Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 12.12. (29.11. po Starom kal.)

Sv. muč. Paramon i drugih 370

Sv. muč. Paramon i drugih 370

U Vitiniji Azijskoj neki knez Akvilin užasno gonjaše hrišćane. Jednom uhvati on 370 hrišćana i povede ih sobom vezane na neko mesto, gde beše hram idolskog boga Posejdona. Tu ih opaki knez primoravaše, da se poklone idolu i prinesu žrtvu. Ma da knez prećaše smrtnom kaznom onome, ko ne posluša njegovu zapovest, nijedan hrišćanin ne pokori se zapovesti njegovoj. U tom času prolažaše putem pokraj hrama neki čestan muž, po imenu Paramon. On zastade kod gomile vezanih ljudi i saznade o čemu se radi, pa saznavšn uzviknu: „o koliko nevinih pravednika hoće skverni knez da zakolje zato što se ne klanjaju mrtvim i nemim idolima njegovim!” I produži Paramon put svoj. Tada razjareni knez posla sluge svoje, da ubiju Paramona. Sluge stigoše Paramona, uhvatiše ga, pa mu najpre jezik probodoše trnom, po tom ga obnažiše, i tako mu celo telo izbodoše. Paramon sveti s molitvom u srcu predade dušu svoju Bogu. Po tom i onih 370 mučenika, veliki kao sinovi Božji i nevini kao jaganjci, biše mačem posečeni, te pređoše u besmrtno carstvo Hrista Gospoda. Postradaše 250. god.

Prep. Akakije Sinajski

U svojoj slavnoj knjizi „Lestvica” saopštava sv. Jovan Lestvičnik žitije ovoga svetitelja. Mladi Akakije bio je iskušenik kod nekoga zloga starca u Sinajskom manastiru. Gnevljivi starac posvednevno je koreo i grdio Akakija, a često i tukao, i na sve načine mučio i zlostavljao. No Akakije se nije žalio nego je sve to podnosio strpljivo s uverenjem, da je to korisno za njegovo spasenje. Kad god ga je neko pitao, kako živi, on je odgovarao: „dobro kao pred Gospodom Bogom!” Posle 9 godina poslušanja i mučenja umre Akakije. Starac ga sahrani, pa ode i požali se drugom nekom svetom starcu govoreći: „Akakije, učenik moj, umre”. „Ne verujem, odgovori sveti starac, Akakije ne umre.” Tada obojica odoše na grob umrloga, i onaj sveti starac viknu: „brate Akakije, jesi li umro?” A poslušni Akakije, i po smrti poslušan, odgovori: „nisam umro oče, nemoguće je umreti poslušnome”. Tada se onaj zli starac raskaja, i zatvori se u jednu keliju blizu groba Akakijeva, gde u kajanju i molitvi provede ostatak života.

Sv. muč. Dionisije ep. Korintski

Znamenit pastir i učitelj. Posečen za Hrista 182. god.

Sv. muč. Apolonije

Senator rimski. Optužen za veru u Hrista on ispovedi svoju veru pred celim Senatom, zbog čega bi posečen mačem, u Rimu 186. god.

Sv. Tiridat car Jermenski

Savremenik Dioklecijanov. Najpre grozno gonio hrišćane. No stiže ga kazna Božja, i on poludi i postane podoban skotu, kao negda Navuhodonosor. Od ludila ga isceli čudesno sv. Grigorije (v. 30. septembar). Od tada pa do smrti Tiridat provede u pokajanju i blagočešću. Skončao mirno u IV veku.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA TIMOTEJU 2:20-26

20. A u velikome domu nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego i drvenih i glinenih, i jedni su za čast a drugi za nižu upotrebu.

21. Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće sud za čast, osvećen i koristan domaćinu, pripremljen za svako dobro djelo.

22. Bježi od mladalačkih želja, a drži se pravde, vjere, ljubavi, mira sa svima koji prizivaju Gospoda od čistoga srca.

23. A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajući da rađaju svađe;

24. Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv,

25. Koji sa krotošću kara one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine,

26. I da se izbave iz zamke đavola, koji ih je žive ulovio da vrše volju njegovu.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 19:37-44

37. A kada se on već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja vidješe.

38. Govoreći: Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!

39. I neki od fariseja iz naroda rekoše mu: Učitelju, zabrani učenicima svojim.

40. I odgovarajući reče im: Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati.

41. I kada se približi, vidjevši grad zaplaka nad njim,

42. Govoreći: Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono što je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od očiju tvojih.

43. Jer će doći na tebe dani, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i stegnuće te sa sviju strana;

44. I srušiće tebe i djecu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato što nisi poznao vrijeme u kojemu si pohođen.

