Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 20.07. (07.07. po Starom kal.)

Sv. velikomuč. Nedelja

Sv. velikomuč. Nedelja

U vreme hristobornih careva Dioklecijana i zeta njegova Maksimijana življahu u Anadoliji dve pobožne stare duše, Dorotej i Jevsevija. Oni behu pobožni hrišćani, behu bogati ali i bezdetni. Neprestanom molitvom oni isprosiše od Boga jedno čedo, ovu svetu Nedelju. Od detinjstva Nedelja sebe posveti Bogu uzdržavajući se od svega što raskalašna deca čine. Kada odraste, krasna telom i dušom, navališe mnogi prosci, no ona ih sve odbi govoreći, da je ona sebe obručila Hristu Gospodu, i da ništa ne želi do samo da umre kao devojka. Jedan od tih odbijenih prosaca optuži i Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car naredi te mučiše roditelje Nedeljine, i posle muka protera ih u grad Melitinu, gde u mukama za Hrista skončaše. Svetu Nedelju pak pošlje Dioklecijan Maksimijanu na sud. Kako Nedelja potvrdi svoju veru u Hrista pred Maksimijanom, naredi ovaj te je položiše po zemlji i šibaše volovskim žilama. Po tom predade je car vojvodama, najpre Ilarionu a posle smrti ovoga Apoloniju. Ovi je mučiše zverski na sve moguće načine, no sve beše uzalud. Kada Nedelja sveta ležaše u tamnici sva u ranama, javio joj se Hristos Gospod, isceli je i reče joj: „Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom." I zaista blagodat Hristova spase ovu mučenicu i od ognja i od zverova, gde sudije bezbožne mišljahu, da će ona sresti sigurno smrt. Videći čudesno spasenje Nedelje od tolike smrti mnogi neznabošci poverovaše u Hrista. No svi biše posečeni. Reče sv. Nedelja Apoloniju: „Nikojim načinom ne možeš me odvratiti od vere moje. Baciš li me u oganj, imam primer Tri Otroka; baciš li me pred zverove, imam primer Danila; baciš li me u more, imam primer Jone proroka, predaš li me maču, setiću se Česnoga Preteče. Za mene je život za Hrista umreti." Tada naredi Apolonije, da je mačem poseku. Nedelja kleče na kolena i uzdiže ruke k nebu pa se pomoli Bogu, da Bog pomiluje i spase sve one, koji budu spomen njen slavili, i da upokoji njenu dušu zajedno sa dušom njenih roditelja. Svršivši molitvu ona predade dušu svoju Bogu pre nego što se mač spusti na njenu glavu. Česno postrada i preseli se u večnu radost 289 god. u Nikomidiji.

Prep. Toma Malein

Ovaj Toma beše najpre vojvoda, proslavljen hrabrošću i bogatstvom. Beše telom vrlo krupan, i zadavaše strah neprijateljima svojim. No kad zavoli Hrista više od sveta i svega u svetu, on ostavi sve i povuče se u pustinju, gde se zamonaši i preda podvigu. Sv. Ilija prorok javi mu se i odvede ga na goru zvanu Malea, do Svete Gore. Tu on življaše jedan i usamljen, samo s Bogom, u danonoćnoj molitvi. Ma da se on krijaše od sveta, ne može se ukriti. Saznavši za svetost njegovog života, počeše ljudi k njemu dolaziti i dovoditi svoje bolesnike. I sv. Toma lečaše ljude od svake bolesti i svake nevolje. A kada se predstavi Bogu (u H veku) njegove mošti produžiše pomagati svima koji s verom njima pripadahu.

