Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 16.10. (03.10. po Starom kal.)

Svešt. muč. Dionisije Areopagit

Svešt. muč. Dionisije Areopagit

Ubraja se u sedamdeset manjih apostola. Ovaj divni muž beše od znamenite neznabožačke familije iz Atine. Svršivši školu filozofije u Atini ode u Misir da još uči. U to vreme jednoga dana izdahnu Gospod Hristos na krstu, i sunce pomrča, i bi tama i u Misiru 3 sata. Tada Dionisije uzviknu: „Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava". Vrativši se u Atinu oženi se ženom Damarom, i imaše s njom sinove. Beše član najvišega suda kod Grka, Areopaga, zbog čega mu je i ostalo nazvanje Areopagit. Kada apostol Pavle propovedaše Jevanđelje u Atini, krsti se Dionisije sa celim domom svojim. Od Pavla bi posvećen za episkopa Atinskog (jer beše ostavio i ženu i decu i položaj svoj radi ljubavi Hristove). Putovaše s Pavlom dovoljno dugo i upozna sve ostale apostole Hristove. Hodio je naročito u Jerusalim, da vidi Presvetu Bogorodicu, i opisao je taj susret s njom u jednom delu svom. Bio je i na pogrebu Svete Prečiste zajedno sa ostalim apostolima. Kada učitelj njegov sv. Pavle mučenički postrada, poželi i Dionisije takvu smrt sebi. I ode u Galiju na propoved Jevanđelja među varvarima, zajedno s Rustikom prezviterom i Elevterijem đakonom. Pretrpe mnogo, ali i uspe mnogo. NJegovim trudom mnogi se neznabošci obratiše u veru Hristovu. Dionisije sagradi u Parizu malu crkvicu, gde služaše službu Božju. Kada mu beše 90 godina, bi uhvaćen i mučen za Hrista, zajedno sa Rustikom i Elevterijem, dok ih svu trojicu najzad mačem ne posekoše. Odsečena glava sv. Dionisija odskočila je na veliku razdaljinu i pala pred neku hrišćanku Katulu, koja ju zajedno sa telom česno sahrani. Postradao u vreme Dometijana 96. god. Napisao znamenita dela: o imenima Božjim, o nebesnoj i crkvenoj jerarhiji, o tajanstvenom Bogoslovlju, o Presvetoj Bogorodici.

Prep. Jovan Hozevit

Misirac. Podvizavao se u Hozevitskoj obitelji u vreme cara Justinijana. Kad god je služio liturgiju viđao je svetlost nebesku u oltaru. U blizini njegovoj podvizavao se starac Ananija. Čudesno beše smirenje ovih svetitelja. Neki čovek dovede svoga poludelog sina starcu Ananiji, da ga molitvom isceli. Ananija ga posla sv. Jovanu, kao većem od sebe. Jovan pak ne može da ne posluša starca, ali viknu: „u ime Isusa Hrista zapoveda ti Ananija a ne ja da iziđeš iz ovog mladića!" I mladić odmah ozdravi.

Prep. Dionisije Pečerski

Jeromonah i zatvornik. O Vaskrsu 1463. god. njemu se dogodio ovakav slučaj. Sa krstom i kadionicom on je obilazio peštere da bi okadio mošti i grobove usopših svetitelja. Pa preispunjen vaskršnjom radošću ušavši u pešteru on vikne: „Sveti oci i bratije: „Hristos voskrese!” U tom trenutku razleže se glas iz grobova silan kao grom: „Vaistinu voskrese!”

Sv. Isihije Horovit

Najpre bio nebrižljiv prema spasenju duše svoje. No razboli se teško, i umre, i povrati se od smrti, i bi zdrav. To ga potpuno promeni. On se zatvori u Svetoj Gori u keliju i ni s kim ni reči ne progovori 12 godina. Pred smrt otvoriše mu monasi keliju i umoliše ga, da im kaže neku pouku. On samo reče: „ko na smrt pomišlja, ne može zgrešiti". Od njega su proizašli tzv. „Isihisti", koji su ćutanje, bogomislije i umnu molitvu isticali kao vrhovnu delatnost pravih monaha. Oni su imali naročiti Skit Isihista, ili Bezmolvnika, u Sv. Gori. Priča se i za sv. Grigorija Bogoslova, da je bio bezmolvnik u vreme časnog posta. Sv. Isihije živeo u VI veku.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 11:31-33 / 12:1-9

31. Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji je blagosloven va vijek, zna da ne lažem.

32. U Damasku namjesnik cara Arete čuvaše grad Damask želeći da me uhvati,

33. I spustiše me kroz prozor u kotarici preko zida te izbjegoh iz njegovih ruku.

1. Ne koristi mi da se hvalim, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja.

2. Znam čovjeka u Hristu koji prije četrnaest godina - da li u tijelu, ne znam, da li izvan tijela, ne znam, Bog zna - bi odnesen do trećega neba.

3. I znam da taj čovjek - da li u tijelu, da li izvan tijela, ne znam, Bog zna -

4. Bi odnesen u raj i ču neiskazane riječi koje čovjeku nije dopušteno govoriti.

5. Takvim ću se hvaliti, a samim sobom neću se hvaliti, osim ako nemoćima svojim.

6. Jer kad bih se i htio hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali se uzdržavam, da ne bi ko pomislio za mene više od onoga što vidi u meni, ili čuje od mene.

7. I da se ne bih pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se žalac u tijelo, anđeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim.

