Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 20.09. (07.09. po Starom kal.)

Sv. muč. Sozont

Sv. muč. Sozont

Rodom iz Likaonije sv. Sozont beše pastir ovaca i držaše se u svemu zakona Božjega, i poučavaše vrsnike i drugove svoje veri blagočestivoj. Prema nekom viđenju on saznade, da mu valja mučenički postradati za Hrista. U to vreme beše veliko gonjenje hrišćana u obližnjem gradu Pompeopolju od strane nekoga Maksimijana igemona Kilikijskog. A u gradu beše idol neki zlatni, kome se neznabošci klanjahu. Sozont ostavi svoje ovce, ode u grad, uđe u hram neznabožački, pa odlomi ruku od zlatnoga idola, razdrobi je i razdade siromasima. Nasta velika uzbuna u gradu zbog toga, i neznabošci počeše tražiti krivca. Da ne bi neko drugi postradao zbog njegovog dela Sozont se uputi igemonu i objavi sebe kao hrišćanina i učinioca onoga dela. Mučitelji ga najpre tukoše, a po tom obesiše o drvo i strugaše gvozdenim četkama, a kada već beše na izdisaju staviše ga na oganj, gde Sozont sveti predade svoju svetu dušu Bogu. Postradao oko 304. god. Mošti njegove čudodejstvovahu, i nad njima beše podignut hram vo imja sv. Sozonta.

Sv. apostoli Evod i Onisifor

Behu ovi apostoli od Sedamdesetorice. Evoda spominje sv. Ignjatije Bogonosac u svojoj poslanici Antiohijanima s velikom pohvalom. Evod beše učenik apostola Petra i naslednik njegov u zvanju episkopa Antiohijskog. Petar apostol, i nastavnik njegov, postavi ga za episkopa Antiohijskog. Napisao je Evod delo o sv. Bogorodici, u kome je izložio, kako je sv. Deva Marija uvedena u hram budući 3 godine od rođenja; kako je u hramu ostala 11 godina; kako je ušavši u 15. godinu predata bila sv. Josifu na čuvanje, i kako je rodila Gospoda u 15. godini. Napisao je i drugo jedno delo pod naslovom „Svetilo". Ali oba ova dela upropašćena su u vreme gonjenja hrišćana. Ubijen je za Hrista u vreme bavljenja cara Vespazijana u Antiohiji. Sv. Onisifora spominje apostol Pavle (II Tim. 1, 16–18) kao svog iskrenog prijatelja i pomoćnika. Postrada za Hrista u Kolofonu, gde je i episkopom bio. Veli se, da je vezan bio za divlje konje i rastrgnut. I tako ovi verni vojnici Hristovi česno poslužiše na zemlji i preseliše se u radost Gospoda svojega.

Sv. muč. Evpsihije

Sin senatora Dionisija. Žestoko mučen za Hrista, bijen i strugan, pa polumrtav bačen u tamnicu. Javio mu se angel Božji i iscelio ga. Pušten iz tamnice on razdade sve svoje imanje nešto siromasima a nešto klevetnicima svojim. Ponovo uhvaćen i strugan dok ne predade dušu Bogu. Iz njegovih rana poteklo mleko i voda mesto krvi. Postradao u vreme cara Adrijana.

Sv. Jovan arhiep. Novgorodski

Najpre sveštenik a potom, od 1163. god, episkop u Novgorodu. Sazidao 7 crkava za svoga života. Imao viđenje sv. Bogorodice, i neobičnu silu nad demonima, koje je čak i na službu sebi prinuđivao. Čudesno sačuvao Novgorod od napada 72 kneza. Stradao od iskušenja đavolskih, no silom krsta i molitve sve savladao. U starosti povukao se u manastir, primio shimnu i mirno se upokojio u Gospodu 7. sept. 1185. god.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 5:11-21

11. A ja, braćo, ako još obrezanje propovijedam, zašto me onda gone? Dakle, ukida se sablazan krsta.

12. O, pa bi se i odsjekli oni koji vas bune!

13. Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani; samo ne slobodu za ugađanje tijelu, nego da iz ljubavi služite jedni drugima.

