Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 12.08. (30.07. po Starom kal.)

Prepodobna mati Angelina Srpska

Prepodobna mati Angelina Srpska

Kćerka pravoslavnog albanskog kneza Arijanita iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurđa Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, Đurđevog sina. Sa svojim mužem delila je svu gorčini njegovog života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji. Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira. Narod je naziva „Majka Angelina“. NJene čudotvorne mošti počivaju sa moštima pravednog joj muža Stefana i posvećenih sinova Maksima i Jovana u manastiru Krušedolu. Sveta mati Angelina predala je svoju dušu Gospodu početkom XVI veka.

Sv. apostoli Sila, Siluan, Kriskent, Epenet i Andronik

Svi iz Sedamdeset apostola. Sv. Sila bi poslat iz Jerusalima u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, da tamo reše spor među vernima odnosno obrezanja, naime, da netreba obrezivati neznabošce, kad prelaze u hrišćanstvo (Dela Ap. 15, 22). Po tom je putovao Sila s Pavlom po Aziji i Makedoniji, i bio postavljen za episkopa u Korintu, gde je mirno skončao. Siluan je pomagao obojici vrhovnih apostola (I Pet. 5, 12; II Kor, 1, 19). Kao episkop u Solunumnogo se potrudio, mnogo nastradao, dok nije zemaljski život zamenio nebesnim. Kriskent bi satrudnik ap. Pavla (II Tim.4, 10), po tom episkop u Galatiji, pa misionar u Galiji, gde mučenički skonča za Hrista u vreme Trajanovo. Epenet sveti, spomenut od apostola Pavla (Rim. 16, 5), bio je episkopu Kartageni. Andronik (Rim. 16, 7) episkop Panonije, spominje se posebno 17 maja.

Svešt. muč. Valentin

Bio episkop u Italijanskom gradu Interamni. Iscelio od bolesti brata tribuna rimskog Frontana. Kad se razboli sin poznatog filosofa Kratona, Herimon, to po savetovanju Frontonovom pozva Kraton episkopa Valentina u Rim. Herimon beše sav zgrčen, tako da mu glava beše savijena među kolena. Valentin se zatvori u sobu sa bolesnikom, i svu noć provede u molitvi. Sutradan izvede Herimona potpuno zdrava i predade ocu. Tada se krsti Kraton sa celim domom svojim i sa tri učenika svoja. Herimon ostavi dom očev i ode sa Valentinom. U tom se krsti i sin eparha rimskog, Avundije. Razjaren zbog ovoga eparh uhvati Valentina, i posle mučenja poseče mačem. Posečeni behu tada i ona tri učenika Kratonova: Prokul, Eviv i Apolonije. NJihova tela uze Avundijei česno sahrani. Svi postradaše 273 god. i postaše građani carstva nebeskog.

Svešt. muč. Polihronije ep. Vavilonski

Kada car Dekije osvoji Vavilon, uhvati Polihronija sa tri prezvitera, dva đakona i dva pokrštena kneza: Avdonom i Senisom. Polihronije ne hte ništa odgovarati pred carem nego samo ćutaše, dok sv. Parmenije prezviter odgovaraše za sve. Episkopa i sveštenike odvede car u Persiju, u grad Kordovu, i sekirama poseče ih. A kneževe, Evdona i Senisa, odvede sobom u Rim, i tamo ih najpre baci pred zverove, paposle mačem pogubi. Svi česno postradaše 251 god.

Sv. Jovan vojnik

Potajni hrišćanin. Poslat od cara Julijana Odstupnika da ubija hrišćane, on ih ne ubijaše nego pomagaše da se sakriju. Julijan ga baci u jednu tamnicu u Carigradu. Kada pogibe zli car, Jovan se predade podvigu živeći u čistoti i svetosti. Upokojio se mirno u starosti. Po smrti javljao se nekima, koji su potrebovali pomoć njegovu. Molitve njemu pomažu da se pronađu lopovi.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 1:12-20

12. Jer je ovo naša hvala. svjedočanstvo savjesti naše, da u prostoti i

iskrenosti Božijoj, ne po mudrosti tjelesnoj. nego po blagodati Božijoj

živjesmo u svijetu, a osobito prema vama.

13. Jer vam drugo ne pišemo nego što čitate i što razumijete, a nadam se da

ćete i do kraja razumjeti,

14. Kao što nas unekoliko i razumjeste, da smo mi vaša hvala, kao i vi

naša, u dan Gospoda Isusa.

15. I u ovom pouzdanju htjedoh doći prvo vama, da drugu blagodat imate;

16. I poslije vas da odem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da dođem vama,

i vi da me otpratite u Judeju.

17. Želeći, dakle, ovo zar lakomisleno postupih? Ili ovo što se odlučujem.

po tijelu se odlučujem, da bude kod mene i da da, i ne ne?

18. Ali je Bog vjeran, da riječ naša vama ne postade da i ne.

19. Jer Sin Božiji Isus Hristos. kojega mi vama propovijedasmo, ja i Siluan

i Timotej, ne postade da i ne, nego u NJemu postade da.

20. Jer koliko je obećanja Božijih. u NJemu su da, i u NJemu su amin, Bogu na

slavu kroz nas.

 

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 22:23-33

23. U taj isti dan pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i

upitaše ga

24. Govoreći: Učitelju, Mojsej reče: Ako umre ko bez djece, da uzme brat

njegov ženu njegovu i podigne sjeme bratu svome.

25. U nas bješe sedam braće; i prvi oženivši se umrije, i ne imavši

poroda ostavi ženu svoju bratu svome.

