Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 12.05. (29.04. po Starom kal.)

Sveti Vasilije Ostroški

Sveti Vasilije Ostroški

Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od roditelja prostih no blagočestivih. Od malena beše ispunjen ljubavlju prema Crkvi Božjoj, a kada poodraste ode u Trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i primi monaški čin. Kao monah ubrzo se proču zbog svog ozbiljnog i retkog podvižničkog života. Jer nalagaše na sebe podvig za podvigom, sve teži od težega. Docnije bi izabran i posvećen za episkopa Zahumskog i Skenderijskog, mimo svoje volje. Kao arhijerej najpre stanovaše u manastiru Tvrdošu, i odatle kao pastir dobri utvrđivaše stado svoje u veri pravoslavnoj čuvajući ga od svirepstva turskog i lukavstva latinskog. A kada bi i suviše pritešnjen neprijateljima, i kada Tvrdoš bi razoren od Turaka, preseli se Vasilije u Ostrog, gde se tvrdo podvizavaše ograđujući stado svoje bezprestanim i toplim molitvama svojim. Prestavi se mirno Gospodu, u XVI veku, ostavivši svoje cele i celebne mošti, neistrulele i čudotvorne do dana današnjega. Čudesa na grobu sv. Vasilija su bezbrojna. K njegovim moštima pritiču i hrišćani i muslimani, i nalaze iscelenja u najtežim bolestima i mukama svojim. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama. Srpski Pravoslavni manastir Ostrog (video-emisija, 44 min.)
http://video.google.com/videoplay?docid=-8268139264285205618 Žitije Svetog Vasilija Ostroškog (duža verzija Prepodobnog oca Justina Ćelijskog)
http://www.mitropolija.co.me/duhovnost/ava_justin-zitije_sv_vasilija_ostroskog.html

Sv. Devet mučenika u Kiziku

Ovih devet hrabrih mučenika, ljubavlju Hristovom zagrejani, ne hteše prineti žrtve idolima niti se odreći Hrista Gospoda, zbog čega biše ljuto mučeni i najzad mačem posečeni. U vreme cara Konstantina sazida se hram u Kiziku u čast ovih mučenika, gde se njihove neistrulele mošti položiše. Bezbrojna iscelenja dogodiše se nad moštima njihovim. Imena su njihova Teogonije, Ruf, Antipater, Teostih, Artem, Magn, Teodot, Tavmasije i Filimon. Svi oni prezreše sve vremeno radi večnog i truležno radi netruležnog. Zato ih Gospod uvede u večne obitelji Svoje i uvenča ih vencima slave neprolazne. Česno postradaše i proslaviše se u III veku.

Prep. Memnon čudotvorac

Od mladosti predade se Memnon postu i molitvi, i toliko sebe očisti, da postade obitalište Duha Svetoga. Isceljivaše neisceljive bolesnike, i činjaše mnoga druga čudesa. Javljaše se na morskim burama, i spasavaše brodove od propasti. Upokoji se mirno u Gospodu u II stoleću, i preseli se u nebeske dvore Gospodnje.

Pesma iz Prologa

Sveti Vasilije, Božji ugodniče,
I od svake muke čudni celebniče,
Silom Hrista svoga Kog vozljubi mnogo,
Najteže bolnike ti si lečit' mog'o,
To i sada možeš svakom ko te štuje
I u živog Boga ko tvrdo veruje.
Ne prestaj pomagat', slavo srpskog roda,
Ne prestaj za grešne moliti Gospoda.
Ti si svetac Božji u nebeskoj slavi
A sveci su ljudi duhom celi, zdravi.
U tebi vidimo mi pravog čoveka,
Slobodnog od greha, i prepunog leka,
U kom oganj gori Duha Svesvetoga,
U kom ljubav stoji Hrista Vaskrsloga.
Zahvalni smo tebi, i Bogu svesilnu,
Što kroz Tebe lije milost preobilnu,
Kroz Svog sveca čudna i angelolika —
Vasilija srpskog, Božjeg ugodnika!