Pesma iz Prologa

Akakije, monah čudni,
Poslušnošću dušu spase,
Duša mu se sad veseli.
A ime mu proslavlja se.
Viknu starac poslušnika:
– Akakije, brate, gde si?
Viknu starac još jedanput:
– Akakije, mrtav li si?
– Nisam, oče, mrtav, nisam,
Odgovara monah smerno,
Nema smrti za onoga
Ko poslušnost vrši verno.—
Začudi se starac gnevni,
Začudi se, zaplaka se,
Zaplaka se starac gorko,
Za zlo svoje pokaja se.
Što se kaje starac opak?
Vaistinu ima rašta —
Ode grešnik u pustinju
Grehe svoje da ispašta.

RASUĐIVANJE

Kazna Božja postiže grešnike odmah posle greha, da bi se grešnici ustrašili a pravednici ohrabrili, ponekad pak mnogo docnije, iznenadno i neočekivano, da bi grešnici znali, da Bog ništa ne zaboravlja. Datana i Avirona progutala je zemlja odmah posle greha njihova, a car Valtazar vide ruku koja mu ispisa smrtnu presudu onda kada se on osećao najsrećnijim, na piru, među prijateljima i obožavaocima. – Neki teško bolesni vojnik bi donesen sv. Stefanu Novom, da ga ovaj molitvom isceli. Stefan mu reče, da se pokloni ikoni Hristovoj i sv. Bogorodice. Vojnik to učini i bi odmah zdrav. Ovo se čudo rašču na sve strane. Čuvši za nj ikonoborni car Kopronim dozva toga vojnika i ispita. Pa kada vojnik ispovedi i prizna, da je dobio iscelenje od svetih ikona, car ga poče s jarošću ukoravati zbog ikonopoštovanja. Ustrašen vojnik odreče se ikonopoštovanja pred carem i zastide se svoje vere u ikone. Kada vojnik taj izađe iz dvora i uzjaha konja, razjari se konj pod njim, zbaci ga sa sebe, i nogama ga dotle toptaše dokle ne izverže dušu svoju. Evo kazne odmah posle greha. – Car Tiridat, gonitelj hrišćana, beše bacio sv. Grigorija u jamu i pogubio 37 svetih monahinja. I kazna ga nikakva nije snašla. Docnije kada car sa svojima ode u lov radi razonođenja i uveselenja najedanput spopade ga ludilo, i njega i njegove pratioce. NJegovoj pobožnoj sestri otkri se u snu uzrok ludila njegovog kao i način, kako da se vrati umu. Sv. Grigorije bi izvađen iz jame, i po njegovoj molitvi car Tiridat ozdravi, pokaja se i krsti se. Kazna nekad brzo sleduje grehu kao danu noć, a nekad sporo kao godina godini. No nikad ne izostaje, izuzev slučaja gde pokajanje zauzme mesto kazne.
 

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesni Raj Božji, i to:
1. kako Bog ukrasi Raj drvećem svakojakim, lepim za gledanje i dobrim za jelo;
2. kako Bog nasadi usred Raja drvo života;
3. kako Bog zabrani Adamu da ne jede jedino od drveta poznavanja dobra i zla.

BESEDA

o strojnom sklopu crkve slično jednom telu
Iz njega je sve tijelo, sastavljeno i
sklopljeno kako priliči svakom dodirom
darovanja, po dejstvu i meri svakoga
dela (Ef. 4, 16).
Reč je ovde, braćo, o telu duhovnom, o crkvi Božjoj svetoj. Iz NJega, to jest iz Hrista, celo je to telo sastavljeno i sklopljeno kako priliči. Apostol premudri ne nalazi nikakvo bolje sravnjenje crkve nego sa telom čovečjim. Što je glava na telu čovečjem to je Hristos Gospod na telu crkve. Iz glave razilaze se nervi po svima delovima tela, i pomoću nerava svi delovi tela opažaju, osećaju i kreću se, a u tom opažanju, osećanju i kretanju i jeste život njihov. Moglo bi se reći, da glava kroz mozak i nerve prisustvuje u svakom delu tela. Odseče li se glava, svaki deo tela trenutno biva umrtvljen. I Hristos prisustvuje u svakom delu crkve, tj. u svakome vernome članu njenom. Kroz NJega svaki verni opaža carstvo duhovno, oseća ljubav i kreće se pravilno k Bogu. Od NJega svaki član dobija silu, prema dejstvu i meri, t.j. prema službi i daru. Tu silu Gospod daje neposredno, dodirom, osяzaniemъ, samo ličnim prisustvom Svojim. LJubav je čudotvorna spona, koja spaja Hrista sa vernima, verne sa Hristom, i verne među sobom. Šta biva, braćo, s jednim delom tela, kada se iskidaju nervi, koji ga vezuju s glavom? Postaje bezdelan, neosetljiv, nepokretan – mrtav. To biva i sa svakim članom crkve, koji izađe iz sastava crkve i time prekine vezu svoju s Glavom crkve. Da nas Bog sačuva, braćo, od te propasti.
O Gospode Isuse, izvore života i ljubavi, ne dopusti nikakvoj mračnoj sili, u nama ili van nas, da nas odvoji od Tebe i tela Tvog, crkve Tvoje svete, koju si Ti platio krvlju Tvojom skupocenom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.