Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 16.03. (03.03. po Starom kal.)

Sveti mučenici Evtropije, Kleonik i Vasilisk

Sveti mučenici Evtropije, Kleonik i Vasilisk

Behu drugovi svetog Teodora Tirona. Pa kad slavni Teodor slavno skonča, oni ostaše u tamnici iza njega, i ne behu zadugo osuđeni zbog smene namesnika carskog u gradu Amesiji. Kada stiže novi namesnik, još nečovečniji od svog prethodnika, naredi te mu izvedoše ovu trojicu. Sva trojica behu mladići, i to Evtropije i Kleonik braća rođena, a Vasilisk srodnik svetom Teodoru. No sva trojica po bratskoj ljubavi behu kao rođena braća. Tako i pred namesnikom rekoše: "Kao što je Sveta Trojica nedeljiva, tako smo i mi po veri nedeljivi i po ljubavi nerazlučni". Uzaludna behu sva laskanja od strane namesnika, i uzaludni pokušaji njegovi da potkupi Evtropija. Najpre ovoga pozva da s njim večera, što Evtropije odbi govoreći iz Psalama: blago mužu koji ne ide na savet nečestivih, potom mu ponudi ogromno blago - sto i pedeset litara srebra - što Evtropije takođe odbi podsetiv namesnika, da Juda zbog srebra dušu svoju izgubi. Posle svih pokušaja, istjazanja i muka behu prva dvojica osuđeni na raspeće, a Vasilisk na posečenje mačem. I bejahu dva brata na dva krsta raspeti, za što oni odadoše hvalu Hristu, što ih udostoji one smrti, kojom i On umre; a treći Vasilisk mačem posečen. I svi odoše u carstvo radosti gde ih čekaše vojvoda njihov, sveti Teodor, pre njih proslavljen od Hrista, Gospoda i Pobedioca. Postradaše česno 308. godine.

Sveta Piamuka Misirka

Radi Hrista ne hte se udavati, nego se preda podvižništvu u kući svoje matere. Uzimala je samo malo hrane, i to svaki drugi dan, i provodila vreme u molitvi i sozercanju. Imala dar prozorljivosti. Upokojila se mirno obručivši dušu svoju Gospodu, oko 377. godine.

Nepoznata devojka iz bogate kuće u Aleksandriji

Imađaše dobrog oca, koji pretrpi mnogo i zlo svrši, i majku zlu, koja dobro požive i umre u miru i bi sahranjena s počašću. U nedoumici da li da živi po primeru oca ili po primeru majke, ova devica imade viziju koja joj otkri stanje oca i majke u drugom svetu. Oca vide ona u carstvu Božjem a majku u tami i muci. To nju opredeli, da sav svoj život posveti Bogu, i da poput oca svoga drži se zakona Božjeg bez obzira na sve protivnosti i nedaće koje bi imala da pretrpi. I održa zakon Božji do kraja, s Božjom pomoći, i udostoji se carstva nebeskoga, u kome se sastade s ocem svojim bogoljubivim.

Prepodobni Gerasim

Prepodobni Gerasim

Ovaj znameniti svetitelj najpre se učio podvižništvu u misirskoj Tivaidi, pa je onda prešao na Jordan i tamo osnovao obitelj, u kojoj je imao oko 70 monaha, i koja i dan-danas postoji. On postavi naročiti ustav za svoj manastir, po kome: monasi su 5 dana provodili u svojim kelijama pletući košnice i rogozine; nisu smeli nikad ložiti oganj po kelijama; 5 dana jeli su samo po malo suha hleba i urme; monasi su morali držati svoje kelije otvorene i kad bi izašli tako da bi svak mogao, ako bi i što bi hteo, uzeti iz njihovih kelija; subotom i nedeljom sabirali su se u manastirsku crkvu, imali zajedničku trpezu, sa varivom i s malo vina u slavu Božju. Tada bi svaki monah donosio i stavljao pred noge igumanove ono što je izradio za prošlih pet dana. Svaki je monah imao samo po jednu haljinu. Sveti Gerasim bio je primer svima. Uz časni post nije jeo ništa osim što se pričešćivao. Jednom vide lava gde riče od bola, jer beše mu trn u nozi. Gerasim priđe, prekrsti se, i izvadi zveru trn iz noge. Lav se tako ukroti, da je došao za starcem u manastir i tu ostao do smrti starčeve; a kad starac umre, i lav svisne od bola za njim. Bio je na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu, u vreme Markijana i Pulherije, pa iako je i on najpre malo naginjao monofizitskoj jeresi Evtihija i Dioskora, bude na Saboru veliki pobornik Pravoslavlja. Sveti Jevtimije odvratio ga je od jeresi. Od učenika Gerasimovih najslavniji je bio sveti Kiriak Otšelnik. Upokojio se sveti Gerasim 475. godine i pređe u večnu radost Gospoda svoga.

Sveti mučenici Pavle i Julijana

Brat i sestra iz Ptolemaide Finikijske. Behu strašno mučeni za Hrista od cara Avrelijana, i najzad posečeni. Pri njihovim mučenjima mnoga su se čudesa pokazala, koja videvši mnogi neznabošci obrate se u veru, te neki i od njih biše posečeni, 273. godine i primiše vence.

