Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 20.08. (07.08. po Starom kal.)

Prep. muč. Dometije

Prep. muč. Dometije

Rođen u Persiji kao neznabožac, u vreme cara Konstantina. Kao mladić upozna se sa verom Hristovom, ostavi neznaboštvo i krsti se. Toliko zavoli veru istinitu, da napusti sve svetsko, i zamonaši se u jednom manastiru kod grada Nisivije. Požive u bratstvu neko vreme, pa se udalji na bezmolvije ka nekome arhimandritu Nurvelu, za koga se veli, da 60 godina nije jeo ništa vareno. Starac Nurvel ga zađakoni, pa kada ga htede prinuditi i u čin sveštenika, Dometije odbeže u neku pustinjsku goru, i nastani se u jednoj pešteri. Dostiže toliko savršenstvo kroz post, molitvu, bdenje i bogomislije, da isceljivaše bolesnike. Kada dođe u te predele Julijan Odstupnik, ču za Dometija, pa posla ljude, koji ga zazidaše u pećini živa sa dva njegova učenika. Tako skonča ovaj Božji svetitelj 363 god. i preseli se u carstvo Božje.

Prep. Or. Otšelnik Tivaidski

Prevelikim podvigom dostiže veliko savršenstvo. Kada sebe dobro utvrdi i prosveti u samoći, tada osnova postepeno nekoliko manastira, i bi izvrstan duhovni vođ i nastavnik mnogih monaha. Rufin koji ga poseti ovako ga opisuje: „u svojoj odeći on je ličio na angela Božjeg, devedesetoletni starac s dugom bradom kao sneg belom, veoma prijatne spoljašnosti. Pogled njegov svetlio se nečim nadčovečanskim." Više puta video angele Božje. Naročito se trudio, da nikad ne izrekne neistinu.. Imao je velika iskušenja od demona, no trezveno i hrabro sve je savladao. Pričešćivao se posvednevno. Jednom ga opomenu učenik, da je došao Vaskrs, i da treba praznovati. Čuvši to on izađe napolje, diže ruke knebu, i tri dana provede u molitvi bez odmora. Pa objasni učeniku: „to i jeste praznovanje Vaskrsa za monaha, da um svoj uzvisi i s Bogom sjedini". Upokoji se u dubokoj starosti oko 390 god.

Svešt. muč. Narkis patrijarh Jerusalimski

Posečen u vreme Antonina 213 god. u 116 godini svoga života.

Sv. muč. Marin i Asterije

Prvi beše vojnik a drugi senator rimski. U vreme cara Galijena Marin sveti služaše kao vojnik u Kesariji Palestinskoj. Zbog vere Hristove bi posečen mačem. NJegovom stradanju prisu-tvovaše Asterije senator, koji beše hrišćanin. On skide sa sebe svoju dolamu, obvi njome telo mučenika, uze ga na rame, odnese i česno sahrani. Neznabošci videći to posekoše i njega mačem. Česno postradaše za Hrista oko 260 god.

Prep. Pimen Mnogobolezneni

Od malena bolešljiv, i od malena željan monaštva. Donesen u Pečersku lavru radi iscelenja, on tu osta do smrti. On se više moljaše Bogu za bolest nego za zdravlje. Noću mu se jave angeli i postrigu ga za monaha. Tom prilikom mu reknu, da će do smrti bolovati, i da će pred samu smrt ozdraviti. Tako i bi. 20 godina ležao je u postelji. Činio čudesa za života i bio neobično prozorljiv. Pred smrt ustade s postelje potpuno zdrav, i odmah pripremi sebi grob, i upokoji se u Gospodu 1110 god.

