Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 17.12. (04.12. po Starom kal.)

Sveta velikomučenica Varvara

Sveta velikomučenica Varvara

Otac ove slavne sledbenice Hristove, koja se od ranih leta unevesti Hristu, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac. Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora. Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove. Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu. Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simvolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti. Uznav Dioskor veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca. Kada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje. Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama. U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva. I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče. Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana. Postrada sveta Varvara 306. godine. Mošti joj se čudotvorne nalaze u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.

Sveti Jovan Damaskin

Sveti Jovan Damaskin

Najpre prvi ministar kalifa Abdalmeleha, a potom monah u manastiru Svetog Save Osvećenog. Zbog vatrenog zastupanja ikonopoštovanja u vreme ikonobornog cara Lava Isavrjanina, oklevetan bi Jovan od ovoga cara kod kalifa, koji mu odseče desnu ruku. On pripade na molitvu pred ikonom Presvete Bogorodice, i ruka mu se sastavi i zaraste čudesno. Videći to čudo, kalif se raskaja, no Jovan ne hte više ostati kod njega kao velikaš, nego se povuče u manastir, gde beše od početka uzor monasima u smernosti, poslušnosti i svima propisanim podvizima monaškim. Ispevao posmrtne pesme, sastavio Oktoih, Irmologiju, Mesecoslov, Kanon pashalni, i napisao mnoga bogoslovska dela, s nadahnućem i dubinom. Veliki kao monah, i kao pesnik, i kao bogoslov, i kao vojnik istine Hristove, Damaskin se računa u velike Oce Crkve. Upokojio se mirno oko 776. godine u stotinu četvrtoj godini svoga života.

Sveti Genadije, arhiepiskop novgorodski

Znamenit pisac, pobornik istine i stradalnik za istinu Hristovu. Sabrao rasturene knjige Svetoga Pisma ujedno i sastavio ključ pashalni za pet stotina trideset dve godine unapred. Upokojio se u Gospodu 1505. godine. Čudotvorne mu mošti u Čudovom manastiru u Moskvi.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 1:16-23

 

16. Ne prestajem blagodariti za vas spominjući vas u svojim molitvama:

17. Da vam Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate,

18. I prosvijetljene oči srca vašega da biste znali u čemu je nada poziva njegova, i kakvo je bogatstvo slave nasljeđa njegova u svetima,

19. I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove,

20. Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima,

21. Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem;

(Zač. 219).

22. I sve pokori pod noge njegove, i NJega postavi iznad svega za glavu Crkvi,

23. Koja je tijelo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 12:32-40

32. Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo.

33. Prodajte što imate i dajte milostinju; načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti, gdje se lopov ne približava, niti moljac kvari.

34. Jer gdje je blago vaše ondje će biti i srce vaše.

35. Neka budu bedra vaša opasana i svjetiljke zapaljene.

36. A vi slični ljudima koji čekaju gospodara svojega, kada će se vratiti sa svadbe da mu, čim dođe i kucne, odmah otvore.

37. Blago slugama onim koje gospodar došavši nađe budne. Zaista vam kažem da će se opasati, i posadiće ih, i pristupiće te će im služiti.

38. I ako dođe u drugu stražu, i u treću stražu dođe,i nađe ih tako, blago slugama onim.

39. Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lopov, bdio bi, i ne bi pustio da mu potkopaju kuću.

40. I vi, dakle, budite spremni; jer u koji čas ne mislite, doći će Sin Čovječiji,

Pesma iz Prologa

O čudesna trubo vere pravoslavne.
O monaše slavni obitelji slavne,
Jovane pesniče, vere poborniče,
Za ikone svete sveti stradalniče,
Proslavljen si sada, proslavljaču Boga.
Besmrtan — trubaču života večnoga.
Radi živog Hrista svet si ostavio,
Poniženjem sebe većma proslavio.
Primio si na se isposničke uze,
Nebeske si tajne video kroz suze:
Čudesa si stvarao molitvom i verom,
Razgovor si imao sa Bogomaterom.
Ko je mogao bolje veru izložiti?
Ko li slađom pesmom Boga proslaviti?
Niko ko ti harfo večite istine,
Niko ko ti, slavni oče Damaskine.
O uzdigni i sad tvoja usta čista,
I umoli za nas Živodavca Hrista,
Da NJegova milost do smrti nas prati
Da možemo NJega tobom proslavljati.

