Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 15.02. (02.02. po Starom kal.)

Sretenje Gospodnje

Sretenje Gospodnje

U četrdeseti dan po Roždestvu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj..." Još reče Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti" (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.

Sveti novomučenik Jordan

Rodom iz Trapezunta, kazandžija po zanimanju. Zato što je otvoreno branio veru Hristovu i izobličavao veru Muhamedovu, postrada od Turaka 1650. godine. u Galati u Carigradu. Isto tako postrada i monah Gavril, kanonarh Velike crkve u Carigradu 1672. godine.

Pesma iz Prologa

Kada zima susreće proleće,
Star Simeon beše dobre cpeće:
On susrete Davnočekanoga,
Kroz proroke Prorokovanoga,
NJega — majdan svih nebeskih blaga —
On sagleda ko mladenca naga,
Pa ovako Simeon proreče:
— Mom životu spustilo se veče;
Ovaj leži, da mnoge obori
Il' da digne. Tako duh govori —
Starčevo se proročanstvo zbilo:
Posta Isus mera i merilo,
Izbor sreće, mira i radosti,
Al' i nišan svađe i pakosti.
Jedne diže a druge obara
I Raj i Ad ljudima otvara.
Nek svak bira što mu srce veli,
U Raj c Hristom! naše srce želi.

RASUĐIVANJE

Govoreći o postepenom širenju i slavljenju Božića, sv. Jovan Zlatoust veli: "Prekrasne i blagorodne voćke kada se posade u zemlju, uskoro dostižu veliku visinu i bivaju otežane plodom; tako i ovaj dan." Tako i dan Sretenja Gospodnja. Od početka se taj dan spominjao među hrišćanima, no toržestveno praznovanje počelo je od vremena velikog cara Justinijana. U vreme ovoga cara udari veliki pomor u narod u Carigradu i okolini tako da je dnevno umiralo po pet hiljada i više ljudi. U to isto vreme dogodio se i strašni zemljotres u Antiohiji. Videći nemoć ljudskih sredstava, da se te bede otklone, car u dogovoru s patrijarhom naredi post i molitvu po celom carstvu; a na sam dan Sretenja urede se velike litije kroz gradove i sela. Da bi se Gospod smilovao narodu Svome. I Gospod se zaista smiluje, te pomor i zemljotres najedanput prestanu. To se dogodilo 544. godine. Tim povodom i od toga vremena Sretenje se počelo praznovati kao veliki praznik Gospodnji. Drvo se vremenom razraslo i počelo donositi obilne plodove.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao zdravlje i to:
1. kao zdravlje uma našeg, jer NJime zdravo mislimo,
2. kao zdravlje srca našeg, jer NJime zdravo osećamo,
3. kao zdravlje volje naše, jer NJime zdravo delujemo,
4. kao zdravlje porodice, crkve, škole, naroda i svake ustanove.

BESEDA

o rukovodstvu Duha Božjega
Isus pak pun Duha Svetoga vrati se od Jordana,
i odvede ga Duh u pustinju
(Lk. 4, 1)
Vidite, braćo, šta znači biti ispunjen Duhom Božjim Svetim. Bez Duha Božjega čovek je ispunjen brigama, kuda će i kako će? A s Duhom Božjim čovek je bez tih briga. Jer tada sam Duh upućuje čoveka kuda će hoditi i kako će delovati, i čovek postaje nepogrešan u kretanju i u delovanju svome, zato što je nepogrešan Duh koji ga vodi i rukovodi. Ne može čovek ni pravo hoditi ni pravo delovati, ako mu to svemoćni i svevideći Duh Božji ne kaže. Ko god se ne rukovodi Duhom Božjim Svetim, taj se rukovodi ili svojim sopstvenim duhom, ili duhom zlim demonskim, zbog čega biva nemoćan, ozlobljen, ožalošćen, gnevan i očajan. Mi ne možemo podneti Duha Božjega u punoći kao Hristos Gospod, ali Ga možemo zadobiti u onoliko u koliko nam treba, da bismo znali kuda, šta i kako. Prema čistoti srca Duh se useljava u srce i iz srca upravlja čovekom.
Zato crkva tako često ponavlja ovu molitvu Duhu Svetome: Care nebesni, Utešitelju, Duše istine! priđi i useli se u nas. Bože, Duše Sveti, Tebi slava i hvala vavek. Amin.