Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 15.04. (02.04. po Starom kal.)

Prepodobni Tit Čudotvorac

Prepodobni Tit Čudotvorac

Od mladih godina vozljubi Hrista Gospoda i omrze svet sujetni. Toga radi ostavi svet, ode u manastir i primi angelski obraz. Ne žaleći sebe on se predade priskorbnom i tesnom putu inočeskom. Kroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude". Čistotu duše i tela beše sačuvao od mladosti svoje. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao nepokolebljivi stolp Crkve Božje. Zbog njegove velike smernosti i čistote darova mu se od Boga dar čudotvorstva i za života i po smrti. A kad se preseli ka Gospodu ostavi mnogobrojne učenike svoje. Upokoji se mirno u IX veku.

Prep. Marko Tračeski

Naziva se još i Atinskim jer mu Atina beše rodno mesto. Kada svrši visoke škole u Atini, umreše mu roditelji. On pomisli u sebi, da je smrt i za njega neizbežna, i da se treba pripremati blagovremeno za česan izlazak iz ovoga sveta. Razdavši sve imanje sirotinji, on sede na jednu dasku u moru s tvrdom verom u Božju pomoć i s molitvom, da ga Bog odvede gde je NJemu volja. I Bog Promislitelj sačuva ga i dovede u Liviju (ili Etiopiju), u planinu zvanu Tračeska. Na toj planini podvizavaše se Marko 95 godina, ne videći ni čoveka ni zvera. Punih 30 godina vođaše strašnu borbu sa zlim dusima i mučaše se i glađu i žeđu i mrazom i žegom. Jeo je zemlju i pio morsku vodu. Posle 30 godina najžešćeg stradanja pobeđeni demoni pobegnu od njega, a angel Božji počne mu svaki dan donositi hranu, u vidu hleba, ribe i voća. Pred samu smrt posetio ga sv. Serapion koji je posle i objavio čudesno žitije ovoga Marka. Upita Marko Serapiona, da li sad u svetu ima hrišćana, koji kad bi rekli gori ovoj: „digni se odavde i baci se u more," — da se tako i zbude? U tom času pokrete se planina, na kojoj behu, poput mora. A Marko mahnu rukom i zaustavi je. Takvu čudotvornu silu imaše ovaj Božji čovek. Pred smrt pomoli se za spasenje ljudi i predade dušu svoju Bogu. Sv. Serapion vide angele gde uzeše dušu Markovu i pruženu ruku s neba, koja je prihvati. Požive sv. Marko 130 godina i upokoji se oko 400 god.

Sv. muč. Amfijan i Edesije

Dva mladića, dva brata rođena. Iz grada Patare, od roditelja znamenitih no neznabožnih. Kada učahu svetske nauke u gradu Viritu prosvetiše se nekako Duhom Božjim, te poznavši laž neznaboštva nazreše istinu Hrišćanstva. Pa kad se vratiše doma, ne mogoše živeti više sa neznabožnim roditeljima i srodnicima nego tajno odbegoše u Kesariju Palestinsku k prezviteru Pamfilu poznatom po svetosti i duhovnoj učenosti. Kod Pamfila se poučavahu zakonu Božjem dan i noć i upražnjavahu u podvizima hrišćanskim. Za Amfijana se kaže, da telom beše 20 godina star, a razumom i velikodušnošću stoletan. Kada nasta gonjenje, u vreme Maksimina, mnogi hrišćani pobegoše iz grada i sakriše se, dok se drugi dragovoljno i radosno predadoše u ruke mučitelja, da bi postradali za ime Onoga koji je prvo za njih postradao. Amfijan bude među ovim poslednjim. On dođe nebojažljivo u hram neznabožački, gde knez Urban prinošaše žrtve idolima, pa uhvati kneza za ruku, kojom držaše žrtvu, i viknu mu, da odustane od služenja n žrtvoprinošenja mrtvim idolima i da pozna Boga istinoga. Neki koji čuše ove reči i videše ovoliku hrabrost Amfijanovu pokajaše se i primiše veru Hristovu. No knez ražljućen baci Amfijana na muke. Između ostalih muka zaviše mu noge pamukom pa zapališe. No kad osta živ, baciše ga u more sa kamenom o vratu; a more se uzburka i izbaci telo mučenikovo u grad. Edesije bi najpre poslan u bakarne rudnike u Palestinu, po tom odveden u Misir. U Aleksandriji ispuni se svetom revnošću protiv nekoga kneza Jeroklea, koji na trgu beše prikupio hrišćanske monahinje, devojke i časne žene, i razdavaše ih najbestidnijim razvratnicima na poruganje — ispuni se Edesije svetom revnošću i udari šamar besčesnom knezu. Zbog toga bi mučen i u more utopljen, kao i brat mu Amfijan. Kao dva nevina jagnjeta žrtvovaše se za Hrista, oko 306 god., i preseliše se u divne dvore Gospodnje.

