Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 16.11. (03.11. po Starom kal.)

Đurđic - Sv. velikomuč. Georgije

Đurđic - Sv. velikomuč. Georgije

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju sv. Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku, gde postrada u vreme cara Dioklecijana. Stradanje ovoga divnog svetitelja opisano je pod 23. aprilom. Pred smrt svoju umoli sv. Georgije slugu svoga, da mu uzme telo po smrti i prenese u Palestinu, odakle mu i majka rodom beše, i gde imaše veliko imanje, koje razdade siromasima. Sluga tako i učini. U vreme cara Konstantina bude sazidan u Lidi krasan hram sv. Georgija od strane pobožnih hrišćana, pa prilikom osvećenja toga hrama prenesu se u nj mošti svetiteljeve, i tu sahrane. Bezbrojna čudesa dogodila su se od čudotvornih moštiju sv. Georgija, velikomučenika Hristova.

Svešt. muč. Akepsim ep. Naesonski i drugi s njim

Osamdesetogodišnji starac Akepsim, ispunjen svakom vrlinom hrišćanskom, seđaše jednoga dana u domu svome sa gostima svojim. U tom dete neko ispunjeno blagodaću Duha Božjeg pritrča starom episkopu, celiva ga u glavu i reče: „blago ovoj glavi, jer će za Hrista primiti mučenje!” Ovo proročanstvo uskoro se obistini. Car Savorije podiže ljuto gonjenje hrišćana po svoj Persiji, te i sv. Akepsim bi uhvaćen i izveden pred nekoga kneza žrečevskog. Uhvaćenom i vezanom episkopu pristupi neko od njegovih domaćih i upita, šta zapoveda u pogledu doma. Svetitelj mu odgovori: „to više nije dom moj, ja bespovratno odlazim u dom višnji.” Posle velikih istjazanja bude bačen u tamnicu, gde sutradan budu dovedeni i Josif, prezviter i starac od 70 god, i Aital đakon. Posle trogodišnjeg tamnovanja i mnogih muka Akepsimu odsekoše glavu, a Josifa i Aitala ukopaše do bedara u zemlju, i narediše bezdušnici hrišćanima, da ih udaraju kamenjem. Tela Josifova Promislom Božjim nestade te noći, a nad telom Aitalovim izraste drvo „marsina”, koje isceljivaše svaku bolest i svaku muku na ljudima. I tako trajaše 5 godina, pa onda zlobni i zavidljivi neznabošci posekoše to drvo. Postradaše ovi Hristovi vojnici u IV veku, u Persiji, a za vreme neznabožnog cara Savorija.

Prep. Ilija Egipatski

Podvizavao se blizu Antipoa, glavnog grada Tivaide. 70 godina proživeo u surovim i nepristupnim stenama pustinjskim. Hranio se samo hlebom i urmom, a u mladosti postio po čitave nedelje. Isceljivao sve muke i neduge na ljudima. Sav je drhtao od starosti. Upokojio se u 110 godini života i preselio u radost Gospoda svojega. „Čuvajte um vaš od rđavih mišljenja o bližnjim znajući da njih ubacuju demoni s ciljem, da bi udaljili um od viđenja svojih grehova i od ustremljenja ka Bogu”.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 4:1-12

1. A nadalje, braćo, molimo vas i savjetujemo u Gospodu Isusu, da kao što primiste od nas: kako vam se valja vladati i Bogu ugađati, da još više napredujete.

2. Jer znate kakve vam pouke dadosmo kroz Gospoda Isusa.

3. Jer je ovo volja Božija: svetost vaša, da se čuvate od bluda,

4. I svaki od vas da zna držati svoje tijelo u svetosti i u časti,

5. A ne u strasnoj želji, kao i neznabošci koji ne poznaju Boga;

6. I da niko ne prestupa i ne šteti brata svojega u svemu tome, jer je Gospod osvetnik za sve to, kao što vam i prije rekosmo i svjedočismo.

7. Jer nas ne prizva Bog na nečistotu, nego u svetost.

8. Koji, dakle, odbacuje, ne odbacuje čovjeka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svojega vama.

9. A o bratoljublju ne treba da vam se piše, jer ste sami od Boga naučeni da se ljubite među sobom,

10. Jer vi to i činite prema svoj braći po cijeloj Makedoniji. Ali vas molimo, braćo, da još obilnije činite,

11. I da se usrdno starate da živite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama, kako vam zapovijedismo;

12. Da se vladate pošteno prema onima što su izvan, i da vam ništa ne treba.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 11:42-46

42. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i rute i od svakoga povrća, a obilazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne izostavljati.

43. Teško vama farisejima što volite začelja po sinagogama i pozdrave na trgovima.

44. Teško vama, književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao neprimjetni grobovi, te ljudi po njima odozgo gaze a ne znaju.

45. A neki od zakonika odgovarajući reče mu: Učitelju, govoreći to i nas vrijeđaš.

46. A on reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena teška za nošenje, a vi ni jednim prstom svojim nećete da se prihvatite bremena.

