Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 16.08. (03.08. po Starom kal.)

Prep. Isakije, Dalmat i Faust.

Prep. Isakije, Dalmat i Faust.

Isakije se praznuje još jedanput posebno (v. 30. maj). Sveti Dalmat beše najpre oficir pri caru Teodosiju Velikom, i car ga držaše u velikoj časti. No kada se u njemu probudi duh, on prezre sve svetsko, napusti svoj čin, uze svoga jedinca sina Fausta, i s njim ode u predgrađe Carigrada, u obitelj sv. Isakija, gde se obojica postrigoše u inoke. Beše Dalmat sav predan bogougodnom životu, čemu se radovaše starac Isakije. I kada se Isakije približi času smrtnom, on postavi Dalmata za igumana mesto sebe. Docnije se ta obitelj po Dalmatu nazvala Dalmatska. Dalmat se predavaše postu ponekad i do 40 dana. I postom pobedi nevidljivu silu demonsku. Učastvovao na III Vaselj. Saboru, i borio se protiv jeresi Nestorijeve. Ugodivši Bogu predstavio se mirno, u V stoleću. Sin njegov Faust podražavaše oca u svemu, i posle bogougodnog života skonča mirno u toj obitelji Dalmatskoj.

Prep. Kozma škopac.

Monah iz lavre Faranske. Vrlo učen u Svetom Pismu. Toliko je cenio dela sv. Atanasija Velikog, da je govorio učeniku svome: „kada čuješ kakvu reč iz knjiga sv. Atanasija, ako nemaš hartije, na rubini je zapiši." Pod starost dođe u Antiohiju patrijarhu Grigoriju (†584), i tu skonča svoj život. Patrijarh naredi, da se telo Kozmino sahrani u manastiru Patrijaršije. Jedan čovek često dolazaše na grob Kozmin, i čestvujući svetitelja moljaše se tu Bogu. Upitan zašto to čini, on objavi da je 12 godina ležao uzet, i da ga je sv. Kozma iscelio.

Prep. Antonije Rimljanin

Rođen u Rimu 1086 god. od roditelja blagočestivih i imućnih. U to vreme odvoji se crkva Rimska od crkve Istočne, i svi koji ostaše verni crkvi Istočnoj biše gonjeni od klira Rimskog. Među gonjenima beše i Antonije. On razdade sve nasleđeno imanje, i zamonaši se. Na jednoj steni u moru stojeći podvizavaše se 14 meseci. Stena se međutim odvoji od svog osnova i nekim čudnim promislom doplovi vodom do Novgoroda. U Novgorodu primi ga arhijerej Nikita ljubazno i pomože mu podići crkvu Sv. Bogorodice, gde posle bi manastir. Požive Antonije dugo kao iguman toga manastira, i projaviv veliku blagodatnu silu kroz čudesamnoga, skonča mirno 1146 god. i preseli se u dvore Gospodnje.

Sv. Salomija mironosica

Mati sv. apostola Jakovai Jovana, žena Zavedejeva, a kći Josifa obručnika Presvete Bogorodice. Služila Gospodu za vreme NJegovog zemaljskog života i udostojila se biti među prvovesnicima vaskrsenja NJegovog.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 2:14-17 / 3:1

14. A hvala Bogu koji nam svagda daje pobjedu u Hristu Isusu, i kroz nas

javlja miris poznanja svojega na svakome mjestu;

15. Jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među

onima koji propadaju:

16. Jednima miris smrti za smrt, a drugima miris života za život. A za ovo ko je sposoban

17. Jer mi nismo kao oni mnogi koji trguju riječju Božijom, nego iz

iskrenosti, kao od Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.

1. Počinjemo li opet sebe preporučivati? Ili su nam potrebne kao nekima preporučne poslanice za vas ili preporuke od vas?

2. Vi ste naša poslanica napisana u srcima našim koju znaju i čitaju svi ljudi,

3. Pokazujući se da ste poslanica Hristova, kroz naše služenje napisana, ne mastilom, nego Duhom Boga živoga, ne na kamenim tablicama, nego na

tjelesnim tablicama srca.

(Zač. 173).

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 23:23-28

23. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu: pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.

24. Vođi slijepi, koji ocijeđujete komarca a kamilu proždirete.

25. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što čistite spolja čašu i zdjelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde.

26. Fariseju slijepi, očisti najprije iznutra čašu i zdjelu da budu i spolja čiste.

27. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.

28. Tako i vi: spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni

licemjerja i bezakonja.

(Zač. 96).