8. Za njega triput Gospoda molih, da odstupi od mene;

9. I reče mi: Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena. Zato ću se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 6:31-36

31. I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima.

32. I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grješnici ljube one koji njih ljube.

33. I ako činite dobro onima koji vama čine dobra, kakva vam je hvala? Jer i grješnici čine tako.

34. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete dobiti, kakva vam je hvala? Jer i grješnici grješnicima daju u zajam da dobiju opet onoliko.

35. Nego ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima.

36. Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.

Pesma iz Prologa

Dionisije, svetitelj krasni.
Bogoslov čudni, spisatelj jasni,
U srcu um sabran Bogu upravi,
Nebeske tajne vide, objavi,
Vide svu slavu nebesnog stroja
I Jerarhiju neba prebroja:
Načala, Vlasti. Gospodstva, Sile,
Prestole čudne, Serafe mile.
I Heruvime, i Arhangele,
I zlatokrile Božje Angele.
I Majku Božju vide sa strahom,
I sve što blista nad zemnim prahom.
Nebesne sile, sile beskrajne,
Besmrtna sunca, zvezde presjajne.
I sve što vide, ne hte da krije,
No crkvi kaza Dionisije,
Crkvu ukrasi i obogati.
Podvige svoje smrću pozlati,
Smrću krvavom za svoga Hrista
Zato se sada na nebu blista;
Angelska vojska što Bogom sija
Bratom naziva Dionisija.

RASUĐIVANJE

Viđenje sv. Andreja. Andrej sveti hodeći po ulicama Carigradskim vide jednoga dana veliku i sjajnu pratnju. Neki bogataš beše umro, i sprovod mu beše veličanstven. No kada se bolje zagleda, vide Andrej oko nosila množinu crnaca, kako skaču oko mrtvaca s veseljem, jedni smejući se kao bludnice, drugi lajući kao psi, treći grokćući kao svinje, četvrti posipajući telo mrtvaca nekom smradnom tečnošću. I svi se rugahu pojcima govoreći: „pevate nad psom!" Udivljen Andreja razmišljaše, kakva li su dela toga čoveka? I obazrevši se vide krasna mladića, gde stoji uza zid i plače. „Tako ti Boga nebesa i zemlje, reci mi, kakav je uzrok tvome plaču?" upita Andrej. Tada mu mladić reče, da je on bio angel hranitelj onoga umrlog, no da je onaj gresima svojim teško uvredio Boga, odbacio od sebe savete angela svoga, i potpuno se predao crnim đavolima. I reče angel, da taj čovek beše veliki i nepokajani grešnik: lažljivac, čovekomrzac, tvrdica, krivokletnik i bludnik. Trista duša ljudskih oskvrnuo je bludom. Zalud beše čestvovan od cara i uvažavan od ljudi. Zalud i ta velika pratnja. Smrt ga je sustigla nepokajanog, i žetva mu je došla iznenadno.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno izbavljenje Jerusalima od Asiraca (II Dnev. 32), i to:
1. kako Senaherim sa silnom vojskom opkoli zidove jerusalimske i rugaše se Bogu Izraeljevu;
2. kako se Jezekija s prorokom Isaijom usrdno moljaše Bogu za izbavljenje;
3. Kako angel noću pobi 185.000 Asiraca; Senaherim bi ubijen od sinova svojih i Jerusalim spasen.

BESEDA

o strahu i radosti u Bogu
Služite Gospodu si strahom, i
radujte se njemu s trepetom
(Ps. 2, 11).
Carevima i sudijama zemaljskim govori prorok Božji ove reči. Jer su oni skloni oholosti i raskalašnosti zbog sile i bogatstva, koje im se dade. O carevi i sudije, grumenje prašine pod nogama Božjim, ne zaboravite, da ste vi samo sluge Božje, najamnici od danas do sutra! O čemu misli najamnik u njivi kopajući ceo dan? O plati, koju će u veče primiti. Čime se ponosi najamnik? Ne težačenjem, nego platom. Čemu se raduje najamnik? Trudu i znoju ili plati? Naravno plati. I vaša je služba na njivi ovoga života težačenje najamničko, o carevi i sudije. Zato služite Gospodaru svome, koji vas je najmio, sa strahom, jer ne znate, kako će Gospodar vaš na kraju oceniti trud vaš i kakvu će vam platu dati. Služite sa velikom smirenošću govoreći sami sebi: mi smo nepotrebne sluge (Lk. 17, 10). Neizvesno je, da li ćete primiti nagradu ili kaznu, kada u grob siđete i pred Cara Sudiju iziđete. Otuda strah mora ispunjavati sve dane službe vaše.
Radujte se njemu s trepetom. Radujte se radošću čistom i svetom, kao što se i angeli raduju Bogu živome i nepristupnome. Čistotom i svetošću miriše rajska radost, a zluradost adsku prati raskalašan smeh. Zato je rajska radost trajna, dok se adski smeh smenjuje gnevom i jaukom. Služiti sa strahom, jer je Gospod pravedan: radujte se g trepetom, jer je Gospod uzvišen i svet. O Gospode Bože naš, pravedni i uzvišeni, strašni i sveti, sav je naš život na zemlji služba Tebi i radost o Tebi. Ako ne služimo Tebi, služimo propasti svojoj; i ako se ne radujemo o Tebi, radujemo se o crnom zlotvoru svome. Klanjamo Ti se i molimo Te, pomozi nam, da službu našu upravljamo strahom Tvojim, i radost našu čistimo trepetom od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.