RASUĐIVANJE

Poslušnost sa smernošću osnov je duhovnog života, osnov spasenja, osnov i svekolikog ustrojstva Crkve Božje. Veliki Jovan Damaskin, veliki u svemu dobrome, ostavio je kao monah dubok trag u istoriji Crkve svojim izvanrednim primerom poslušnosti i smernosti. NJegov starac, duhovni otac, kušajući ga jednoga dana, uruči mu ispletene kotarice i naredi da ih nosi čak u Damask i tamo proda. Odredi starac kotaricama vrlo visoku cenu misleći da ih Jovan po tu cenu neće moći prodati, nego da će ih morati vratiti. Jovan je, dakle, trebalo prvo, da ide na dalek put, drugo, da ide kao bedni monah u grad, gde je on nekada bio najmoćniji čovek posle cara, treće, da traži za kotarice cenu smešno visoku, i četvrto, da ako kotarice ne proda, badava učini ogroman put tamo i natrag. Tim načinom hteo je starac da iskuša i poslušnost i smernost i strpljenje svoga slavnog učenika. Jovan se pokloni starcu ćutke, i bez ikakve primedbe uze kotarice i krete na put. Stigavši u Damask, on je stao na pijac i čekao kupca. Kada je zainteresovanim prolaznicima rekao cenu svoje robe, oni su mu se nasmejali i narugali kao bezumnome. Ceo dan je stajao i ceo dan je bio izložen podsmehu i poruzi. No Bog, koji sve vidi, ne ostavi strpljivoga slugu Svoga. Neki građanin prođe i zagleda se u Jovana. I mada Jovan beše u bednoj rasi monaškoj, i u licu od posta isušen i ubleđen, poznade taj građanin u njemu negdašnjega velikaša i prvog ministra carskog, kod koga on beše u službi. Poznade i Jovan njega, no i jedan i drugi stupiše u pogodbu kao nepoznati. Iako Jovan reče preveliku cenu kotaricama, građanin kupi i plati bez reči sećajući se dobra, koje mu nekad Damaskin učini. Kao pobednik vrati se Jovan sveti u manastir likujući i donese radost starcu svome.
 

SOZERCANJE

Da sozercavam grehovni pad Adama i Eve i to:
1. kako Adam i Eva zgrešivši, sakriše se od Boga,
2. kako čuvši glas Božji, pobegoše i sakriše se među drvećem, kako i sad svaki greh udaljava od Boga,
3. kako grešnik čujući glas Božji, kroz savest krije se pod beslovesnu prirodu.

BESEDA

o tome kako je sve dobro što je od Boga

I vidje Bog da je dobro (Postanja 1,4,10,12,18,21,25).

Od dobroga Tvorca, braćo samo su dobra dela i mogla proizaći. Neka zatvore, dakle, usta svi oni koji govore, da je od Boga proizašlo dobro i zlo. Posle svakoga Svoga dela Bog sam tvrdi, da je dobro. Šest puta On ponavlja, da je dobro ono što je On sazidao; pa najzad i sedmi put, kada je sve u celini razmotrio, izrekao je Svoju ocenu, da sve što je sazidao beše dobro veoma (st.31). Ukupno, dakle, sedam puta ponavlja On, da je sve dobro što je NJegovom voljom svetom postalo. Nije li veliko čudo, kako su neki ljudi mogli izaći sa bezbožnim tvrđenjem, kao da je od Boga podjednako proizašlo i dobro i zlo? Bog kao da je znao, da će se na NJega bacati - ili bolje reći kroz vekove bacati - ovakve klevete, pa je unapred, za sva vremena i sva pokoljenja, dao odbranu svoju, i to ponovio je sedam puta. Zlo je od greha, a u Bogu nema greha. Bog, dakle, ne može činiti zlo. On se naziva Svemogućim zato što je moćan učiniti svako dobro. Opaki i naopaki su tumači Boga oni, tvrde, da se Bog naziva Svemogućim zato što može činiti i dobro i zlo. Bog je izvor dobra, ničim nepomućen, i od NJega ne može proizaći ništa što je dobru suprotno. A jasno je za svakog normalnog čoveka, da je zlo suprotno dobru. Znajte, braćo, da o dvojstvu u Bogu, u večnom izvoru dobra, govore oni, u kojima se samim nalazi dvojstvo od dobra i zla. A svi oni, koji ljube dobro, i idu putem dobra, i teže ka dobru, imaju jasno otkrovenje unutra u sebi, da je Bog dobro, i samo dobro.

O Bože naš, Stvoritelju naš, Ti si Tvorac svakog dobra, i sva su dela Tvoja veoma dobra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.