Sv. prorok Mihej II

Iz plemena Judina, a iz sela Morisi, zbog čega se nazivao Morisićanin. Savremenik proroka Isaije, Amosa i Osije, i careva Judejskih Joatama, Ahaza i Jezekije. Izobličavao je poroke naroda svoga, izobličavao i lažne proroke, koji prorokovahu za vino i za silovito piće. Predskazao je propast Samarije. Predskazao je i propast Jerusalima, koja će doći za to što poglavari njegovi uzimaju mito, sveštenici uče za platu, a proroci njegovi gataju za novce. Zato će se zbog vas Sion preorati kao njiva, i Jerusalim će postati gomila. No od svih njegovih proročanstava najvažnije je proročanstvo o Mesiji, naročito o mestu rođenja NJegova. On je Vitlejem imenovao mestom rođenja Mesije, kojemu su ishodi od početka, od vječnih vremena. Ne zna se tačno, da li je i ovaj prorok bio ubijen od Jevreja ili je umro mirnom smrću (v. Jerem. 26, 18 - 19). No zna se, da je bio sahranjen u svome selu, i da su mu mošti pronađene, zajedno sa moštima proroka Avakuma, u vreme cara Teodosija Velikog prema nekom tajanstvenom otkrovenju, koje je imao Elevteropoljski episkop Zevin.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 1:3-9

3. Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

4. Blagodarim neprestano Bogu mojemu za vas, na blagodati Božijoj koja vam je data u Hristu Isusu,

5. Što se u svemu obogatiste u njemu, u svakoj riječi i svakom znanju,

6. Kao što se svjedočanstvo Hristovo utvrdi u vama;

7. Tako da ne oskudijevate ni u jednom blagodatnom daru, vi koji čekate

otkrivenje Gospoda našega Isusa Hrista,

8. Koji će vas i utvrditi do kraja da budete besprekorni na dan Gospoda

našega Isusa Hrista.

9. Vjeran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svojega Isusa Hrista,

Gospoda našega.

(Zač. 124).

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 19:3-12

3. I pristupiše mu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: Je li dopušteno čovjeku otpustiti ženu svoju za svaku krivicu?

4. A on odgovarajući reče im: Niste li čitali da je njih Tvorac od početka stvorio muško i žensko?

5. I rekao: Zbog toga će ostaviti čovjek oca svojega i mater, i prilijepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo,

6. Tako da nisu više dvoje, nego jedno tijelo; a što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.

7. Rekoše mu: Što onda Mojsej zapovjedi da se dade knjiga otpusna i da se ona otpusti?

8. Reče im: Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vašega da otpuštate žene svoje; a iz početka nije bilo tako.

9. A ja vam kažem: Ko otpusti ženu svoju, osim za preljubu, i oženi se

drugom, čini preljubu; i ko se oženi otpuštenicom, čini preljubu.

10. Rekoše mu učenici njegovi: Ako je tako čovjeku sa ženom, nije dobro ženiti se.

11. A on im reče: Ne mogu svi primiti tu riječ do oni kojima je dano.

12. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko može primiti, neka primi!

Pesma iz Prologa

Monasima dika, monasima slava,
Monasima glava, Or, premudri avva,
Sa velikim trudom, sa mnogo uzdaha,
Savršenstvu dospe pravoga monaha.
Moliše ga jednom: pouku nam kaži! -
Istinu govori, nikada ne slaži.
Znam čoveka što se nikad nije kleo,
Nikad slag'o, nikad drugom zlo želeo.
Pa zaćuta starac posle odgovora.
Tad Sisoje sveti zapitao Ora:
- Kaži meni, oče, neko poučenje.
- Živi, Or mu reče, kako vidiš mene!
- Kako da te vidim, reci mi jasnije
Svaki čovek tajnu sam u sebi krije? -
Opet Or mu reče: evo ti govorim:
Od svih Božjih tvari sebe smatram gorim.
Učenika Pavla Or učaše tako:
- Od svakoga greha pobećićeš lako
Samo pobegneš li ti od zloslovija,
Jer iz zla ovoga svako drugo klija.
Zloslovije smrt je čovečijoj duši,
Svako seme dobra u srcu uguši.
Još jedno ću reći, i nek dosta bude,
Goni misli tašte, goni želje lude,
Od materijalnog udaljuj se stalno,
I dostićeš, sine, nematerijalno.

