Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 18.12. (05.12. po Starom kal.)

Prepodobni Sava Osvećeni

Prepodobni Sava Osvećeni

Neznatno selo Mutalask u oblasti Kapadokijskoj postalo je znamenito po ovome velikom svetilu crkve pravoslavne. Tu se Sava rodio od oca Jovana i majke Sofije. U osmoj godini napustio dom roditeljski i zamonašio se u obližnjoj obitelji, zvanoj Flavijanova. Posle 10 godina pređe u Palestinske manastire, i tu se najduže zadrži u obitelji svetog Jevtimija Velikog (v. 20. januar) i Teoktista. Prozorljivi Jevtimije proreče za njega, da će biti slavan monah i nastavnik monasima, i da će osnovati lavru veću od svih lavri toga vremena. Po smrti svetog Jevtimija udalji se Sava u pustinju, gde u jednoj pešteri, koju mu angel Božji iskaza, provede kao otšelnik pet godina. Posle toga, kada on posta savršen monah, počeše se, po Promislu Božjem, skupljati oko njega mnogi želatelji duhovnog života. Ubrzo ih se skupi tako veliki broj, da je Sava morao zidati i crkvu i kelije mnoge. Dođoše mu i neki Jermeni, kojima on odredi pešteru, gde će služiti na jermenskom jeziku. Kada mu otac umre, dođe mu njegova ostarela majka Sofija, koju on zamonaši, i dade joj keliju dalje od svog manastira, gde se ona podvizavaše do kraja života. Mnoge napasti pretrpe ovaj sveti otac od bliskih ljudi, od jeretika i od demona. No on sve pobeđivaše, i to: bliske ljude blagošću i popustljivošću, jeretike nepokolebljivim pravoslavnim veroispovedanjem, a demone krsnim znakom i prizivanjem Boga u pomoć. Naročito je veliku borbu imao sa demonima na gori Kastelu, gde je osnovao drugi svoj manastir. Osnovao je svega sedam manastira. On i Teodosije Veliki, njegov sused, smatrani su najvećim svetilima i stubovima Pravoslavlja na Istoku. Careve i patrijarhe oni su ispravljali u veri, a svima i svakome služili primerom smernosti svetiteljske i čudesne sile Božje. Posle trudnog i mnogo plodnog života upokoji se sveti Sava 532. godine u devedeset četvrtoj godini života. Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela neka bude spomenuto samo to, da je on prvi uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.

Prepodobni mučenici karejski

Postradali od papista u vreme unije, koju stvori s papom car Mihail Paleolog (1260-1281.). Prot Svete Gore bi obešen, a ostali mačem posečeni (v. 10. oktobar). 

Prepodobni Nektarije Bitoljski

Rodom iz Bitolja. Podvizao se najpre u manastiru Svetih Vrača kod Bitolja, zajedno sa svojim zamonašenim ocem Pahomijem, potom prešao na Kareju, gde produži podvig pod rukovodstvom staraca Filoteja i Dionisija u keliji Svetog Arhangela. Posle pobeđene zavisti ljudske, napasti demonske, i teške bolesti, preselio se u Carstvo Hristovo 5. decembra 1500. godine. Čudotvorne mošti cele, netljene i blagouhane, počivaju u istoj toj keliji. 

Prepodobni Karion i Zaharija

Otac i sin, oba veliki podvižnici misirski. Karion ostavio živu ženu s dvoje dece i otišao u monahe. Mladi Zaharije kao dete uzet u manastir, i podvigom svojim prevazišao i svoga oca, i mnoge druge znamenite podvižnike. Kad su Zahariju pitali: ko je pravi monah, on odgovori: "Onaj ko sebe stalno prinuđava k izvršenju zapovesti Božjih". 

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KOLOŠANIMA

12. Zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udio u nasljedstvu svetih u svjetlosti;

13. Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje,

14. U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova;

15. Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari,

16. Jer NJime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je NJime i za NJega sazdano.

17. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.

(Zač. 251).

18. I On je glava tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.

 

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 17:12-19

12. I kad ulažaše u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka,

13. I podigoše glas govoreći: Isuse, Učitelju, pomiluj nas!

14. I vidjevši ih, reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše.

15. A jedan od njih, vidjevši da je izliječen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa.

16. I pade ničice pred noge njegove i zablagodari mu. I taj bješe Samarjanin.

17. A Isus odgovarajući reče: Zar se ne očistiše desetorica? A gdje su devetorica?

18. Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik?

19. I reče mu: Ustani i idi; vjera tvoja spasla te je.

Pesma iz Prologa

Prepodobni Sava, načalnik monaha,
Vojvoda duhovni Hristovih junaka,
Proslavi se postom, bdenjem i krotošću,
molitvom i verom i blagom milošću.
Monahe učaše ne brinut o hlebu,
C trudom i molitvom poverit se nebu,
Prvenstva ne iskat niti kakva čina,
Najređe kušati jeleja i vina;
Držati se službe u propisno vreme,
Služba nek je radost a ne teško breme.
Sve što sveti Sava monasima kaza
Sve primerom svojim drugima pokaza.
Ko gradinar mudri gradinu ogradi,
I mladice mnoge pažljivo posadi,
Mladice su rasle i plod donosile,
Čete od monaha — Savu proslavile.
Petnaest stotina prošlo je godina,
Još Savina cveta duhovna gradina;
Hiljade monaha, stotine hiljada,
Savina obitelj dala je do sada.
Svetitelju Savo, slavni otšelniče,
Pomoli se za nas, Božji ugodniče.

