Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 18.06. (05.06. po Starom kal.)

Prepodobni Petar Koriški

Prepodobni Petar Koriški

Rodom iz sela Koriše, više manastira Svetog Marka kod Prizrena (po drugom pak predanju iz jednog sela kod Peći). Kao mladić orao na jednom ćoravom volu. Bio je neobično krotak i bezgnevan. Sa svojom sestrom Jelenom udaljio se rano na podvig. Podvizavao se vrlo tvrdo i istrajno. U teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosan. Oko njega sabralo se mnoštvo monaha, i on im je bio nastavnik. Bežeći od slave ljudske, on se neko vreme sklonio u Crnu Rijeku, gde se docnije podvizavao sveti Janićije Devički. U starosti upokojio se u svojoj pešteri u Koriši. One noći kada se on upokojio, videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. Ovaj divni svetitelj živeo je verovatno u XIII veku. Nad njegovim čudotvornim moštima car Dušan podigao crkvu, koja je bila metohom hilandarskim. U novije vreme ostatak moštiju svetog Petra prenet je tajno u Crnu Rijeku, gde i danas počiva.

Sveštenomučenik Dorotej, episkop Tirski

Bio episkop tirski od vremena Dioklecijana, pa sve do vremena Julijana Odstupnika, pod kojim namučen bi i postrada za veru pravoslavnu. Živeo na zemlji sto sedam godina, i ugodivši Bogu preselio se u život večni 361. godine. Bio je vrlo učen muž. Napisao mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.

Prepodobni Teodor pustinjak

Čudotvorac. Očistivši duh svoj dugim podvigom u pustinji Jordanskoj, dobio od Boga dar čudotvorstva. Putujući lađom za Carigrad, dogodi mu se da lađa zaluta, i nesta na njoj vode za piće. Kada od žeđi svi putnici na lađi behu blizu smrti, Teodor podiže ruke k nebu, pomoli se Bogu i krsnim znakom prekrsti morsku vodu. Potom reče lađarima da zahvate iz mora i piju; i kad piše, beše voda slatka. Kada se svi počeše klanjati Teodoru, on ih moljaše, da ne blagodare njemu no Gospodu Bogu, koji to čudo učini po svome čovekoljublju. Mirno skonča 583. godine.

Prepodobni Anuvije

Jedan od velikih Misirskih monaha. Mnogo postradao za veru pravu. Kada su ga pred smrt posetila tri starca pustinjaka, on, prozorljivac, otkrije im sve tajne srca njihova. Mirno skonča u drugoj polovini V veka.

Blaženi Igor, knez černigovski i kijevski

Gonjen od svojih srodnika, on napusti svet i zamonaši se. Kijevljani, nezadovoljni dinastijom Olgovića, htednu da je istrebe. Jurnu na manastir, uhvate nevinoga i mladoga shimnika Igora i ubiju ga. Zbog toga zločina mnoge su bede postigle Kijevljane. A na grobu ovoga blaženoga viđene su sveće, same od sebe zapaljene, i to u nekoliko mahova, a nad crkvom, gde je sahranjen bio, video se stub ognjeni. To je bilo 1147. godine.

Blaženi Konstantin, mitropolit kijevski

U dane onoga blaženog kneza Igora, kada beše velika parba i smutnja među kneževima ruskim, behu i u crkvi neredi i česte promene na prestolima arhijerejskim. Tako po smrti mitropolita kijevskog Mihaila knez Izjaslav dovede za mitropolita nekog učenog monaha Klima, ne tražeći za to blagoslov patrijarha carigradskog, suprot drevnom običaju. Tada patrijarh posla ovoga Konstantina mitropolita da izvidi stvar. Konstantin zbaci Klima i odstrani iz crkve sve one klirike, koje Klim beše rukopoložio. Zbog toga se narod razdeli: jedni se držahu Klima, a drugi Konstantina. Tada, po želji kneževa ruskih, patrijarh posla trećega, nekoga Teodora, a Klim i Konstantin behu uklonjeni. Kada umre Konstantin 1159. godine, otvoriše njegov testament, u kome on zaklinjaše, da ga ne sahranjuju nego da ga bace u polje, da ga psi pojedu, pošto on smatra sebe vinovnikom smutnje u crkvi. Ne smejući se oglušiti o zaveštanje, no ipak sa velikim užasom, uzmu ljudi telo mitropolitovo i bace u polje, gde je ležalo tri dana. Za tri dana je strašno grmelo nad Kijevom, munje su sevale, gromovi pucali i zemlja se tresla. Osam ljudi pogine od groma. Nad mrtvim telom Konstantinovim pojavljivala se tri plamena stuba. Videći sve ovo knez kijevski naredi te uzmu telo i česno ga sahrane u crkvi, gde je bio i grob Igorov. I odmah potom nasta tišina u prirodi. Tako Bog opravda slugu Svoga smirenoga. 