Pesma iz Prologa

Georgije mučeniče,
Georgije pobedniče:
O smiluj se sada nama,
Zaštiti nas molitvama
Pred prestolom Hrista Boga,
Našeg Spasa svemoćnoga:
Da se muke ne strašimo,
Da trpljenjem pobedimo!
Georgije mučeniče,
Georgije pobedniče:
Kroz muke si pobedio,
I kroz smrt se proslavio,
Sve si drž’o jevtinije
Od istine, Georgije,
Vlast i čast si zemnu dao,
Uz živog si Hrista stao.
Georgije mučeniče.
Georgije pobedniče,
Trven, lomljen, strašnom mukom
Ti si držan Božjom rukom,
Sve ti muke behu lake —
Zbog Božije ruke jake.
Svi se tebi poklanjamo,
Tvoje ime proslavljamo.

RASUĐIVANJE

Između mnogobrojnih čudesa sv. Georgija priča se jedno ovako: na ostrvu Mitileni beše crkva sv. Georgija velikomučenika i pobedonosca. Žitelji celog tog ostrva sticahu se toj crkvi o godišnjem prazniku svečevome. Saznavši za ovo Saraceni sa Krita, udare jedne godine o prazniku na to ostrvo, te poplene i porobe, pa se vrate na Krit. Tom prilikom bi zarobljen i jedan krasan mladić, koga pirati darovaše knezu svome na Kritu. Knez ga primi i postavi za svoga trpezara. Roditelji mladićevi behu u prevelikoj tuzi za sinom svojim. Kada prođe godina, i opet dođe dan sv. Georgija, tada tužni roditelji, shodno običaju starome, postavljahu trpezu i gošćahu mnoge goste. Setivši se sina svoga majka bedna ode pred ikonu svečevu, pade po zemlji i poče moliti sv. Georgija, da joj kako zna izbavi sina iz ropstva. Pa se vrati majka gostima za trpezom. Tada domaćin diže čašu i napi u slavu sv. Georgija. U tom trenutku obrete se sin njihov među njima držeći u ruci jedno staklence s vinom. Kada ga svi pitahu s iznenađenjem i strahom, odkuda i kako se obrete on tu? mladić odgovori, da baš kad je hteo naslužiti vino svome gospodaru na Kritu, pojavi se pred njim neki vitez na konju, uze ga k sebi na konja, i prenese ga trenutno u dom roditelja njegovih. Svi se udiviše i Proslaviše Boga i divnoga svetitelja NJegova Georgija vojvodu i pobedonosca.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno izbavljenje Pavla i Sile iz tamnice (Dela Ap. 16), i to:
1. kako ovi apostoli sveti behu bačeni u najdonju tamnicu i noge im metnute u klade;
2. kako u ponoći oni behu na molitvi hvaleći Boga;
3. kako se zemlja zatrese, okovi okovanim spadoše, i tamnička se vrata otvoriše.

BESEDA

o Hristu kao glavi svih svetih
Da se sve ovozglavi u Hristu što je
na nebesima i na zemlji! (Ef. 1, 10)
Greh obezumljuje, greh obezglavljuje. Čovek potonuo u grehe i poroke sličan je kokoši, kojoj je glava odsečena, te se umirući grčevito koprca i skače tamo i amo. Ceo neznabožni svet pre Hrista Gospoda predstavlja obezglavljenu masu, koja u grčevima umire. Hristos je sastavio odsečenu glavu sa tamnom trupinom, i oživeo telo roda čovečjeg. On je glava nebeskog voinstva, i On to nikad nije prestajao biti. A kao Tvoračko Slovo Božje On je bio iznajpre glava i svega stvorenog vidljivog sveta, naročito roda čovečjeg. No grehom kao mačem odvojio je grešni Adam trupinu od glave. Vaplotivši se na zemlji Gospod je izmirio nebo i zemlju, spustivši nebo k zemlji i uzdignuvši zemlju k nebu, i sve stavivši pod Svoj um, pod Svoju glavu. Kroz Hrista mi smo izmireni sa Svetom Trojicom, i sa angelima Božjim, i drug s drugom, i sa stvorenom prirodom oko sebe. Nađena je izgubljena glava i sve se harmonično ustrojilo pod njom. Mi um Hristov imamo, veli apostol. Što je glava na telesnom čoveku, to je um na čoveku duhovnom, unutarnjem. Ako smo Hristovi, dakle, treba Hristom kao glavom da mislimo i sudimo – o svemu samo NJime i kroz NJega da mislimo i sudimo. A NJime misleći i sudeći mi ćemo se osetiti kao organi jednoga tela sa ostalim ljudima i sa angelima, jednoga tela, kome je glava Hristos. Otuda se razgoreva ljubav naša po Bogu i usiljava vera naša i osvetljava nada naša. Samo zaspalo telo ne oseća vezu sa glavom svojom. Probudimo se braćo moja, probudimo se za vremena.
Gospode Isuse Hriste. Glavo naša Sveumna, sjedini nas sa Sobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.