RASUĐIVANJE

Niti se brini za pravednika niti zavidi grešniku. Seti se uvek, da je Gospod Hristos vaskrsenjem pobedio sramnu smrt, a da su Irod, Juda, Neron, Julijan Odstupnik, Valerijan, Lav Jermenin, i drugi Hristoborci sramnom smrću umrtvili zauvek svoje privremene uspehe i pobede. Sv. Narkisa patrijarha zavidljivci oklevetaše za narušenje celomudrija. Nevini Narkis udalji se u pustinju i mnoge godine provede u bezmolviju i strpljivom čekanju, da Bog učini Svoje. Tri patrijarha izmene se posle njega, i tek onda se jave ljudi koji dokažu jasno njegovu nevinost. Tada ga prisile svi, da se vrati iz pustinje na svoj presto. Tako Bog opravdava pravednika. - Krvavi car Valerijan sa satanskom strašću ubijaše hrišćane po celom svetu. Pa kako završi? U ratu s Persima bi pobeđen i zarobljen od cara Sapora (Savorija). Sapor ga ne hte odmah pogubiti, nego ga upotrebljavaše za binjektaš, kad hoćaše konja uzjahati. Svaki dan dovođahu mu sluge sa konjem i Valerijana, i Sapor uživaše, da stane nogom na vrat caru rimskom, te da lakše uzjaše na konja. Zlu žetvu žanje onaj ko zlo seme seje.

SOZERCANJE

Da sozercavam milost Božju prema nerotkinji Ani, materi Samuilovoj (I Sam. 1), i to:
1. kako Ana beše bezdetna, i u tuzi moljaše se Bogu, da rodi sina, obećavajući posvetiti ga Bogu;
2. kako Bog usliša molitvu Aninu, i ona rodi sina, i nazva ga Samuil (isprošen od Boga);
3. kako Ana odnese Samuila u hram i posveti Bogu.
 

BESEDA

o novom zakonu od Siona
Jer će iz Siona izaći zakon, i riječ
Gospodnja iz Jerusalima
(Isa. 2, 3).
O novom zakonu i o novoj reči govori prorok. Stari zakon dat je na Sinaju, novi će doći od Siona. Stari zakon je dat kroz Mojseja, a novi će doneti sam Gospod Hristos. Onaj je bio namenjen u početku samo Jevrejima, ovaj će biti namenjen svima narodima, vascelom rodu ljudskom. I ako su ove reči proročke jasne, ipak ih Jevreji nisu mogli razumeti, niti ih dan danas razumeju. Zatvoren je smisao ovih reči za njih zbog okamenjenosti srca njihova. Na koga oni odnose ove reči? Nina koga. Kako oni tumače ove reči? Nikako. Oni prolaze mimo njih kao slepac mimo otvorena vrata. Da su mogli razumeti ove reči, zar bi oni postupili onako kako su postupili i sa prorokom i sa Prorokovanim? Zar bi Isaiju testerom prestrugali, a Hrista na krst raspeli?
Zakon Mojsejev Jevreji su smatrali jedinim i poslednjim zakonom Božjim. Zato oni nisu mogli uvideti smisao proroštva o novom zakonu iz Siona, t.j. iz doma Davidova (jer David proslavi Sion). No ako Jevreji nisu znali, da kroz stari zakon uvide novi, mi hrišćani znamo da kroz novi zakon uvidimo stari. Oni su imali samo drvo bez plodova, a mi imamo i drvo plodove. Oni su imali samo slike bez stvarnosti, a mi imamo i stvarnost i slike. Oni su držali samo obećanja - i to krivo shvaćena - a mi imamo i obećanja i ispunjenja.
O Gospode svebogati, koji nas obogati zakonom Tvojim duhovnim i rečju Tvojom životvornom, Tebi se jedinompoklanjamo i Tebe molimo: daj nam mudrosti i sile, da živimo po Tvom zakonu i da održimo reč Tvoju svetu. Da ne osiromašimo pred Tobom, koji si nas učinio bogatašima. Tebi slava i hvala vavek. Amin.