14. Jer se sav Zakon ispunjava u jednoj riječi, u ovoj: LJubi bližnjega svojega kao sebe samoga.

15. Ali ako jedan drugoga ujedate i proždirete, gledajte da se međusobno ne istrijebite.

16. Velim pak: po Duhu hodite, i pohotu tjelesnu nećete činiti.

17. Jer tijelo želi protiv Duha, a Duh protiv tijela; a ovo se protivi jedno drugome, da činite ono što ne biste htjeli.

18. Ako ste pak Duhom vođeni, niste pod zakonom.

19. A poznata su djela tijela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost,

20. Idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnjev, prkosi, razdori, jeresi,

21. Zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unaprijed kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslijediti Carstva Božijega.

(Zač. 213).

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 7:5-16

5. A potom pitahu ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive prema predanju od starih, nego jedu hljeb neumivenim rukama?

6. A on odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene.

7. No zalud me poštuju, učeći učenjima propisanim od ljudi.

8. Jer ostaviste zapovijest Božiju, a držite se predanja ljudskoga, pranja sudova i čaša; i mnogo drugo slično činite.

9. I reče im: Lijepo, ukidate zapovijest Božiju da svoje predanje sačuvate!

10. Jer Mojsej reče: Poštuj oca svojega i mater svoju; i: Koji ruži oca ili mater, smrću da umre.

11. A vi kažete: Ako reče čovjek ocu ili materi: ono čim bih ti mogao pomoći korvan je,to jest: prilog,

12. I ne date mu više da išta učini za oca ili mater,

13. Ukidajući riječ Božiju svojim predanjem koje dalje prenosite; i slično tome mnogo šta činite.

(Zač. 29).

14. I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte me svi, i razumijte.

15. Ništa nema što bi čovjeka moglo opoganiti od onoga što spolja ulazi u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čovjeka.

16. Ko ima uši da čuje, neka čuje!

Pesma iz Prologa

Mladi Sozont, junak pravoverni,
pravo stoji pred licem neverni',
pravo stoji, ničeg se ne boji;
Um udubljen u Boga držaše,
Umom krepkim u nebu stajaše,
Mučitelj ga stavljaše na muku
Što idolu zlatnu slomi ruku.
– Slomih mu je, Sozont odgovara,
Te da vidim, da l' će da me kara,
Al' idolu obe ruke mrtve,
Zaludu mu prinosite žrtve,
Mrtvi idol ne reče ni reči
Nit me silom u lomljenju spreči.
Mrtav ćuti, jer ne ima duha,
Ni razuma, ni vida ni sluha.
Ruku uzeh ne da je ukradem
Nego bednim na hleb da razdadem;
Neznabošci, za vaše spasenje
Ja razdelih to mrtvo kamenje,
Ne bi li vam duša olakšala,
Živog Hrista za Boga priznala.
Sozont kleče, Bogu se pomoli,
Za istinu krvcu svoju proli,
Sozont divni, junak nemadmašni.
Sile Božje izvor preizdašni.