 

Pesma iz Prologa

Mrtva stena i čovek na steni,
Burno more okolo se peni
Antonije u Boga udubljen
Um svoj Bogu stalno uzdizaše
I molitve srcem uznosaše.
Krete stena, Antonije ćuti,
Sav u Bogu, on o zlu ne sluti,
Strašljiva su sva zla pred junakom
A najviše pred pravim monahom.
Proviđenje čovekom upravlja
A kroz svetce Bog sebe proslavlja.
Proslavi se Bog kroz Antonija,
Antonije k'o zvezda zasija
U velikom gradu Novgorodu,
Gde se čudo objavi narodu.
Antonije smernost negovaše,
Um svoj Bogu stalno uzdizaše,
Duša smerna Bogu žrtva slatka,
A molitva - tamjan žrtve prave,
Antonije i tamjan i žrtva
Svetca nikad Bog ne vide mrtva
K'o ni Boga svetac vidoviti.

RASUĐIVANJE

Svete duše su sa velikom prilježnošću čitale Sveto Pismo, udubljujući se u svaku reč, i stavljajući sebe pred ogledalo Reči Božje kao pred Strašni Sud. Tolika je bila njihova prilježnost u tome, da su neki podvižnici preduzimali daleka putovanja, da bi došli do nekog duhovnog mudraca, koji bi im jednu reč ili jednu izreku iz Sv. Pisma protumačio.Tamo gde je bilo moguće, to se postizalo pomoću pisama. Otuda su i ostale čitave zbirke pisama svetitelja, kao što su bili: sv. Vasilije, Grigorije, Zlatoust, Isidor Pelusiot, Nil Sinajski, i dr. mnogi. Sv. Kozma zamisli se jednoga dana nad rečima Gospoda Isusa, kada On u Getsimaniji pitaše učenike, da li imaju nož. I kad mu učenici rekoše: evo ovdje dva noža, On im reče: dosta je. (Lk. 22, 38). Pa ne mogući sam sebi objasniti te reči reši se Kozma da ide preko pustinje u udaljenu lavru, zvanu Pirga, znamenitom avvi Teofilu, da ga pita. Sa velikom mukom dospe on do svoje mete. I Teofil mu objasni: „dva noža označavaju čin dvojakog bogougodnog života: delanja i viđenja, tj. trud i udubljenje uma u bogomislije i molitvu. Ko ima ovo oboje, taj je savršen".

SOZERCANJE

Da sozercavam neblagodarnost Jevreja prema Bogu izbavitelju i kaznu Božju (Sudij. 13), i to:
1. kako sinovi Izrailjevi opet činiše što je zlo predGospodom;
2. kako ih predade Gospod u ruke Filistejima za 40 god.;
3. kako se neblagodarnost jednog oslobođenog narodapremaBogu osloboditelju i danas kažnjava ropstvom pod tuđinom.

BESEDA

o neblagodarnosti ljudskoj neviđenoj i među skotovima
Vo poznaje gospodara svojega i magarac
jasle gospodara svojega, a Izrailj
ne poznaje, narod moj ne razumije
(Is. 1, 3).
Blagodarnošću životinja najstrašnije se izobličava neblagodarnost ljudi. Kad vo beslovesni zna ko mu je gospodar, i kad magarac zna čije su jasle, iz kojih se hrani, kako slovesni čovek da ne zna za Boga, svoga Tvorca i Hranioca? Izrailj znači Bogovidac. I svaki slovesan čovek treba, po slovesnosti svojoj, da bude Bogovidac, da zna Boga, da oseća prisustvo Boga, da služi Bogu, kao nekad krotki i divni Jakov. No kad slovesni čovek, čije je sve dostojanstvo u poznanju Boga, ne poznaje Boga, to jest kad Bogovidac postane slep za Boga, onda se vo i magarac uzdižu dostojanstvom nad takvim čovekom. Jer vo bez izuzetka poznaje gospodara svoga, i magarac bez izuzetka poznaje hranitelja svoga, dok kod ljudi postoje izuzetci, tj. postoje ljudi, i to često vođe ljudi, koji ne poznaju Gospodara svoga ni Hranitelja svoga. Bezboštvo je bolest jedino ljudi, u vasceloj stvorenoj vasioni. Jer je pobožnost uslov normalnosti i zdravlja samo za čoveka, no ne i za životinje. Otuda bezbožnost nije bolest životinja nego ljudi, avaj samo ljudi, samo onihkoji su određeni da budu Bogovidci, i koji kad izgube pobožnost, postaju siromašniji i od vola i magarca! To je viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjega.
O Bože krotkoga Jakova, Izrailja, prosvećenog Bogovidca, pomozi nam da održimo dostojanstvo svoje čovečansko. dostojanstvo bogovidca, i da u svakom danu i času poznajemo i priznajemo s blagodarnošću Tebe kao Gospodara svoga i Hranitelja svoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.