Prep. muč. Epiktet i Astion

Astiona, jedinica u roditelja, privoli sveštenik Epiktet veri Hristovoj, krsti ga i zamonaši. Po tom se presele odnekud iz istočnih krajeva u skitske predele i nastane u skitskom gradu Almiridu (sada Ramzinu) na utoku Dunava u Crno More. Mučeni i posečeni za veru Hristovu oko 290 god. Obojica se javili posle smrti u svetlosti velikoj roditeljima sv. Astiona, Aleksandru i Markelini, koji se obratiše Hristu i biše kršteni od episkopa Evangela, koji i sam bi po tom posečen za Hrista, „Evangela, drugoga angela", kako mu je pevano.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 7:1-24

1. A za ono što mi pisaste: dobro je čovjeku da se ne dohvata žene.

2. Ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka neka ima svojega muža.

3. Muž neka ukazuje ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu.

4. Žena nije gospodar od svojega tijela, nego muž; tako i muž nije gospodar
od svojega tijela, nego žena.

5. Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se
predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava
vašim neuzdržanjem.

6. Ali ovo govorim kao mišljenje, a ne kao zapovijest.

7. Jer hoću da svi ljudi budu kao i ja, ali svaki ima sopstveni dar od Boga,
ovaj ovako, onaj onako.

8. A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što
sam.

9. Ako ne mogu da se uzdržavaju, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se
i udavati negoli upaljivati se.

10. A oženjenim i udatim zapovijedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža
ne razdvaja;

11. Ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata, ili neka se pomiri s
mužem; i muž da ne ostavlja ženu.

12. A ostalima govorim ja, a ne Gospod:
(Zač. 137)
Ako neki brat ima ženu nevjerujuću i ona se privoli da živi s njim, neka je
ne ostavlja.

13. I ako neka žena ima muža nevjerujućeg i on se privoli da živi s njom,
neka ga ne ostavlja.

14. Jer se nevjerujući muž posveti ženom, i žena nevjerujuća posveti se
mužem; inače djeca vaša bila bi nečista, a sada su sveta.

15. Ako li se nevjerujući razdvaja, neka se razdvoji; brat ili sestra u
takvom slučaju nisu ropski vezani; jer na mir nas je pozvao Bog.

16. Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža? Ili šta znaš, mužu, možda
ćeš spasti ženu?

17. Samo kako Bog svakome dodijeli, svaki kako ga je Gospod prizvao, onako
neka živi. I tako zapovijedam po svima Crkvama.
18. Je li ko prizvan kao obrezan? Neka se ne gradi neobrezan. Je li ko
prizvan kao neobrazan? Neka se ne obrezuje.

19. Obrezanje nije ništa, i neobrezanje nije ništa, nego držanje
zapovijesti Božijih.

20. Svaki neka ostane u onome zvanju u kome je prizvan.

21. Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brineš, nego ako i možeš postati
slobodan, radije se strpi.

22. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i
koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Hristov.

23. Kupljeni ste skupo; ne budite robovi ljudima.
(Zač. 138).

24. Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom.

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 14:35-36 / 15:1-11

35. I poznavši ga ljudi iz onoga mjesta, poslaše po svoj onoj okolini, i
donesoše mu sve bolesnike.

36. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od haljine njegove; i koji se
dotakoše ozdraviše.

1. Tada pristupiše Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:

2. Zašto učenici tvoji prestupaju predanje starih? Jer ne umivaju ruke svoje
kada hljeb jedu.

3. A on odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovijest Božiju za
predanje svoje?

4. Jer Bog zapovjedi govoreći: Poštuj oca i mater; i koji ruži oca ili
mater smrću da umre.

5. A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: prilog je ono čime bih ti ja
mogao pomoći;

6. Može i da ne poštuje oca svoga i mater. I ukidoste zapovijest Božiju za
predanje svoje.

7. Licemjeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

8. Približava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me poštuje, a srce im
je daleko od mene.

9. No uzalud me poštuju učeći naukama i zapovijestima ljudskim.

10. I dozvavši narod, reče im: Slušajte i razumijte.

11. Ne pogani čovjeka što ulazi u usta: nego što izlazi iz usta ono pogani
čovjeka.
(Zač. 61).

 

