Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 16.09. (03.09. po Starom kal.)

Svešt. muč. Antim

Svešt. muč. Antim

Rođen u Nikomidiji i od detinjstva vaspitan kao pravi hrišćanin. „Telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; ... imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima". Nije čudo što čovek s takvim vrlinama bi postavljen za episkopa. Antim sveti episkopstvovaše u Nikomidiji u vreme ljutog gonjenja hrišćana pod opakim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Naročito u Nikomidiji prolivaše se krv hrišćanska potocima. Jedne godine o Roždestvu Hristovom bi sažeženo u jednom hramu 20.000 mučenika (v. 28. decem.) To se desi u vreme Antimova arhijerejstva. No gonjenje se s tim ne okonča, nego se produži, i mnogi hrišćani behu bačeni u tamnicu i čuvani tu za muke i smrt. Sv. Antim se udalji u jedno selo, Omanu, ne da bi utekao od smrti nego da bi otuda mogao hrabriti pastvu svoju u podvigu mučeništva, da niko od straha ne otpadne. Jedno njegovo pismo hrišćanima u tamnici bi uhvaćeno i predato caru Maksimijanu. Car posla 20 vojnika da nađu i dovedu Antima. Sedi i prozorljivi starac izađe u susret vojnicima, uvede ih u dom i ugosti, pa tek onda reče, da je on Antim, koga oni traže. Udivljeni vojnici dobrotom Antimovom predlagahu mu da se skrije, a oni će reći caru, da ga nisu mogli naći. Ali Antim odgovori, da on ne sme dozvoliti, da se lažju prestupa zapovest Božja i njegov život spasava, nego pođe sa vojnicima. Uz put svi vojnici poverovaše Hrista i biše kršteni od Antima. Izveden pred cara Antim bi dugo i ljuto mučen, i najzad sekirom posečen. Proslavi Gospoda i upokoji se u Gospodu početkom IV stoleća.

Sv. muč. Vasilisa

Devetogodišnja devojčica. Postrada u Nikomidiji ne dugo posle smrti sv. Antima. Celo joj telo mučitelji pokriše ranama, no ona osta verna Hristu. Bog je očuva u ognju i pred zverovima nepovređenu, što videvši mučitelj njen, Aleksandar, pokaja se i primi veru Hristovu. Vasilisa izađe u polje, pade na kolena, da se Bogu moli i blagodari za pretrpljene muke, i u tom predade duh svoj Bogu, oko 309. god.

Sv. Joanikije arhiepiskop i prvi patrijarh srpski

Rodom od Prizrena, i služio najpre kao sekretar pri kralju Dušanu. Arhiepiskopom postao 1339. god, a 1346. god. uzdignut u zvanje patrijarha. Revnosan arhipastir i uređivač crkve srpske, zakonovъ cerkovnыhъ velikoe utverždenіe. Upokojio se 3. sept. 1349. god. Mošti mu u Peći.

Prep. Teoktist

Sposnik i sapodvižnik sv. Jevtimiju Velikom. Teoktist je bio iguman Jevtimijeve Lavre, koja se nalazi na 6 milja daleko od Jerusalima idući ka Jerihonu. On je bio u svemu učenik sv. Jevtimija, i pod duhovnim rukovodstvom ovoga upravljao je manastirom do svoje devedesete godine. Ugodi Bogu životom svojim i upokoji se polovinom V veka a u vreme jerusalimskog patrijarha Anastasija.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 4:8-21

8. Ali tada ne znajući Boga, robovaste bogovima koji to po prirodi nisu.

9. A sada poznavši Boga, ili bolje, budući poznati od Boga, kako se opet vraćate na slabe i bijedne stihije, kojima opet iznova hoćete da robujete?

10. Gledate na dane i mjesece, i vremena i godine!

11. Bojim se za vas, da se nisam uzalud trudio oko vas.

12. Budite kao ja, jer sam i ja kao vi, braćo, molim vas; ništa mi ne učiniste nažao.

13. A znate da vam zbog slabosti tijela propovijedah jevanđelje prvi put,

14. I iskušenje moje na tijelu mojemu ne prezreste niti popljuvaste, nego me primiste kao anđela Božijega, kao Hrista Isusa.

15. Kakvo li tek bijaše onda vaše blaženstvo? Jer vam svjedočim da biste, kada bi bilo moguće, izvadili oči svoje i dali meni.

16. Zato li vam postadoh neprijatelj, što vam istinu govorim?

17. Oni ne revnuju dobro za vas, nego hoće da vas odvoje, da njima revnujete.

18. A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kada sam ja kod vas.

19. Dječice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama!

20. Htio bih pak da sam sada kod vas, i da izmijenim glas svoj, jer sam u nedoumici zbog vas.

21. Kažite mi, vi koji hoćete pod zakonom da budete, zar ne slušate zakon?

(Zač. ).

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 6:45-53

45. I odmah prinudi učenike svoje da uđu u lađu i da idu naprijed na onu stranu prema Vitsaidi dok on otpusti narod.

46. I rastavši se sa njima, otide na goru da se pomoli.

47. I kad nasta veče, bijaše lađa nasred mora, a on sam na kopnu.

48. I vidje ih kako se muče veslajući, jer im bijaše protivan vjetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htjede da ih mimoiđe.

