Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 19.10. (06.10. po Starom kal.)

Sv. apostol Toma

Sv. apostol Toma

Jedan od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda toga čudesnog i spasonosnog događaja. Na ime: vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi: pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I Toma uzviknu: Gospod moj i Bog moj (Jov. 20)! Posle silaska Sv. Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. On se malo ožalosti, što morade ići u tako daleku stranu, ali mu se Gospod javi i ohrabri ga. U Indiji sv. Toma obrati mnoge, velikaše i siromahe, u veru Hristovu, i zasnova tamo crkvu, i postavi sveštenike i episkope. Između ostalih obrati Toma u veru i dve sestre, žene dvojice kneževa Indijskih, Tertijanu i Migdoniju. Zbog vere obe ove sestre biše namučene od svojih muževa, s kojima ne hteše živeti posle krštenja svoga, i otpuštene. Oslobodivši se braka one poživeše bogougodnim životom do smrti. Dionisije i Pelagija, najpre vereni međusobno, kada čuše apostolsku propoved, ne saživeše se, nego se posvetiše podvigu. Pelagija skonča život kao mučenica za veru, a Dionisije beše postavljen od apostola za episkopa. Knez Muzdije, muž Tertijanin, kome Toma krsti i ženu i sina, Azaia, osudi apostola na smrt, i posla 5 vojnika, koji ga probodoše sa 5 kopalja. I tako predade dušu svoju u ruke Xristu svome sveti apostol Toma. Pre smrti svoje i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. No stigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečiste, ali ne nađoše tela u njemu. Gospod beše uzeo Mater Svoju u naselja Svoja nebesna. I tako Toma sveti tamo svojim neverovanjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a ovde svojim odocnjenjem otkri nam čudesno proslavljenje Matere Božje.

Prep. novomuč. Makarije

Rođen u mestu Kionu u Vitiniji od roditelja hrišćanskih, Petra i Antuse, i kršten sa imenom Manuil. Dadoše ga roditelji da uči krojački zanat. U tome otac mu se poturči i preseli u Brusu. Kada Manuil jednom dođe poslom u Brusu, nađe ga otac i navali na nj silom da ga poturči. Uzalud se Manuil opiraše: Turci ga silom obrezaše. Tada Manuil odbeže u Sv. Goru, i zamonaši se u skitu sv. Ane i prozva se Makarijem. I bi monah izvrstan 12 godina, ali nikako nemade mira duševnoga. Ko se odreče mene pred ljudima, odrećiću se i ja njega pred ocem svojim (Mat. 10, 33) — te reči Hristove neprestano su zujale u ušima Makarijevim. S toga se reši, i, s blagoslovom svoga starca, ode u Brusu i javno ispovedi pred Turcima veru u Hrista nazivajući Muhameda lažnim prorokom. Posle šibanja kroz 130 dana, i drugih još težih muka, bi posečen mačem, u Brusi 6. okt. 1590. god. Jedan deo njegovih čudotvornih moštiju čuva se u skitu sv. Ane na Atonu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA FILIPLJANIMA 2:24-30

24. A uzdam se u Gospoda da ću i sam ubrzo doći.

25. Smatrao sam pak za neophodno da pošaljem k vama Epafrodita. brata i satrudnika i saborca mojega, a koga ste vi poslali da mi se nađe za moje potrebe.

26. Jer je silno čeznuo za svima vama, i bilo mu je žao što ste čuli da se razboljeo.

27. I zaista bješe bolestan gotovo na smrt. ali ga Bog pomilova, i ne samo njega, nego i mene da mi ne dođe žalost na žalost.

28. Zato ga hitno poslah da se obradujete kada ga opet vidite, a ja da budem manje žalostan.

29. Primite ga, dakle, u Gospodu sa punom radošću, i takve poštujte,

30. Jer se za djelo Hristovo izloži do smrti, ne mareći za svoj život, da nadoknadi ono u čemu ne stigoste vi da me uslužite.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 6:46-49 / 7:1

46. A što me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvršujete što govorim?

47. Svaki koji dolazi meni i sluša riječi moje i izvršuje ih, kazaću vam kome je sličan:

48. Sličan je čovjeku koji gradeći kuću iskopa i udubi i položi temelj na kamenu; a kada dođoše vode, navali rijeka na tu kuću i ne mogaše je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.

49. A koji je čuo i nije izvršio sličan je čovjeku koji sagradi kuću na zemlji bez temelja, na koju navali rijeka i odmah pade, i raspade se kuća ona strašno.

1. A kada završi sve riječi svoje pred narodom, uđe u Kapernaum.

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA FILIPLJANIMA 2:24-30

24. A uzdam se u Gospoda da ću i sam ubrzo doći.

25. Smatrao sam pak za neophodno da pošaljem k vama Epafrodita. brata i satrudnika i saborca mojega, a koga ste vi poslali da mi se nađe za moje potrebe.

26. Jer je silno čeznuo za svima vama, i bilo mu je žao što ste čuli da se razboljeo.

27. I zaista bješe bolestan gotovo na smrt. ali ga Bog pomilova, i ne samo njega, nego i mene da mi ne dođe žalost na žalost.

28. Zato ga hitno poslah da se obradujete kada ga opet vidite, a ja da budem manje žalostan.

29. Primite ga, dakle, u Gospodu sa punom radošću, i takve poštujte,

30. Jer se za djelo Hristovo izloži do smrti, ne mareći za svoj život, da nadoknadi ono u čemu ne stigoste vi da me uslužite.

