Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 20.02. (07.02. po Starom kal.)

Sveti Partenije, episkop lampsakijski

Sveti Partenije, episkop lampsakijski

Sin nekoga đakona iz grada Melitopolja. Još kao dete dobro pamtio reči Jevanđelja, i trudio se da ih ispuni. Naseli se ukraj jednog jezera gde je lovio ribu, prodavao i delio siromasima. Po Božjem promislu bi izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvori, mnoge crkve sagradi i blagočešće utvrdi. Molitvom lečaše svaku bolest, a naročito silan beše nad zlim dusima. Jednom kada htede izagnati zlog duha iz nekog ludog čoveka, moljaše ga zli duh da ga ne izgoni. "Daću ti ja drugog čoveka, u koga možeš ući i u njemu obitavati", reče mu Partenije. Upita zli duh: "Ko je taj čovek?" "Ja sam taj čovek", odgovori mu svetitelj, "uđi i obitavaj u meni!" Čuvši to, zli duh pobeže kao ognjem opaljen, vičući: "Kako bih ja mogao ući u dom Božji?!" Dugo požive sveti Partenije i pokaza na delu svoju obilnu ljubav prema Bogu i ljudima. Preselio se u večni pokoj Hristov u IV veku.

Prepodobni Luka Jeladski

Rodom iz Kastorije. Još kao dete nikad nije hteo okusiti mesa, i uvek provođaše život u čistoti i molitvi. Jednom pođe na njivu sa semenom žita da seje. No usput razdade siromasima veći deo semena, a manji deo, što mu preostade, poseja. Dade Bog te se od to malo semena sabra veći rod negoli ranije od svega semena. Po tom Luka odbegne od svoje majke udove u manastir. Ožalošćena majka usrdno se molila Bogu da joj projavi tajnu gde se njen sin nalazi. I Bog usliša molitvu majke. Iguman onoga manastira sanja tri noći uzastopce, da ga neka žena oštro napada što joj je uzeo sina jedinca. Tada iguman naredi Luki da odmah ide svojoj majci. Luka ode, vide se s majkom, no opet se od nje udalji, sada bespovratno. Ispaštao se na tzv. Jovanovoj Gori. Noću se molio Bogu, a danju je radio u bašti i na njivi, ne sebe radi, nego radi siromaha i posetilaca. On pak hranio se samo ječmenim hlebom. Bog ga obdario darom čudotvorstva. Upokojio se mirno 946. godine. Iz moštiju njegovih s vremena na vreme isticalo miro.

Hiljadu i tri mučenika u Nikomidiji

Postradali u vreme Dioklecijana.

Prepodobna Mastridija

Živela u Jerusalimu i strogo se podvizavala. Neki mlad čovek zagleda se u nju i počne joj dosađivati. Da bi spasla i sebe i toga mladog čoveka od greha, Mastridija uzme u jednu kotaricu malo nakvašena boba i udalji se u pustinju. U pustinji provede sedamnaest godina, i za sve vreme, po sili Božjoj, niti joj je nestalo boba, niti joj je haljina oveštala. Upokojila se mirno oko 580. godine.

Pesma iz Prologa

Grad Nikomidija kano zvezda sija,
Ka' zvezda Danica, istočna stolica.
Al' jednog dana. voljom Duklijana,
Posečena behu četiri dvorjana,
Evsevije, Baca, Evtihije smeli
I Vasilid čudni, slavom neuveli.
Posečeni behu za Hristovo ime
I Nikomidija zamrači se time.
Te četiri glave ne behu kraj strave
Ni tek prvo cveće pokošene trave:
Hiljadu robova, slugu, poslušnika,
Što služahu verno četiri mučenika,
Hiljadu ko Jedan, i trojica više,
Ko da vina piše, graju napraviše,
He, ne piše vina, opi ih istina,
I krv, i pobeda Božjega Sina. —
Hrišćani smo i mi, care nečastivi,
Hrišćani smo i mi, što ti volja čini!
I mi svi želimo tamo da hodimo
Kud odoše naši dični gospodari.
O' čudne smelosti! O divne vernosti!
Al' to ne umanji carske svireposti.
I hiljada duša zemlju ostaviše,
Rajska im se vrata širom otvoriše.

RASUĐIVANJE

Sv. Isidor Pelusiot ovako tumači neke reči Sv. Pisma: Od dvojice koji melju, jedan će se uzeti a drugi ostaviti (Mat. 24, 41) znači: mnogi se posvećuju duhovnom životu no s različitim umišljajem: jedni iskreno i istrajno, a drugi labavo i sujetno. Prvi će se uzeti u carstvo Božje, a drugi će se ostaviti.
Šta znači molitva o Čaši? I zašto se Gospod molio da ga mimoiđe čaša stradanja (Mat. 26, 42)? Znači, da niko ne treba da traži opasnost, ali kad opasnost dođe, hrišćanin treba da je primi i izdrži hrabro.
O pet ludih devojaka (Mat. 25) sv. Isidor veli: sve su one zaista čuvale devstvo, ali nisu imale ostale vrline, naročito milosrđe. A samo devstvo nije dovoljno za ulazak u carstvo Božje. Ne pomaže devstvo, ako je devstvenica gorda i sebična.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao sejača i to:
1. kao sejača, čije seme lagano no sigurno raste,
2. kao sejača nove nauke, nove sile i novoga poretka,
3. kao sejača nove duhovne hrane, kojom će se rod ljudski hraniti do kraja vremena.

BESEDA

o tesnogrudim, kojima je zločin bliži od ljubavi Božje
Gledate da me ubijete,
jer riječ moja ne može u vas da stane
(Jov. 8, 37)
Zašto reč Hrista nije mogla da stane u starešine jevrejske? Zato što su oni bili potpuno ispunjeni zlobom te u njima nije bilo mesta za božansko seme, za božansku blagovest. Sve što je raslo u duši njihovoj, to je bio usev satanski, antihristovski. Zato su oni i gledali da ubiju Hrista. Kroz blagodatnog Psalmista Gospod govori: ispraznite se i razumite da sam ja Bog (45, 11). Treba se, dakle, prvo isprazniti od svega bogoprotivnoga, tj. od svega onoga što smeta da se u nama nastani svetlost bogopoznanja. Kada se čovek od toga isprazni, onda, i tek onda, može on razumeti, da je Bog — Bog. A dokle god čovečju dušu ispunjavaju bogoprotivne misli, bogoprotivni osećaji i bogoprotivna hotenja, dotle čovek uopšte ne može da sluša ni da prima reč o Bogu. Ko god pak nema Boga u sebi, taj se trudi, po nekom paklenom nagonu, da iskoreni Boga iz duše onoga, ko ga ima. Gledate da me ubijete. Zašto? Zato što nijedna božanska reč Hristova nije mogla naći skloništa ni prijema u bezbožnim srcima njihovim. Nemajući ničega sličnog sa Hristom Gospodom, jevrejske starešine nisu mogli imati od samog početka nikakve prijateljske veze s NJim.
O Gospode Isuse, blagi Spasitelju naš, pomozi nam isprazniti se od svega grehovnog semena u nama, da bi reč Tvoja sveta mogla useliti se u nas, i obasjati, i osnažiti, i vaskrsnuti nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.