Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 12.03. (27.02. po Starom kal.)

Prepodobni Prokopije Dekapolit

Prepodobni Prokopije Dekapolit

Ovaj svetitelj beše iz Desetograđa (Dekapolisa) okolo mora Galilejskog, zbog čega se i prozva Dekapolit. U mladosti odade se životu isposničkom i prođe sve propisane trudove, kojima se srce čisti i duh uzvišava k Bogu. No kada nasta gonjenje zbog ikona od strane zloga cara Lava Isavrjanina, Prokopije ustade u zaštitu ikona, dokazujući da ikonopoklonstvo nije idolopoklonstvo, jer hrišćani znaju da klanjajući se pred ikonama ne klanjaju se mrtvoj materiji nego živim svetiteljima koji su naslikani na ikonama. Zbog toga bi Prokopije zverski mučen, hapšen, bijen i železom strugan. Kad zli car Lav bi ubijen telom, poginuvši dušom ranije, ikone biše povraćene u crkve i Prokopije se povrati u svoj manastir gde provede ostatak dana u miru. U starosti preseli se u carstvo Božje gde gleda s radošću žive angele i svetitelje, čije je likove na ikonama čestvovao na zemlji. Skončao mirno u IX veku.

Prepodobni Talalej, isposnik sirijski

Beše najpre u manastiru svetog Save Osvećenog, no posle se nastani na nekom groblju mnogobožačkom, čuvenom zbog pojava zlih duhova i strašilišta. Da bi pobedio strah u sebi verom u Boga, Talalej se nastani na tom groblju gde prožive mnoge godine, pretrpevši mnogo od napada duhova i danju i noću. Zbog velike vere u ljubavi prema Bogu darova mu Bog dar čudotvorstva, te učini mnoga dobra bolesnim i stradalnim ljudima. Skončao oko 460. godine.

Prepodobni Tit Pečerski

Beše Tit prezviter i imaše ljubav nelicemernu prema đakonu Evagriju, kao brat prema bratu. No kolika bi njihova prva ljubav, tolika potom nasta međusobna vražda i mržnja, posejana đavolom. Tako se omrzoše, da kad je jedan kadio u crkvi, drugi se okretao i izlazio napolje. Tit pokušavaše više puta da se izmiri sa svojim protivnikom, no uzalud. Razbole se Tit, i svi mišljahu, umreće. Zamoli da mu dovedu Evagrija, da se oproste. Silom dovukoše Evagrija do postelje Titove, no Evargije se ote i pobeže govoreći, da neće Titu prostiti ni ovoga ni onoga sveta. Kako to reče, tako se prostre na zemlju i izdahnu. A Tit se diže iz postelje zdrav i ispriča kako su demoni obletali oko njega sve dok on ne oprosti Evagriju, a kada mu oprosti, demoni odbegoše i napadoše Evagrija, a njega okružiše angeli Božji. Skončao 1190. godine.

Prepodobni Stefan

Najpre bio dvorski činovnik kod cara Mavrikija. Potom ostavio dvorsku službu i gonjen ljubavlju Hristovom podigao dom milosrđa za starce u Carigradu. Skončao mirno 614. godine.

Sveti mučenik Julijan Podagrik

Stradao od podagre te nije mogao ni stajati ni ići. Donet na nosilima pred sud za veru Hristovu. Živ sažežen na lomači, sa svojim učenikom Kronionom, u vreme cara Dekija u Aleksandriji.

Pesma iz Prologa

Prostimo ljudima da Bog nama prosti,
Svi smo mi na zemlji privremeni gosti.
Ne vredi molitva ni duga pošćenja
Bez milosti prave i bez oproštenja.
Grehovi su guba, Bog je lekar pravi,
Koga Bog očisti, toga i proslavi.
Svaku milost ljudi Bog milošću plaća
Bez milosti gine ko greh grehom vraća.
Gnojem se ne čisti gnoj iz gnojnih rana,
Nit se tamom goni iz tamnice tama,
No čist melem ranu gnojnu isceljuje,
A tamničnu tamu svetlost rasteruje.
Milost je ko melem teškom ranjeniku,
Svak se njoj raduje kao svetilniku.
- He treba mi milost! - To bezumnik zbori,
A za milost viče kad ga jad obori!
Na milosti Božjoj sunčaju se ljudi,
Ta, milost nas Božja u život probudi!
Prostimo ljudima, da Bor nama prosti,
Svi smo mi na zemlji privremeni gosti.

