Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 20.01. (07.01. po Starom kal.)

Sveti Jovan Krstitelj

Sveti Jovan Krstitelj

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust

Sveti mučenik Atanasije

Ovaj mučenik Hristov beše prost i siromašan čovek, ali bogat verom i mudar Duhom Božjim. Jednom nehotično stupi u prepirku o veri s nekim Turčinom. Turčin beše školovan i vešt na reči, no Atanasije se truđaše svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimućstvo hrišćanske vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pred sud. Ovaj Turčin stajaše tu kao njegov tužitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se odrekne vere Hristove i poturči, kao što je tobož i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije: "Pre ću primiti hiljadu smrti nego što ću se odreći vere Hristove!" Zato bi na smrt osuđen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sahranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu.

Pesma iz Prologa

Trideset godina posta i molčanja!
To ni gorske zveri ne mogu podneti.
Lav glad svoju blaži muzikom rikanja.
I drvo zašumi kad vetar naleti,
A ti ne zašumi, nit riknu, nit jeknu.
Pustinjom ni plač ti ni pesma odjeknu!
Čovek li si, reci? Kako ti je ime?
Da l' ćeš ikad hteti progovorit' c kime?
— „Glas, glas, glas, ja sam glas, a On Reč Božja,
Poslat sam da vičem deci Izrailja:
Pokajte se, ljudi, evo On dolazi,
Dobar plod tvorite svak po svojoj snazi.
Evo, evo ide, o čudo čudesa,
Usred vode skriven oganj sa nebesa!
Evo jagnje Božje sred vukova hodi;
Vukovi, perite ćud vučju u vodi!
Trideset godina molčanja i posta,
Šta od tvoga tela sem glasa preosta?
Tvoje suho telo, senka glasa tvoga,
Što vest jednu glasa: evo k nama Boga!
Tvoje suho telo, trsku, Irod skpši.
Ho glas ode, ode, — niko da g' uguši.
Čij' je glas to? od kog vekovi trepere?
Lava gladnog? ne, ne — čoveka od vere.

RASUĐIVANJE

"Čovek nije nešto vidljivo", rekao je sv. Vasilije Veliki. Kao što kuća liči na kuću tako spoljašnji čovek na spoljašnjeg čoveka. No kući se odaje čast prema onome ko stanuje u njoj, tako i čoveku prema duhu koji stanuje u njemu. I telesnom vidu jasno je da kuća nije domaćin no samo kuća u kojoj stanuje domaćin; ali samo duhovnom vidu jasno je da telo nije čovek no samo kuća u kojoj stanuje čovek.

SOZERCANJE

Da sozercavam odlazak Gospoda na goru iskušenja i to:
1. kako se On posle krštenja odmah upućuje na post i molitvu,
2. kako krštenom čoveku đavo pravi spletke naročito u vreme posta i molitve,
3. kako On krotko kao jagnje no odlučno kao gospodar odbi sva iskušenja đavolska.

BESEDA

o pokornosti volji Božjoj
Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (Mat. 6, 10)
Blago Jovanu Krstitelju, jer ispuni Jevanđelje pre Jevanđelja! Otišavši u pustinju, on se predao beše potpuno volji Božjoj, i telom i dušom. I volja Božja vršila se i na zemlji njegovog tela kao i na nebu njegove duše. Ni glad. ni zver ne povredi mu telo u pustinji kroz mnoge godine, niti mu dušu povredi očajanje zbog samoće, niti gordost zbog nebesnih viđenja. On ne potraži od ljudi ni hleba ni znanja. Sve mu Bog dade što mu beše od potrebe, jer se beše potpuno predao volji Božjoj.
Niti on upravljaše svoje korake u pustinju ni iz pustinje. Nevidljiva krma sviše krmanila je životom njegovim. Jer kada trebaše da izađe iz pustinje i pođe u susret Gospodu, veli se: "bыstь glagolъ Božїi Іoannγ" (Lk. 3, 2). Kao nevini mladenac tako prosto priča Jovan svoje opštenje sa silama nebeskim: i ja ga ne znadoh (tj. Hrista); nego onaj koji me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu, to je onaj koji će krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedočih da je ovaj sin Božji (Jov. 1, 33—34). Kako nežno i prosto govori on o nebeskim predmetima! A kako je strašan, kao lav, kad govori protiv nepravde ljudi, protiv Iroda i Irodijade! Jagnje i lav u njemu žive zajedno. NJemu je nebo blisko kao detetu majka. I volja Božja njemu je tako pristupačna i jasna kao i angelima na nebu.
Gospode premudri, upravi prema Tvojoj volji život i nas grešnih u pustinji ovog života kao što si upravio život sv. Jovana Krstitelja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.