Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 16.04. (03.04. po Starom kal.)

Sv. Nikita Ispovednik

Sv. Nikita Ispovednik

Rođen u Vitiniji, u gradu Kesariji. Otac njegov Filaret, lišivši se svoje supruge, zamonaši se, te Nikita osta kod svoje babe, očeve majke. Pošto odraste i završi sve nauke ode u manastir Midikijski, gde ga iguman Nikifor postriže za monaha, a posle sedam godina truda i podviga rukopoloži ga patrijarh Tarasije za jeromonaha. Po smrti Nikifora i Nikitinog vernog druga Atanasija, bratstvo izabra Nikitu, i preko volje ovoga, za igumana. Beše sv. Nikita svetao primer života i podviga bratiji svojoj kroz dug niz godina. Ali kad se zacari Lav V Jermenin, posle blagočestive Irine i pravovernih careva Nikifora i Mihaila, raspali se opet ikonoborska jeres. Car zbaci patrijarha Nikifora i posla ga na zatočenje, a na njegovo mesto uzdiže nekakvoga jeretika Teodota Kasitera, čoveka nečista života. I Nikita bi zatvoren i mučen, no ne pokoleba se u Pravoslavlju. Prevođen bi iz tamnice u tamnicu, i mučen glađu i žeđu, mrazom i znojem i poruganjem. Ali on se ne dade pokolebati. Naročito mu dosađivaše neki Nikola s podsmehom i porugom. No jedne noći javi se Nikoli njegov umrli otac na snu i prekorno mu reče: „odstupi od sluge Božjega!" I od toga časa Nikola se pokaja te ne samo ne dosađivaše više svetitelju nego i druge odvraćaše da mu ne dosađuju. Kada zlom smrću pogibe Lav Jermenin, carstvo preuze pravoverni car Mihail Valvos, koji oslobodi sve pravoslavne stradalnike. Nikita se povuče u jedno usamljeno mesto blizu Carigrada, gde u molitvi i blagodarenju Bogu na svemu provede svoje poslednje dane zemnoga života. Sotvori mnoga čudesa molitvom za vreme života. A kada umre, preneše mu telo u njegov manastir. I pri tom sprovodu mnogi bolesnici dotakoše se tela njegova i biše isceljeni. Mošti mu biše položene do grobnice njegovog duhovnog oca Nikifora i druga mu Atanasija. Upokoji se ovaj veliki jerarh 824. god.

Sv. Pavle Nevoljnik

Rus po rođenju. U mladosti zarobljen od Turaka. Ne hoteći izdati veru Hristovu i poturčiti se, bi mučen i posečen u Carigradu 1683 god.

Sv. muč. Ulpijan

Mladić iz grada Tira. Mučen za Hrista od načalnika Urbana, mučitelja sv. Amfijana (2 april). Najzad zavezan u vreću, zajedno sa jednim psom i zmijom, i bačen u more. Postrada i proslavi se 306 god.

Pesma iz Prologa

„Ja rane Gospoda na svom telu nosim
I samo se Krstom Gospodnjim ponosim!"
Tako reče Pavle, apostol izbrani,
NJemu sledovahu čete pokajani',
Čete pokajanih što primiše rane
I u muci mnoge provedoše dane,
Radi Živog Hrista, Spasa i Gospoda,
K'o i sveti Pavle, apostol narodâ.
I Nikita divni krst težak ponese,
Muke i porugu za Hrista podnese.
U trošnome telu duh ka' od čelika
U Nikite svetog, hrabrog mučenika.
On cara pobedi i carstva nadžive,
Za to mu se zemlja i nebesa dive.
Sada slavom venčan među angelima
On pomaže svima za Krst gonjenima.
NJegova molitva pred Boga uzlazi,
I njegova pomoć na zemlju silazi.

RASUĐIVANJE

„Očekujem sebi hiljadu smrti," ovako je pisao sv. Atanasije Veliki svojoj pastvi u Misiru za vreme strašne arijanske jeresi. Ovako može reći o sebi svaki duhovan čovek, koji je duhom progledao i video mrežu, u kojoj se svaka duša ljudska nalazi u ovome svetu. Što god je jedan čovek duhovniji, to je ta mreža gušća. Tako je volja Božja: da se najduhovniji spasavaju najtešnjim putem. I sam Psalmopevac veli: mnogы skorbы pravedniku. No na kraju krajeva pobeda i slava pripada pravedniku. Samo se treba naoružati verom i strpljenjem. Ko veruje, taj i razume svoje stradanje. Ko se oklopi strpljenjem, taj će videti pobedu i slavu. Onome ko ljubi Gospoda i najtešnji put je dovoljno prostran, i najveće muke — lako igo, i najljuća smrt — radost svadbena.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u Adu, n to:
1. kako On silazi u Ad sa silom velikom, od koje se Ad potresa;
2. kako ispred NJegovog lica beže zli dusi, dotadanji gospodari Ada;
3. kako se neopisano raduju NJegovom dolasku duše pravednih praotaca i proroka.
 

BESEDA

o velikoj želji Božjoj
Bog hoće da se svi ljudi spasu (I Tim. 2, 4).
Bog hoće da se svi ljudi spasu — zato Gospod Isus siđe u Ad, da spase i one koji živeše na zemlji pre NJegovog dolaska. Jer da On ne siđe u Ad, ogroman broj pravednih duša propao bi za navek. I još: da On ne siđe u Ad, glavni stan zlobe protiv Boga i čovečjeg roda ostao bi nerazoren. Ta dva razloga, dakle, pobudiše Hrista Žiznodavca da se dušom spusti u Ad — prvo: da razori gnezdo adskih sila, i drugo: da izvede iz Ada u Raj duše praotaca, proroka, pravednika i pravednica, koji ispuniše stari zakon Božji i time ugodiše Bogu. Pre nego što se satana dovoljno zaradova gledajući Hrista ponižena i na krstu umrtvljena, Hristos se pojavi, živ i svemoćan, usred Ada, glavnog stana satanina. Kakva neočekivana i užasna novost za satanu! Tri godine on je pleo zamke protiv Hrista na zemlji, a Hristos za tri dana evo razorava carstvo njegovo i odnosi prebogati plen u vidu roja pravedničkih duša.
Ti hoćeš da se svi ljudi spasu, o Gospode. Spasi i nas molimo Ti se. Jer nema spasenja ni spasitelja van Tebe. U Tebe se Jedinoga nadamo i Tebi se Jedinome klanjamo, Tebi i Ocu i Duhu Svetome, sada i vavek. Amin.