je tek radost Boga i angela Božjih, kad se duše ljudske, uvele od greha, povrate, i podmlade od suza pokajanja, i donesu plod pokajanja.
O Gospode, milosrdni i čovekoljubivi, pomozi grešnicima, da osete milost Tvoju i sažaljivost Tvoju prema njima, - da osete i da se pokaju, - da se pokaju i povrate sa opakih putova svojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.