Sveti Jakov Posnik

Živeo u VI veku. Toliko se usavršio bio u bogougodnom životu, da je lečio molitvom najteže bolesnike. No neprijatelj roda ljudskog navodio je na njega silna iskušenja. Tako jednom od nekih podsmešljivaca bude poslata k njemu žena razvratna. Pretvarala se pred njim i plakala no navlačila ga na greh. Videći da će pasti u greh, Jakov stavi svoju levu ruku u oganj i držaše dotle dokle se sva ne oprlji. Videći to, žena se ispuni strahom i užasom, pokaja se i popravi svoj život. Ali, drugom prilikom on ne odole iskušenju, nego pade sa jednom devojkom, koju behu roditelji doveli k njemu kao sumašedšu, da je isceli od ludila. On je zaista isceli, no potom zgreši s njome, i onda, da bi sakrio greh, ubi je i baci u reku. Kao i obično: od bluda do ubistva nije daleko. Deset godina potom provede Jakov kao pokajnik živeći u jednome grobu. Poznade da mu je Bog oprostio po tome, što jednom po molitvi njegovoj pade kiša u vreme velike suše od koje stradahu i ljudi i stoka. Evo primera, sličnoga Davidovom, kako je opak zli demon; kako, po popuštenju Božjem, može da obori najveće duhovne divove, i kako opet iskrenim pokajnicima Bog po milosrđu oprašta i najteže grehove, i ne kažnjava ih onda kada oni sami sebe kazne.

Pesma iz Prologa

Um sabran i dignut k Bogu Svevišnjemu,
Srce zapaljeno ljubavlju ka NJemu,
He haje za muke, nit za telo mari.
Nad takvim jedino Gospod gospodari.
Um prilepljen Hristu - to je najvažnije.
To na muci pozna sveti Evtropije
I Kleonik brat mu, i Vasilisk mili.
Sva tri su u vatri ko u rosi bili.
Um prilepljen Hristu za muke ne haje.
Ako muka traje i molitva traje,
O muci ne misli no molitvu kroji:
Ko se Boga boji muke se na boji.
Dva rođena brata na krst uzdignuti:
Telo im se grči, no duh se ne muti,
Oba slave Boga koji njih proslavi,
I smrt njima takvu počasnu dostavi.
Telesna im riza cepa se i svlači
A duh stremi k nebu, duh od tela jači:
Primi Bože, viču, duh naš u visine.
Tebi večna slava, o Božiji Sine!

RASUĐIVANJE

Govoreći po čovečanski, Hristos je poslušnošću uzdigao se do starešinstva u crkvi, u svetu i u istoriji ljudskoj. Niko ne biva dobar starešina, ako nije prošao školu poslušanja. Adam je izgubio vlast i starešinstvo nad životinjama i stihijama prirodnim u onome času kad se pokazao neposlušan prema Bogu. "Poslušnost biva za poslušnost; ako ko sluša Boga, i Bog njega sluša", rekao je avva Mojsej. Ipak očigledno je, da Bog više sluša ljude nego ljudi Boga, kad se uzme koliko se i koliko puta ljudi posvednevno greše o zapovesti Božje. Fakt da Bog besmrtni sluša nas truležne više nego mi NJega, mora da ispuni stidom svakoga ko još savesti ima.
Kada sv. Evtropije beše mučen sa svoja dva druga, on se pomoli Bogu: "Dođi nam u pomoć kao što si došao slugi Tvome Teodoru (Tironu)!" U tom se zemlja zatrese i poslušni Gospod javi se s angelima i sa sv. Teodorom. I reče Gospod stradalcima: "3a vreme vašeg mučenja ja sam stajao pred licem vašim posmatrajući trpljenje vaše. Imena vaša upisaće se u Knjigu Života."

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa na Tajnoj večeri i to:
1. kako On izabra hleb i vino, dva obična elementa ishrane, i kroz njih ustanovi Svoju vidljivo — nevidljivu vezu s crkvom do kraja.
2. kako se Tajna Večera održala do danas i kako će se održati do kraja vremena kao Tajna Pričešća,
3. kako se svaki dan i gotovo svaki čas negde u svetu od nekog sveštenika osveštava hleb i vino, i prima kao telo i krv Hristova. Divna vizija toga!

BESEDA

o ljubavi k bližnjim
Ali ostati u Tijelu potrebnije je vas radi (Filnb. I, 24)
Ozaren ljubavlju Hristovom apostol Pavle priznaje u poslanici Filibljanima, da je za njega smrt dobitak, pošto je njegov život Hristos. LJubav njegova prema Hristu vuče ga u smrt, da bi što pre stao uz Hrista, a ljubav prema vernim ljudima opet goni ga da još ostane u telu. Pa ipak to nisu dve ljubavi, koje rastržu apostola i vuku ga na dve strane, nego jedna ista, koja otvara pred njim dve riznice blaga: jedna riznica blaženi svet na nebu, a druga duše verujućih na zemlji. Ono nebesno blago uveličava se ovim blagom sa zemlje; ova riznica preliva se u onu. Da ide na nebo — na to vuče apostola ljubav i nagrada; da ostane na zemlji — na to ga vuče ljubav i dužnost.
Pa kad jedan smrtan čovek, braćo moja, nalazi da je potrebnije biti u telu iz ljubavi prema braći svojoj, kakvo je onda čudo da je besmrtni Bog uvideo pre apostola da je potrebnije biti u carstvu duhovnom. Ova ispovest Pavlova pred Filibljanima — ne objašnjava li nam ona sasvim jasno pobude vaploćenja Sina Božjega? Tamo, na nebesima je pravo Hristovo carstvo i pravi Hristov život, bez primese greha i smrti. Ali ljubav Sina Božjega prema ljudima našla je da je potrebnije biti u telu, na zemlji, među ljudima. Vaistinu, moramo biti blagodarni apostolu Pavlu, što nam je objašnjavajući sebe, objasnio tajnu Hristova dolaska i prebivanja u telu.
Gospode, divan si u svetim Svojim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.