Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 16.07. (03.07. po Starom kal.)

Sv. muč. Jakint

Mladić, dvorjanin cara Trajanai potajni hrišćanin. Jednom kada car Trajan sa svima dvorjanima svečano prinošaše žrtve idolima, Jakint izostade od ove skverne svečanosti. Zato bi optužen i pred cara na sud izveden. Car ga savetovaše, da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Ali Jakint osta tvrd kao dijamant, i reče caru: „ja sam hrišćanin, Hrista poštujem, NJemu se klanjam, i NJemu prinosim na žrtvu živu sebe samog". Izbijen, popljuvan, sastrugan, ovaj sveti mučenik bi bačen u tamnicu. Po naredbi carevoj ništa mu ne davahu za jelo osim idolskih žrtvoprinosa. No Jakint to ne hte jesti, i posle 8 dana umre u tamnici. I videše tamničari dva svetla angela u tamnici: jedan pokrivaše telo mučenikovo svojom svetlom odećom, a drugi polagaše divan venac na glavu njegovu. I sva tamnica beše svetla i mirisna. Česno postrada mladi Jakint i večnom slavom uvenča se 108 god.

Sv. Anatolije patrijarh Carigradski

Sv. Anatolije patrijarh Carigradski

Najpre bio prezviterom u crkvi Aleksandrijskoj, no posle smrti patrijarha Flavijana, bi uzveden na presto Carigradskog patrijarha 449 god. U njegovo vreme Carigradski presto bi priznat ravnim Rimskome prestolu i to na Vaseljenskom Saboru u Halkidonu 451 god. Mnogo se borio za čistotu vere pravoslavne, mnogo je stradao od jeretika, dok najzadne bi od njih i ubijen 458 god. u vreme Lava Velikog. Upravljao crkvom blizu 9 godina, i preselio se među svete Jerarhe u carstvu Božjem.

Prep. Aleksandar

Rođen u Aziji, školovan u Carigradu, i po svršetku škole odao se vojnoj službi i postao oficir. Čitajući Sveto Pismo naiđe na reči Spasiteljeve: ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom (Mat. 19, 21). Ove reči toliko uticaše na njega, daodmah sve svoje prodade i razdade i udalji se u pustinju. Posle dugih podviga i trudova na očišćenju samoga sebe ustanovio Obitelj Neusipajuščih sa naročitim ustavom. Po tom ustavu bogosluženje je teklo dan i noć bezprekidno u njegovoj obitelji. Bratija su bila podeljena u 24 črede; svaka ječreda znala svoj čas dana ili noći, i odlazila je u crkvu, da nastavi čitanje i pojanje prethodne črede. Putovao je mnogo, bez igde ičega, po istočnim stranama, prosvećivao ljude verom Hristovom, preo se s jereticima, činio čudesa blagodaću Božjom, ostareo služeći Gospodu Hristu, i najzad skončao svoj zemni život u Carigradu 430 god., gde su njegovemošti projavljivale čudotvornu moć i slavu, kojom Bog proslavlja svete sluge Svoje.

Prep. Isaija Otšelnik

Podvizavao se u Misirskom Skitu u V i VI stoleću. Spominje se u knjizi sv. Varsonufija i Jovana (odgovor 249 i dr.) kao muž osobite svetosti. Pisao je mnoga poučenja za monahe i otšelnike. No od njegovih spisa malo je preostalo a mnogo uništeno od muslimana. Sv. Isaija govorio je: „Um pre nego se probudi od sna lenosti nalazi se s demonima". „Kruna sviju dobrih dela sastoji se u tome, da čovek položi svu nadu svoju na Boga, da pribegava k NJemu jedinom svim srcem i svom snagom, da bude ispunjen milošću prema svima, i da plače pred Bogom moleći se za pomoć i pomilovanje." Kakav je znak, da je čoveku neki greh oprošten? „Znak da je greh oprošten jeste to što greh taj ne proizvodi više nikakva dejstva u srcu tvom, i što si ga ti zaboravio do te mere,dau razgovoru o sličnom grehu, ti ne osećaš nikakve naklonosti tome grehu, kao nečem sasvim tuđem tebi. To je znak, da si pomilovan." Uzalud i molitve i podvizi čoveku koji taji u sebi zlobu na bližnjega i želju za osvetom. „Staraj se svim silama, da ustima ne govoriš jedno a u srcu imaš drugo." Kruna dobrodetelji jeste ljubav, kruna strasti jeste pravdanje grehova svojih."

Žitija Svetih

Aleksandar prepodobni, Božiji svetitelj,
Hram osnova Neusipnih, svjatuju Obitelj,
Da se u njoj Gospod slavi, peva i veliča;
O toj svetoj obitelji još se nosi priča.
No i naše srce, braćo, obitelj je neba,
Boga živog u svom srcu veličati treba,
Nek molitva neusipno u srce se broji,
Neka ljubav neugasno kao plamen stoji,
Nek Duh Sveti blagodaću srca naša greje,
Neka Hristos reči svoje po srcima seje,
Nek angeli u tom hramu i dan i noć bdiju,
Dalje od njih, dalje od nas, besi nek se skriju.
Sveta Deva u tom hramu nek miriše mirom,
Apostoli uz nju nek su i svi sveti širom,
I svi Božji ugodnici, slavni mučenici,
I device Hrista radi, i svi otšelnici.
Nek se tako u srcima služi liturgija
I veliča neusipno premudrost Božija.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 9:1-5

(Zač. 100).

1. Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svjedoči savjest moja Duhom Svetim,

2. Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;

3. Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju, srodnike moje po tijelu,

4. Koji su Izrailjci, čije je usinovljenje i slava i zavjeti i zakon i bogosluženje i obećanja,

5. Čiji su i oci, i od kojih je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vijekove. Amin.

(Zač. 101).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 9:18-26

18. Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan dođe i klanjaše mu se govoreći: Kći moja sad umrije; nego dođi i stavi na nju ruku svoju, i oživjeće.

19. I ustavši Isus pođe za njim, i učenici njegovi.

20. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove.

21. Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljine njegove, ozdraviću.

22. A Isus, obazrevši se i vidjevši je, reče: Ne boj se, kćeri, vjera tvoja spasla te je. I ozdravi žena od onoga časa

23. I došavši Isus u dom knežev i vidjevši svirače i narod uskomešan, reče im:

24. Odstupite, jer djevojka nije umrla, nego spava. I podsmijevahu mu se.

25. A kad istjera narod. uđe i uhvati je za ruku, i ustade djevojka.

26. I pronese se glas o ovome po svoj zemlji onoj.

(Zač. 33).

RASUĐIVANJE

LJubav je svemoćna. Ona može, između ostaloga, i olakšati sudbu duša umrlih grešnika. Pravoslavna crkva tvrdi to odlučno, i nastojava da se za umrle vrše molitve i čini milostinja. Prebogata u svakom duhovnom iskustvucrkva zna, da molitve i milostinja za umrle pomaže ovima u onome svetu. Sveta Atanasija igumanija (12 april) pred smrt zaveštala je svojim sestrama da u toku 40 dana posle njene smrti svaki dan postavljaju trpezu za siromašne i bedne. NJenu zapovest sestre su ispunjavale samo 10 dana, pa onda prestale. Tada se svetiteljka javi u pratnji dva angel ai reče sestrama: „Zašto ste prestupili zapovest moju? Znajte da se milostinjom i molitvama sveštenika za duše umrlihu toku 40 dana umilostivljava Bog. Ako su duše umrlih grešne, to kroz to one dobijaju od Gospoda oproštaj grehova, a ako su bezgrešne, to onda dobročinstvo za njih služi na spasenje samih dobrotvora. "Naravno, ovde se misli na milostinju i molitvu u vezi sa velikom ljubavlju prema dušama umrlih. Takva milostinja i molitva u istini pomaže.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno pretvaranje štapa u zmiju, i zmije opet u štap (II Mojs. 4), i to:
1. kako Gospod, koji je stvorio i zmiju i štap iz prašine, može silom svojom, a radi viših ciljeva, da obraća mrtvo u živo i živo u mrtvo;
2. kako i moju grehom osušenu i umrtvljenu dušu Gospod može, po mojoj veri i molitvi, obratiti u život.

BESEDA

o radosti od vere u Hrista Kojega (Hrista) ne vidjevši ljubite, i kojega sad ne gledajući novjerujući ga radujte se radošću neiskazanom (I Pet. 1, 8). To su reči svetoga Petra apostola. On je Gospoda video, i ljubio Ga je. On je Gospoda gledao, i verovao u NJega. Baš zbog toga on pohvaljuje ljubav onih koji Gospoda ne videše i veru onih koji Ga ne gledaše očima svojim. Sam je Gospod rekao: blago onima koji ne vidješe i vjerovaše (Jov. 20, 39). Blago onima koji ne videše Gospoda, kao što Ga apostol vide, ali Ga ipak ljube ljubavlju apostolskom. Blago onima koji ne gledaju Gospoda, kao što Ga apostol gledaše, ali Ga ipak veruju verom apostolskom! O braćo moja, ako ne vidimo Gospoda, mi vidimo delo NJegovo, koje je osvetlilo svu istoriju ljudsku s kraja u kraj i prosvetlilo duhovnim značajem svaku tvar pod nebesima. Ako ne vidimo Gospoda, mi vidimo crkvu NJegovu svetu, sazidanu na krvi NJegovoj prečistoj, od mnogobrojnih svetitelja i pravednika i bezbrojnih duša krštenih u NJegovo ime, kroz vekove i vekove. Ako ne gledamo Gospoda licem u lice, kao što su Ga apostoli gledali, mi verujemo da je On među nama u telu i krvi kojom se mi po NJegovoj zapovesti pričešćujemo i pričešćujući radujemo radošću neiskazanom. Živ je Gospod, braćo, i blizu je Gospod! To je vera naša nepokolebljiva, i to je iskra ognja, koja razgoreva srca naša u plamen ljubavi prema Gospodu, živom i bliskom. Znati, da je Gospod Stvoritelj naš iz ljubavi sišao na zemlju i javio se kao čovek radi nas, i još znati, da je On bio umrtvljen i da se javio kao živ - kakvi tvrđi temelji trebaju našoj veri, i kakvo jače opravdanje našoj ljubavi? Živ je Gospod, braćo, i blizu je Gospod. I do u same naše dane. On se javlja mnogim pravednim dušama, koje NJemu služe sa strpljenjem. O Gospode Živi, Ti bi mrtav i ožive - oživljuj i nas verom i ljubavlju do poslednjeg izdisaja našeg na zemlji, da bi se verom i ljubavlju udostojili videti se s Tobom licem u lice kao apostoli Tvoji sveti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.