Pesma iz Prologa

Apostol Toma neverom svojom
Veru ukrepi: Gospod se javi
Toma ga vide radostan posta
Radostan Toma Hrista proslavi.
Indija posta vinograd Tomin
Vešto ga Toma krstom obdela:
Silnim i malim objavi Hrista, -
Hristovu mudrost, Hristova dela.
O mudra deco zemlje Indije,
Mudrost je vaša — zmija u travi,
Evo vam mudrost s nebesa siđe,
Mudrost se Božja u telu javi.
Govori Toma i čuda čini
Mnoštvo naroda uz Tomu prista
Čujući mudrost, videć čudesa
Što Toma stvori imenom Hrista.
Muke velike pretrpe Toma
Al' vrata mraka idolskog probi
I kao Hristos pet ljutih rana
Radi istine na telu dobi.
Pet ljutih rana, po broju čula,
I to je nauk tajne mudrosti:
Ko ne obuzda sva čula svoja
Neće duhovne kušat sladosti.

RASUĐIVANJE

Zdanje od Boga imamo, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima, govori vidoviti apostol Pavle (II Kor. 5, 1). Svi naši trudovi po Bogu na zemlji imaju tu svrhu, da zaslužimo po sili našoj tu nerukotvorenu večnu kuću na nebu. Neki car Indijski Gundafor namisli zidati sebi predivan dvor, kakvoga nema na zemlji. Kada njegov izaslanik Avan tražaše majstora veštoga da sazida caru takav dvor, srete po Promislu Božjem, apostola Tomu, koji mu reče, da je on majstor, i da niko caru ne može sagraditi ono što želi osim njega. Primi, dakle, Toma mnogo zlata od cara na zidanje toga dvora. No čim izađe od cara, on sve zlato razdade siromasima. Posle dve godine posla car sluge da pitaju Tomu, da li je dvor gotov. Jer dvor trebaše da se zida negde daleko od prestonice. Odgovori Toma: sve je gotovo osim krova. I potraži još novaca od cara, i car mu dade. A Toma opet razdade sve siromasima pa hođaše po carevini svojim poslom, t.j. propovedaše Jevanđelje. Saznade car, da Toma nije ni počeo dvor zidati, uhvati ga i baci u tamnicu. Te noći umre brat carev, i car pade u veliku žalost. Angel uze dušu umrloga i provede je po Raju, i pokaza mu jedan predivan dvor, kakav ni um ljudski ne može zamisliti. Poželi duša umrloga da uđe u taj dvor, ali mu angel reče, da ne može, jer je to dvor njegovog brata što mu sazida apostol Toma milostinjom njegovom. I vrati angel dušu opet u telo. Kada brat dođe sebi reče caru: „zakuni mi se da ćeš dati što ti ištem." I car se zakle. Tada brat reče: „daj mi dvor tvoj koji imaš na nebesima". Začudi se car, i posumnja da može biti dvor na nebesima. No kada mu brat sve potanko opisa, poverova car, i odmah izvede Tomu iz tamnice, i kad ču iz usta apostolovih reči spasenja i života večnog, krsti se car i brat njegov. I potrudi se car novim milosrdnim delima, te i on sazida za sebe dvor predivan na nebesima.

SOZERCANJE

Da sozercavam nepravdu cara Amona i kaznu Božju (II Dnev. 33), i to:
1. kako Amon, sin Manasijin, odstupi od Boga i činjaše što je zlo pred Gospodom;
2. kako carova samo dve godine, i ubiše ga sluge njegove.

BESEDA

o carevom pokajanju
Utrudih se uzdišući; svaku noć
kvasim odar svoj, suzama svojim
natapam postelju svoju (Ps. 6, 6).
Dan se smenjuje noću, a noć danom. Neka se i naše dnevno pokajanje smenjuje noćnim, i noćno dnevnim. Dnevno pokajanje pokazuje se u glavnom dobrim delima, a noćno u molitvi, uzdisanju i plaču. Tako se odužujemo danima i noćima, t.j. ispunjujući ih onim što najviše pred Bogom vredi, i što će s nama poći na Sud Božji. Pogledaj u cara Davida, i vidi primer istinskog pokajanja. Nije dovoljno ispovediti pred sveštenikom greh svoj i odmah smatrati ga oproštenim. Gle, i David je pred prorokom Natanom priznao svoj greh rekavši: sagriješih Gospodu (II Sam. 12, 13). Ali veliki car nije to smatrao dovoljnim, nego je neprestano uzdisao u molitvi pred Bogom, i svaku noć suzama pokajanja omivao greh svoj. Čak i ležanje u postelji nije mu služilo za odmor nego za umor od plača pokajničkog, plača uzdisajnog. Nemoj reći: David je ubio i preljubio, imao se za šta toliko i kajati. A zar ti mržnjom ne ubijaš ljude, i nečistim pomislima i željama ne činiš preljubu? Nije ovaj život za pravdanje sebe, brate, nego za obličenje sebe. Blago samo onom koga Bog bude opravdao na Sudu Strašnom.
Pokajanje nije stvar jednoga sata ili jednoga dana. Ono treba da bude unutrašnje zanimanje naše do kraja života. Svaku noć kvasim odar svoj, govori David. Time se ne kaže, da se danju ne treba kajati, nego da je izliv duševnog pokajanja udobniji noću nego danju. U tišini noćnoj i grehovi naši i Sud Božji izlaze nam jasnije pred oči... I ne opominje li nas noć jasnije na smrt od dana? I postelja naša na bliski grob?
O Gospode, pravedni i divni, ni pokajati se ne možemo istinski bez Tvoje pomoći. Pomozi nam, Sveblagi, da možemo videti grehovne rane naše, i osetiti smrad od njih, i zaridati sami nad sobom pre nego li srodnici naši zaridaju nad mrtvom telesinom našom; pre, Gospode, pre — nego što angeli naši hranitelji ne zaridaju nad strvinom duše naše kad se vrgne u oganj neugasivi. Pomozi i spasi, Gospode Bože naš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.