Pesma iz Prologa

Anuvije još tri tamne noći,
Pa ćeš Bogu na istinu poći:
Kaži nama slovo poleznoe! –
Tri ga starca pitahu utroje,
Anuvije odzbori starcima:
– Izložen sam bio gonjenjima
Za Krst časni i za veru pravu.
Htedoh dati za Gospoda glavu,
No Gospod me od toga odvrati
Mučenički venac ne hte dati.
Nikad zemno od Boga ne traži
Svakim dobrom Gospod me ublaži,
Svetli mi se angeli javljahu,
Nebesnu mi hranu donošahu.
Što god prosih, od Boga polučih.
Mnoge tajne videh i dokučih,
Videh nebo i angelske like,
Apostole, svece, mučenike,
Lik nebesni sveti i radosni,
I Raj čudni, čudni i sladosni.
Videh Pak’o i muke grešničke,
I sve tamne vojske sataninske,
Laž na usta nikad ne izrekoh.
Od svih slasti zemnih se odrekoh,
Hristov lik mi više sunca sija
Prost’te starci, grešnog Anuvija!

RASUĐIVANJE

Nikada ne narušavaj post u sredu i u petak. Taj post je Crkvom zapoveđen i dobro obrazložen. Ako si ikad u životu narušio taj post, moli se Bogu, da ti oprosti, i više ne greši. Blagočestivi ljudi ne smatraju sebe razrešenim od tog posta ni na putu, pa čak ni u bolesti. Sv. Pahomije sretne jednom ljude gde nose mrtvaca, i vidi dva angela u sprovodu. On se zamoli Bogu, da mu se otkrije tajna prisustva angela pri sahrani toga čoveka. Kakvo dobro učini taj čovek, da ga sveti angeli Božji prate u sprovodu do groba? Tada po Božjem Promislu priđu oba angela Pahomiju i objasne mu ovako: „Jedan je od nas angel srede a drugi angel petka. Pa kako je ovaj čovek uvek do same smrti postio sredu i petak, to mi počasno sprovodimo njegovo telo. Kako je on do smrti sačuvao post, to ga i mi proslavljamo.“

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje uzetoga (Mat. 9, 1) i to:
1. kako blagi Gospod povrati zdravlje čoveku uzetu, samo rekavši mu: ustani i hodi!
2. kako i moju uzetu (paralisanu) dušu iznosi Crkva pred Gospoda, da joj Gospod povrati zdravlje, samo ako ja to hoću.

BESEDA

o opravdanosti milostinje
Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti. (Priče Sol. 3, 27)
Ne odriče ni tebi Gospod ono što tebi treba, ne odreci ni ti čoveku, koga ti je Gospod poslao u susret, da kuša srce tvoje. Ako ti neki siromah jedan put u životu pruži ruku za pomoć, podaj mu i ne otkaži. Seti se, koliko ti je godina života, i koliko sati u jednom danu, i koliko minuta u jednome satu – svakoga minuta kroz toliko i toliko hiljada dana ti pružaš ruku svoju ka Gospodu, i Gospod daje i ne otkazuje. Seti se milosti Božje, i tvoja nemilost peći će te kao žeravica, i neće ti dati mira sve dok se ne pokaješ i ne omekšaš srcem.
Ne reci nikad: dosadiše mi ovi prosjaci! Toliki milioni ljudi žive na zemlji, i svi su prosjaci u Gospoda, i carevi kao i nadničari, i bogataši kao i sluge – svi su prosjaci Gospoda – pa Gospod nikad ne reče: dosadiše mi ovi prosjaci! O čoveče, zablagodari Bogu, što i od tebe neko traži kakvo dobro, bilo materijalno bilo duhovno! To znači, da si ti čovek od Božjeg poverenja; znači: Bog ti je poverio neko Svoje dobro (jer sva su dobra Božja). Pokaži se dostojan toga poverenja: pokaži se dostojan u malom, da bi ti se poverilo veće.
O Gospode svebogati, omekšaj srce naše i prosveti razum naš, da budemo milostivi u dobrima koja si nam Ti, Svemilostivi, poverio. Tebi slava i hvala vavek. Amin.