RASUĐIVANJE

Kad god smo van blagodati Božje, mi smo i van sebe, i sravnjeni sa blagodatnom prirodom svojom mi se ne nalazimo u boljem stanju nego jedan sumašedši u sravnjenju sa takozvanim zdravim čovekom. Samo je blagodatan čovek prirodan čovek, tj. čovek više, nepokvarene prirode, u kojoj vlada i upravlja blagodat Božja. Veli sv. Simeon Novi Bogoslov:
„Svetilnik, mada je napunjen uljem i ima fitilj, ostaje sav taman ako se ne zapali ognjem. Tako i duša, po izgledu ukrašena svim vrlinama, ako nema svetlosti i blagodati Svetoga Duha, pogašena je mračna" (Beseda 59). Kao što i veliki apostol govori: po blagodati Božijoj jesam što jesam (I Kor. 15, 10). Biti pak bez blagodati, znači biti udaljen od Boga, pa udaljen i od stvarnosti svoga sopstvenog bića. Naše biće, naša ličnost utvrđuje svoju stvarnost i dobija svoju punoću samo u blizini Boga i Bogom.
Zato na grešnike treba gledati kao na bolesnike, kao na nemoćne senke, bez stvarnosti i bez — uma.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao čokot (Jov. 15, 1) i to:
1. kao čokot iz koga su nikle bezbrojne plodne loze u licu sve
titelja,
2. kao čokot koji svojim sokom, krvlju svojom, poji i hrani sve
loze na sebi,
3. kao čokot iz koga se razgranila crkva božanska na zemlji i
na nebu,
4. kao čokot, od koga i ja ne smem odvojiti lozu moga života.

BESEDA

o moći Vaskrsitelja tela
Razvalite crkvu ovu i za tri dana ću je podignuti (Jov. 2, 19)
To Gospod govori za crkvu tela Svoga. Razorite Telo ovo i ja ću ga za tri dana vaskrsnuti! To govori Onaj koji zna moć svoju, i koji je po moći Svojoj ispunio reči Svoje. Jer telo NJegovo bi razvaljeno, izlomljeno. izbodeno, sahranjeno i tri dana tamom pokriveno. A trećega dana On ga podiže; podiže ga ne samo iz groba na zemlju nego ga uzdiže do nebesa. I tako On reče reč, i reč se NJegova obistini.
Znak dade Gospod Jevrejima, jer oni tražahu znak od NJega. A kad im dade znak, kakav nikad niko pre NJega nije mogao dati, oni mu ne poverovaše, nego zbunjeni i ustrašeni, potplaćivahu stražare sa Golgote da slažu, i da objave laž, kako taj čudesni znak nije se desio, nego kako su ga učenici ukrali iz groba!
Ne pomaže nikakav znak onima koji neće da veruju. Jevreji su svojim očima gledali mnoga čudesa Hristova, pa ipak nisu hteli verovati nego su govorili, za opravdanje svoga neverovanja, da On ta čudesa čini pomoću knjaza đavolskoga! Ko neće da veruje u dobro, tome ne pomažu svi znaci koje nebo može dati. Srce ispunjeno zlobom tvrđe je od granita kamena. Um pomračen grehom ne može osvetliti sva svetlost nebeska, veća od hiljade sunaca.
A kad čovek istera zlobu iz srca i spase um svoj od tame grehovne, tada on vidi bezbrojne znake koje Bog daje onima koji hoće da veruju — vide i veruju.
O braćo moja, ne grešimo se o milost Božju, i ne podajimo se zlobi jevrejskoj. O braćo moja, svi su znaci već dati, i svi blješte kao zvezde po nebeskom svodu svakome ko ima blago srce i pravomisaon um.
Gospode Čudotvorče, Tebi slava i hvala vavek. Amin.