RASUĐIVANJE

Pobeda nad gnevom jedna je od najvećih pobeda Hristovog vojnika. Mi se obično gnevimo ili na one koje želimo da povratimo od greha, ili na klevetnike svoje. Ali zaboravljamo pri tom, da je gnev smrtni greh, i da želeći druge da spasemo sebe gubimo, po rečima sv. Makarija. Gnev protiv neprijatelja obično je skopčan s drugim jednim opakim osećanjem, na ime osvetoljubljem. Sv. Evpsihije toliko je bio pobedio strast gneva u sebi, da je pred smrt od svog velikog imanja jedan deo dao siromasima a drugi deo svojim klevetnicima, zbog kojih je mučen i ubijen. On je smatrao svoje klevetnike za svoje dobrotvore. Sv. Zlatoust piše: „obrežimo krila gnevu, i zlo se neće dići visoko. Gnev je, veli, bolest opaka, koja može pogubiti duše naše... Gnev je strašni oganj, što sve proždire... Kad bi razgnevljen čovek mogao videti sebe u trenutku gneva svoga, to on ne bi više potrebovao nikakvih drugih saveta (da se ne gnevi) – zato što ništa nema neprijatnije od lica razdraženog." Avva Amon je za sebe ispovedio: „ja sam proveo 14 godina u Skitu moleći Boga i dan i noć, da mi daruje pobedu nad gnevom."

SOZERCANJE

Da sozercavam Solomonovo poštovanje majke svoje (I Car. 2), i to:
1. kako majka careva uđe k svome sinu da ga nešto moli;
2. kako car ustade, srete svoju majku i pokloni se pred njom;
3. kada sede car na svoj presto, on majku svoju stavi s desne strane sebi.

BESEDA

o jelu duhovnom
Jelo je moje da izvršim volju onoga
koji me je poslao
(Jov. 4, 34).
Evo ljubavi! Evo pouke! Evo smirenja! Evo primera! Kao što se u dobrom hlebu nalazi sve što treba našem telu, tako se u svakoj reči Gospoda Hrista nalazi sve što je potrebno duši našoj. Božansko jedinstvo prirode Oca i Sina izraženo je u ljubavi Oca prema Sinu i Sina prema Ocu. Onaj ko ljubi, taj i sluša. Ako želiš saznati, kolika je ljubav Tvoja prema Bogu, izmeri tvoju poslušnost prema volji Božjoj, i odmah ćeš saznati. Nemanje poslušnosti pouzdan je znak nemanja ljubavi. Onaj koji ljubi, sa slašću izvršuje volju ljubljenoga. Sin Božji toliko ljubi Oca Svog, da smatra najslađim jelom izvršenje volje Očeve. Šta je volja Očeva? Spasenje ljudi. Gospod Sin Božji osećao je neutoljivu glad za izvršenjem te volje Očeve. I kad je koga spasao On se osećao nahranjen najslađim jelom. Vidite, kako je uzvišena duhovnost Hristova! Učenici NJegovi behu doneli NJemu jela iz varoši, i ponudiše Ga da jede: Ravi, jedi! U tom času On beše zaposlen Svojim glavnim poslom – spasavanjem duša ljudskih. Tu je žena Samarjanka, gotova da usvoji nauku spasenja; tu na pomolu i ceo grad Sihar, već približen carstvu Božjem; tu je njiva velika i žetva spasenja gotova. To je za Hrista jelo, slađe od svih telesnih jela i poslastica ovoga sveta. Telo je mašina, u kojoj se vozi car čovek. Kada car vrši svoj carski posao; kada otkupljuje careviće iz ropstva, mašina mora da stoji po strani i ne smeta poslu carevome. Car se sav ustremio na to, da spase svoje ljubljene careviće; i to je njegovo jelo, njegovo piće, njegova plata, njegovo jedino zadovoljstvo i dostojanstvo.
O braćo moja, kad bi vi znali, koliko Hristos Gospod i danas gladuje za našim spasenjem! Zar da mu ne damo jelo da jede koje On najviše voli? Ko nam je veći gost, bliži srodnik, iskreniji prijatelj od NJega? Pa kad daleko manje goste, i udaljenije srodnike, i neiskrenije prijatelje gostimo onim jelom, za koje znamo da ga oni vole, kako da ne ugostimo Gospoda našeg jelom NJemu jedino ugodnim? Prihvatimo naše sopstveno spasenje, koje nam On nudi. To je NJemu najmilije jelo. Od svakog drugog jela On okreće glavu.
O Gospode Isuse, nenasiti Čovekoljubče, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.