26. A tako i drugi, i treći, sve do sedmoga.

27. A poslije sviju umrije i žena.

28. O vaskrsenju, dakle, kojega će od sedmorice biti žena? Jer je za svima

bila.

29. A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile

Božije.

30. Jer o vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao anđeli Božiji na

nebu.

31. A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:

32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih,

nego živih.

33. I narod čuvši divljaše se nauci njegovoj.

(Zač. 92).

Pesma iz Prologa

Neznabožni vladar strašni car Dekije,
U jarosti viknu: o Polihronije,
Što bogove rimske, starče, ne poštuješ?
Zapovesti carske što nećeš da čuješ?
A svetitelj ćuti, ništa ne govori.
Opet car ga pita, a svetac ne zbori.
- Nem je ovaj čovek! zaključi Dekije.
- Naš otac nem nije, reče Parmenije,
No neće da zbori, drži usta čista,
Drži usta čista po naredbi Hrista:
Ne bacajte svoga bisera pred svinje,
Ne dajite psima božanske svetinje!
Svetac čuva biser, drži ga u sebi,
Da ne prlja usta govoreći tebi. -
Dekije razjaren k'o nikad u veku
Naredi Parmenu jezik da odseku.
Otsekoše jezik. No šta mu to znači -
Govor svetca posta divniji i jači?
To Gospod ratuje za revnosne sluge.
Čuva ih od stida i ljudske poruge.

RASUĐIVANJE

Treba razlikovati grešnika od pokajnika. Ako si uzeo na se ulogu da izobličiš grešnika, čuvaj se dobro, da ne izobličiš i pokajnika. Kako je pokajan grešnik mio Bogu, seti se iz priče o bludnom sinu. Neka i tebi, dakle, bude mio onaj ko je postao mio Bogu. Dogodilo se u ona vremena, da jedan monah padne u greh, zbog čega bude izagnan iz manastira. Taj monah ode sv. Antoniju, ispovedi greh, pokaje se, i ostane kod Antonija neko vreme. Tada ga Antonije posla natrag u manastir, ali tamo ga ne prime, nego ga ponovo izagnaju. Opet dođe pokajnik k Antoniju. Opet ga Antonije vrati u manastir sa ovakvom porukom ocima manastira: lađa jedna pretrpela rušenje i svoj tovar izgubila; s velikom mukom lađa ta dostigla u pristanište, a vi hoćete da potopite i to što se spaslo od potopljenja! - Čuvši ovu mudru poruku oci s radošću primiše pokajnog brata u manastir.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu pobedu Gedeonovu nad Madijanima (Sudij. 7), i to:
1. kako Gedeon sabra 32000 vojnika i pođe na Madijane;
2. kako mu Bog naredi da smanji taj broj, da se ne bi Izrailjci hvalili, da su oni pobedili a ne Bog;
3. kako Gedeon odabra samo 300 vojnika i pobedi Madijane, koji behu mnogobrojni kao skakavci.
 

BESEDA

o dolasku Strašnog Dana Gospodnjeg
Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću,
u koji će nebesa s hukom proći, a stihije
će se od vatre raspasti, a zemlja i djela
što su na njoj izgorjeće
(II Pet. 3, 10).
Strašan je dan Gospodnji, o kako je neiskazano strašan! Strašan je kako zbog neumitne pravde tako i zbog svoje iznenadnosti. Sam je Gospod zapovedio: stražite, jer ne znate dana ni časa (Mat. 25, 13), a apostol, koji je svojimušima čuo te reči, samo ih povtorava. Onaj ko se boji lupeža stražari svake noći, da ga lupež ne bi iznenadio. Onaj ko se boji dana Gospodnjega stražari svakoga dana i svakoga časa, da ga taj dan i čas ne bi iznenadno uhvatio na grehu. I suviše smo mi priviknuti na pravilno okretanje točka vremenaina pravilno odnizivanje dana i noći, tako da ne slutimo približenje huke onoga dana, koji će zaseniti sve dane, i zaustaviti točak vremena, i izlomiti sitne paoce njegove. Kao kad sunce nadnese lice svoje ognjeno nad milione voštanih svećica, i zatamni svetlost njihovu, i rastopi vosak njihov. Strašan, strašan, strašan, je dan Gospodnji! Kad taj dan nadnese svoje ognjeno lice nad svećice sadašnjih dana, ovi će se pogasiti i potamneti, nebesa će s hukom proći, nebesa, prema kojima se računaju sadašnji obični dani, a stihije će se od vatre raspasti; raspašće se materijalne stihije: zemlja, voda, vazduh i oganj. I ne će ih biti. Biće sve novo. I zemaljska naša postojbina i sva dela na njoj izgoreće. I ne će ih biti. Biće sve novo. I naša sva dela izgoreće: kad Bog ne žali Svoja dela, zar će žaliti naša? Ne će Bog tražiti dela nego delatelje. Delatelji će se svi javiti NJemu na Sud, a dela njihova spaliće se. I sve će biti novo. Ko se osudi, osudi; ko se nagradi, nagradi - za svu večnost. Strašan je, braćo, vaistinu strašan dan Gospodnji! Strašan zbog iznenadnosti svoje, i strašan zbog neumitne pravde Božje.
O Gospode pravedni, učini nas trezvenim i budnim! Naredi angelima Tvojim svetim da nas drže u trezvenosti i budnoći, te da nas greh ne opija i ne uspava. Tebi slava i hvala vavek. Amin.