RASUĐIVANJE

Primer sv. Nedelje, krasne device, i primer sv. Astiona, bogatog mladića, koji obadvoje dadoše sebe na muke i smrt za Hrista Gospoda, navode nas na razmišljanje o ni s čim u istoriji nesravnjivoj sili Hristovoj, pomoću koje mladi ljudi pobeđuju sebe i kroz to sve ostalo. Izvojevati pobedu nad samim sobom najveća je pobeda. Takvih pobedilaca crkva broji na hiljade, i mnoge hiljade. Sv. Kiprijan pišući o devstvu veli: „pobediti uživanje najveće je uživanje, niti ima veće pobede nego što je pobeda nad svojim željama. Onaj ko je pobedio jednog neprijatelja, pokazao se jači od nekog drugog, no onaj ko je pobedio požudu, pokazao se jači od samog sebe. Svako je zlo lakše pobediti nego li uživanje, jer sva su druga zla odbojna, dok je uživanje zlo privlačno. Onaj ko se oslobodi želje, oslobođava se i straha, jer zbog želja proizlazi strah."

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno izvođenje vode iz stene na Horivu (II Mojs. 17), i to:
1. kako ožedneli Izrailjci posumnjaše, da je Bog među njima te gunđahu protiv Mojseja;
2. kako po naredbi Božjoj Mojsej udari štapom u stenu, i poteče voda iz stene;
3. kako se i moje srce kameni od sumnje, i kako iz njega potiču potoci suza kada ga blagodat vere dodirne.

BESEDA

o slovesnom mleku
Budite željni razumnoga i
pravoga mlijeka, kao novorođena
djeca, da u njemu uzrastete za
spasenije. Jer okusiste da je blag
Gospod
(II Pet. 2, 2-3).
Kao novorođenu decu tako smatra veliki apostol hrišćane. Krštenje je novo rođenje, i od krštenja čoveku se broji novi život. A novorođenčad duhovna treba da sehrane blagom hranom onako isto kao novorođenčad telesna. Kakvu hranu apostol preporučuje hrišćanima? Razumno i pravo mlijeko. Telesni mladenac hrani se mlekom nerazumnim, koje je samo slika mleka pravog, mleka razumnog, kojim treba da se hrani duhovni mladenac. Pa koje je to razumno i pravo mleko, kojim hrišćanin treba da se hrani? Apostol sam na to odgovara, kad veli: jer okusiste da je blag Gospod. To je, dakle, sam Gospod Isus, živi i životvorni. Hristove su reči razumno i pravo mleko. Blago vama, braćo, ako dušu svoju hranite rečima Hristovim kao slatkim mlekom, jer će vam se duša raširiti i oblagoroditi, i biti spremna za carstvo Božje.
Hristova su čudesa razumno i pravo mleko. Blagovama, braćo, ako dušu svoju hranite tim slatkim mlekom, jer ćete biti slični angelima, koji dan i noć pevaju čudesa Božja.
Hristovo telo i krv jeste razumno i pravo mleko. Blago vama, braćo, ako dušu svoju hranite tim slatkim mlekom, jer ćete biti učlanjeni u živo i besmrtno telo Hristovo na nebesima.
Hristova vaskršnja pobeda nad smrću jeste razumno i pravo mleko. Blago vama, braćo, ako dušu svoju hranite tim slatkim mlekom, jer ćete još u ovom životu koračati kao pobedioci, a u onom stajati s desne strane Hrista Pobedioca.
Sav Hristos je, braćo, razumno i pravo mleko. Budimo željni toga mleka pre svakog drugog, da bi uzrasli za spasenije. To je jedina hrana za spasenje; sve drugo je za trulež i grob.
O Gospode Isuse, Jagnje Božje, koji si sav razumno i pravo mleko, nahrani nas Sobom, kao što si nahranio apostole Tvoje svete, da bi i mi uzrasli dovoljno za spasenije. Tebi slava i hvala vavek. Amin.