RASUĐIVANJE

Može čovek biti veliki kao veštak, državnik, vojskovođ, no niko među ljudima nije veći od čoveka velikog u veri, nadi i ljubavi. Koliko je veliki u veri i nadi u Boga bio sv. Sava Osveštani, najbolje pokazuje ovaj slučaj. Jednoga dana javi Savi ekonom manastirski, da iduće subote i nedelje neće moći udariti u klepalo i po običaju sazivati bratiju na zajedničku službu i trpezu zato što u manastiru nema ni trunke brašna, niti ma čega od jela i pića. Čak ni službe Božje biti ne može iz toga istog razloga. Odgovori mu svetitelj bez predomišljanja: „Ja neću izostaviti božansku službu zbog nedostatka brašna. Veran je Onaj koji nam je zapovedio ne brinuti se o telesnom, i moćan ishraniti nas u vreme gladi," I položi svu nadu na Boga. U krajnjem slučaju on beše gotov da pošalje nešto od crkvenih sasuda ili riza u grad i proda, samo da se ne bi nikako izostavila služba Božja i uobičajena bratska trpeza. No pre nego što prispe subota, neki ljudi, pokrenuti Promislom Božjim, doteraše u manastir 30 mazgi natovarenih pšenicom, vinom i jelejem. „Šta sad veliš, brate", reče Sava ekonomu, „da li da ne udaramo u klepalo i ne sazivamo oce?" Ekonom se zastide zbog svog maloverstva i zamoli igumana za oproštaj.
Životopisac Savin naziva ovoga svetitelja „surovim prema demonima a blagim prema ljudima." Jednom se pobuniše neki monasi protiv sv. Save, i zbog toga biše po naredbi patrijarha Ilije isterani iz manastira. Oni sagradiše sebi kolibe u potoku Tekutskom, gde trpljahu oskudicu u svemu. Čuvši za njih da gladuju sv. Sava natovari magare brašnom i odnese im sam lično. Videći da nemaju crkve, on im i crkvu sazida. Monasi ga najpre primiše c mržnjom no posle na ljubav njegovu ljubavlju odgovoriše i za svoje se ranije nedelo prema njemu pokajaše.

SOZERCANJE

Da sozercavam grehovni pad Adama i Eve i to:
1. kako preblagi Bog viknu grešnoga Adama, gdje si?
2. kako se Bog i u Raju pokazuje pastir dobri, koji viče za izgubljenom ovcom,
3. kako i sada Bog dovikuje svakom grešniku: gdje si? (hoteći tim rečima i da ga ukori i da ga opomene).

 

BESEDA

o odsustvu zla u delima Božjim

I vidje Bog da je dobro (Postanja 1.).

Prvo otkrovenje, braćo, o ovome svetu, koje nam saopštava Sveto Pismo, jeste to, da je svet proizašao od dobra a ne od zla, od Boga a ne od neke sile suprotne Bogu, i ne od nekakve uobražene praizvorne mešavine od dobra i zla. Drugo otkrovenje, braćo, o ovome svetu jeste to, da je sve dobro što je dobri Bog stvorio. Dobra je svetlost, dobar svod nebeski, dobro kopno, dobro more, dobra trava, bilje i rodno drveće, dobra svetila nebeska: sunce, mesec i zvezde, dobre životinje vodne i ptice nebeske, dobre sve žive duše po vrstama njihovim, dobra stoka i sitne životinje i zverovi zemaljski; najzad dobar i čovek, gospodar nad svim stvorenjima pod gospodstvom Božjim. I vidje Bog da je dobro. Ocenitelj vrednosti ovoga svega nije i ne može biti neko ko površno i delimično gleda ovaj svet nego samo Onaj koji vidi sva stvorenja ukupno i svako na po se, koji zna njihov broj, ime, svojstva i suštinu nesravnjeno bolje od svih ljudi na zemlji. On vidje da je sve dobro veoma. Pa ipak je bilo ljudi, koji su klevetali delo Božje govoreći, da je ovaj svet zlo u suštini svojoj, da su zlo pojedinačna stvorenja, i da je zlo materija iz koje su bića zemaljska uobličena. Zlo je međutim u grehu, a greh je od zlog duha; zlo je dakle, u duhu zla a ne u materiji. Duh otpali od Boga sejač je zla u svetu. Otuda kukolj po Božjoj pšenici. Duh zla trudi se, da kao svoja oruđa zla upotrebi i duh čovečji i materijalne stvari u opšte. On je taj, koji i ubacuje pomisao u razum ljudski, kao da je sav stvoreni svet zlo, i kao da je materija, iz koje su stvorenja uobličena, osnovno zlo. On kleveta Božja dela, da bi zaklonio svoja; optužuje Boga, da ne bi on bio optužen. O braćo moja, čuvajmo se kovarstva zloga duha. Čuvajmo se naročito od zlih pomisli koje on seje po umu našem.

O Gospode Isuse Hriste, istiniti Prosvetitelju i Spasitelju naš, u Tvoje ruke predajemo um naš i srca naša. Obasjaj nas Ti Tvojom istinitom svetlošću. Tebi slava i hvala vavek. Amin.