Pesma iz Prologa

Dva se brata predadoše Bogu na žrtvu,
Prezirući svet truležni, lešinu mrtvu,
Amfijan i Edesije, braća utrobna,
U mukama divna braća Hristu podobna.
Ko u Boga veru ima taj svet ne ceni,
Mrtvoj duši može Boga svet da zameni.
Ko ka Hristu ljubav ima, smrti s' ne boji,
U besmrtne i pre smrti taj se već broji.
Ko smrt smatra krajem mračnim, krajem beslavnim,
Taj i sebe smatrat' mora robom očajnim.
Mučenici smrt smatrahu zavesom neba,
Primer daše da se smrti strašit ne treba.
Ne straši se, o čoveče, da neba nema
No se straši Suda strašnog što nebo sprema.
Bilo b' lakše za grešnika da neba nije,
Zato grešnik s' gnevom pita: ta nebo gdi je?
O grešniče, nebo nije tamo gde i ti,
Ti i nebo nikad skupa ne ćete biti.

RASUĐIVANJE

„Bolje biti neznalicom a ljubavlju se približavati Bogu, nego biti mnogoznalicom i ujedno neprijatelj Bogu". To su reči sv. Irineja, Lionskog sveštenomučenika. Istinitost ovih reči potvrđivala se u svima vremenima, pa se potvrđuje i u naše vreme. Samo se ovome mora jedno dodati, na ime, da ljubitelji Boga nisu neznalice, pošto oni znaju za Boga toliko, da Ga mogu ljubiti. Od svih znanja ljudskih ovo je znanje najvažnije i najveće. I još se mora dodati, da neprijatelji Božji ne mogu biti mnogoznalice — mada oni sebe za takve smatraju — pošto je njihovo znanje neminovno haotično, jer nema glave i nema reda. Jer glava i red svakome znanju jeste Bog. Neki od svetitelja — kao Pavle Prosti — nisu znali ni čitati ni pisati, ali su silom duha svoga i božanstvenom ljubavlju prevazilazili sav svet. Ko se ljubavlju približuje Bogu, taj nije sposoban za zločin. A učenost bez ljubavi k Bogu zadahnuta je duhom zločina i rata. Sv. Jevtimije Veliki učaše: „imajte ljubav, jer što je so jelu, to je ljubav svakoj vrlini." Bezukusna je i hladna svaka vrlina ako nije posoljena i zagrejana božanskom ljubavlju.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u adu, i to:
1. kako je NJegov plan spasenja sveobiman, obuhvata sva kolena i sva vremena od početka do kraja;
2. kako je On došao na zemlju u telu ne samo radi onih koji su tada živeli na zemlji nego i radi onih koji će živeti kao i za one koji su živeli;
3. kako On, dok Mu mrtvo telo leži u grobu, dušom silazi u ad da objavi spasenje i oslobođenje okovanih.

BESEDA

o živome Bogu i o živoj deci NJegovoj
Ako, dakle, živimo ako umremo Gospodnji smo (Rim. 14, 8).
Čiji smo kad živimo? Gospodnji. Čiji smo kad umiremo? Gospodnji. Čiji su pravednici? Gospodnji? Čiji su grešnici? Gospodnji. Gospod obuhvata sve, i žive i mrtve, i sadašnje i prošle i buduće. Niko nije tako sveobuhvatljiv kao Gospod Isus. Koji od takozvanih dobrotvora čovečanstva, od učitelja, vođa, prosvetitelja, ikada pokuša da učini neko dobro umrlim? Tu se može odlučno odgovoriti: nikada i niko! I sama pomisao bila bi smešna u očima vasceloga sveta — učiniti neko dobro mrtvima! To je smešno svima onima koji misle, da je smrt moćnija od Boga, i da ono što ona proguta, uništava za svagda. No brinuti za mrtve, i činiti dobro mrtvim, prestalo je biti smešnim od otkrovenja Gospoda Isusa, koji otkri, da je Bog — Bog živih i koji to i na delu pokaza sišavši u ad, da oslobodi i spase duše pomrlih pravednika sve od Adama pa do NJegove smrti na krstu.
Sveobuhvatljiv je Gospod naš preslavni kako Svojom vidovitom mišlju, jer misli o svima i vidi sve od žene rođene, i nad grobovima i u grobovima; tako i Svojom ljubavlju, jer grli sve duše pravedničke bez obzira koje ih mesto ili vreme skriva; tako najzad i Svojim trudom, jer se trudi za sve njih, da ih sve oslobodi, spase, uvede u carstvo i proslavi pred licem Oca Svog nebesnog, Duha Svetog Životvornog i bezbrojnih svetih angela. Gospode, Tebi slava i hvala vavek. Amin.