49. A oni, vidjevši ga gdje ide po moru, mišljahu da je priviđenje i povikaše;

50. Jer ga svi vidješe i prepadoše se. I odmah stade govoriti s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se!

51. I uđe k njima u lađu, i vjetar se utiša; i bijahu prekomjerno izvan sebe i divljahu se.

52. Jer ne shvatiše događaj sa hljebovima; pošto im bijaše srce okamenjeno.

53. I prešavši na zemlju, dođoše u Genisaret i pristadoše.

(Zač. 27).

Pesma iz Prologa

Antim sveti svoje stado hrabri:
– Čeda moja, čeda vozljubljena,
Nosioci Hristovoga iga,
Sad je vreme velikog podviga;
O vojnici Hrista Raspetoga
I od smrti slavno Vaskrsloga,
Sad je vreme ljutoga gonjenja,
Sad je vreme borbe i trpljenja.
Za junake spremljena košija,
Sjaj venaca nad vama se sija,
Ne bojte se mračnih glavoseka,
Sila ljudska ne traje do veka,
Sila Božja va vek veka stoji,
Suze vaše biće ubrisane
Blago onom ko' se Boga boji!
Na nebesi, angelskim rukama;
Rane vaše biće zalečene
Na nebesi, rajskim melemima;
U život će smrt se prevratiti,
Ponižene vencem uvenčati,
Kratke muke a večita blaga –
Ne bojte se, čeda moja draga!

RASUĐIVANJE

Onaj ko hoće da se spasava mora neminovno biti poslušan duhovnom načalstvu. Bez te poslušnosti čovek može i pored najbolje želje za spasenjem da ode u propast. Veliki svetitelji, koji su propisali poslušnost kao uslov spasenja sami su ispunili poslušnost do savršenstva. Kada sv. Simeon izabra svoj podvig na stubu, to kao novina iznenadi sve podvižnike. Pa ne znajući, da li je ovaj način podviga od Duha Božjeg ili od duha gordosti, poslaše pustinjski oci i duhovnici ljude da se uvere o tome; pa šaljući ih rekoše im, da Simeonu u njihovo ime zapovede, da siđe sa stuba. Ako li on ne htede da siđe, znači, da je njegovo uzvišenje na stub od duha gordosti; ako li zapovest posluša i htedne da siđe, neka ga onda ostave gde je, jer gotovošću da posluša pokazaće, da je njegov podvig od Duha Svetoga. Kada poslanici dođoše i rekoše sv. Simeonu, da sabor svetih otaca pustinjskih zapoveda njemu, da siđe sa stuba, Simeon se odmah poče spuštati niz lestvicu. Videći to poslanici obradovani viknuše mu: „ne silazi, sveti oče, no ostani gde si; sad vidimo da je podvig tvoj od Boga".

SOZERCANJE

Da sozercavam kaznu Božju nad Davidom za grehe (II Sam. 13), i to:
1. kako Amnon, sin Davidov, osramoti kćer Davidovu Tamaru;
2. kako Avesalom, sin Davidov, zbog toga ubi Amnona, brata svoga;
3. kako David gorko plakaše.

BESEDA

o Slovu Božjem javljenom u telu
I Slovo postade tijelo (Jov. 1, 14).
Evo jednoga novoga početka, braćo, blagoslovenoga i spasonosnoga za nas. To je početak spasenja našega. Adam beše u telu, kada pade pod vlast greha i smrti. Sada se Stvoritelj Adamov javlja u telu, da izbavi i Adama i potomstvo Adamovo od vlasti greha i smrti. Sin Božji, Slovo, Mudrost, Svetlost i Život – siđe među ljude, u čovečjem telu i sa čovečjom dušom; vaploti se ne deleći se od Svog Božanstva; siđe ne odvajajući se od Svoga Oca. Zadržavajući sve ono što je od večnosti i u večnosti imao i bio, On samo primi nešto novo, na ime čovečju prirodu. NJegova večna svojstva vaploćenjem nisu se smanjila, niti se NJegov odnos prema Ocu i Duhu promenio. Gle, otac i na Jordanu i na Tavoru svedoči: ovo je Sin moj vozljubljeni! Ne kaže: ovo je bio Sin moj, nego, ovo je Sin moj. A Duh je Sveti bio s NJim pri začeću NJegovom telesnom, i u sve dane do kraja službe NJegove na zemlji. Božanska i čovečanska priroda u NJemu behu ujedinjene, ali ne smešane. Kako? O tome ne pitaj ti, koji ne umeš da objasniš sebi ni sebe samoga, i ne znaš reći: kako su duša i telo u tebi ujedinjeni. Znaj samo, da je Bog došao zemlji u pohode, i doneo ljudima neiskazano bogate darove, darove carske, netruležne, neprolazne, neocenjive, nezamenjive. Znaj to i neka ti srce igra od radosti. I trudi se da opereš ruke, da očistiš sva čula, da omiješ dušu, da ubeliš srce, da upraviš um, te da prihvatiš carske darove. Jer nečistome oni se ne daju.
O Gospode Isuse Hriste, pomozi nam očistiti se i oprati krvlju Tvojom i Duhom Tvojim, da bi se udostojili Tvojih carskih darova. Tebi slava i hvala vavek. Amin.