Rasuđivanje

Ništa se od Boga Sveznajućeg ne može utajiti. NJemu je svakoga časa poznato sve što se tvori u svetu, kako u svetu spoljašnjem tako i u svetu unutrašnjem, duhovnom. Nijednu nameru, nijednu želju, nijednu pomisao svoju ne može čovek sakriti od Boga. Kako da se sakrije od Boga ono što se ne može sakriti ni od ljudi, od svetih ljudi! Car Ivan Grozni došao jednog dana da se Bogu moli. U hramu je stajao na molitvi i Vasilije Blaženi, jurodivi. Car je telom bio istina u hramu, ali umom je bio na Vrapčijem Brdu, nedaleko od Moskve, na kome beše počeo zidati dvor. I za sve vreme bogosluženja car je mislio, kako da produži i dovrši svoj dvor na onom brdu. Posle službe vide car Vasilija, i upita ga gde je on bio. „U crkvi," odgovori Vasilije, i odmah upita on cara: „a gde si ti bio, care?" „I ja u crkvi," odgovori car. Na to mu reče prozorljivi svetac: „ne govoriš istinu, Ivanuška, jer ja te gledah kako mislima šetaš po Vrapčijem Brdu i zidaš dvor."

Sozercanje

Da sozercavam vaznesenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako se Gospod blagosiljajući učenike Svoje podiže od zemlje i uznosi na nebo;
2. kako učenici gledaju za NJim kako se uznosi dok Ga oblak ne skrije od očiju njihovih.

Beseda

o nesravnjivoj ljubavi Hristovoj
Da biste mogli poznati — pretežniju
od razuma ljubav Hristovu
(Ef. 3, 19).
Pretežniju od razuma ljubav Hristovu! Ne od razuma Božjeg nego od razuma čovečjeg, pomračenog i ozlobljenog grehom. Jer Božji razum ravan je Božjoj ljubavi, i nijedno nije pretežnije od drugoga. Ali ljudski razum, udaljen od Boga, ne shvata nikako Božju ljubav, pokazanu kroz Gospoda Isusa Hrista. Bog razume ljude ali ljudi ne razumeju Boga. Bog je pokušavao da razumom urazumi ljude kroz prirodu i kroz Staro Otkrovenje, kroz zakon i proroke, ali se ljudi nisu dali urazumeti. Tada je Bog pokušao da ljubavlju savlada ljude, i da ih ljubavlju privuče k Sebi. Otuda vaploćenje Sina Božjeg, NJegovo požrtvovanje i NJegovo stradanje od smrti. Takva neiskazana ljubav Božja, iznad reči i razuma, mnoge je zaplenila i povratila Bogu, t. j. urazumila, dala im novi razum, čist i svetao; no mnoge je opet zbunila, jer se nije slagala s njihovim pomračenim i ozlobljenim razumom. Da biste mogli poznati, veli apostol. Kako ćemo, braćo, poznati ono što je iznad poznanja i iznad razuma? Nikako drukčije nego promenom razuma, probuđenjem i razbistrenjem razuma, prosvetljenjem i uzvišenjem razuma, očišćenjem i oboženjem razuma, jednom rečju — sticanjem novog razuma, koji bi imao tu sposobnost, da razume ljubav Hristovu, pretežniju od sadašnjeg grešnog razuma ljudskog.
O dubino premudrosti i razuma Božija! Ko ti se samo i malo približi, taj oseti, da si ti istovremeno i dubina ljubavi Božje!
O Gospode vazneseni na nebo, osvetli razum naš razumom Tvojim, da bi lakše usvojili nedomislivu ljubav Tvoju prema ljudima, i zaplakali se — zaplakali se od tuge zbog otvrdlog srca našeg od pomračenog i ozlobljenog razuma našeg, i zaplakali se od radosti zbog ljubavi Tvoje prema nama, mračnim i zlobnim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.