Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 21.01. (08.01. po Starom kal.)

Sveti mučenici Julijan i Vasilisa

Oboje od plemenitih i bogatih roditelja. Venčani u brak zavetovali se živeti devstveno kao brat i sestra. Razdadu sve svoje imanje sirotinji, a oni se zamonaše, i to Julijan osnuje muški, a Vasilisa ženski manastir. Julijan je imao do deset hiljada monaha, a Vasilisa do hiljadu monahinja. Kada nasta ljuto mučenje hrišćana pod Dioklecijanom, Vasilisa Boga moljaše da se nijedna od njenih monahinja ne ustraši od muka i ne odstupi od vere pravoslavne. Usliši Gospod molitvu dostojne sluškinje Svoje i u toku šest meseci uze k Sebi sve monahinje, redom, pa naposletku i njihovu igumaniju Vasilisu. Pred smrt Vasilisa imala viđenje svojih sestara iz onoga sveta: sve joj se javiše svetle i radosne kao angeli Božji i prizivahu svoju duhovnu majku da im što pre dođe. Julijanov manastir pak bude ognjem sažežen od mučitelja, a Julijan beščovečno mučen i umoren najtežim mukama. U mukama Gospod ga je bodrio i krepio, te je sve junački izdržao, veru održao, i ime Hristovo proslavio. Zajedno s Julijanom posečeni su: sin i žena mučitelja Markijana; Kelasije i Marionila, koji videvši Julijanovo junaštvo u trpljenju muka, obratiše se i sami u veru Hristovu; dvadeset vojnika rimskih; sedam braće iz toga mesta; prezviter Antonije, i neki Anastasije, koga Julijan u vreme mučenja molitvom vaskrse iz mrtvih. Svi česno za Hrista postradaše i građani Carstva nebeskoga postadoše oko 313. godine.

Prepodobni Georgije Hozevit

Prepodobni Georgije Hozevit

Podvizavao se u VII veku u obitelji Hozevitskoj, na putu iz Jerusalima u Jerihon gde se prvo podvizavao prepodobni Jovan Hozevit.

Sveta Domnika

U vreme cara Teodosija došla kao nekrštena iz Kartagine u Carigrad sa još četiri devojke neznaboške. Patrijarh Makarije krsti ih i blagoslovi im da žive kao inokinje. Sveta Domnika preda se podvigu sa velikom revnošću i u toj revnosti nije slabila do same smrti u dubokoj starosti. Upokojila se u Gospodu oko 474. godine. Prosvetljena Duhom Svetim ona je mogla prozirati događaje u budućnosti i molitvom čudesa tvoriti.

Sveti Grigorije, episkop ohridski

Blagočestiv učitelj i pastir stada Hristova. Upokojio se 1012. godine. U natpisu jednom u crkvi Svete Sofije u Ohridu naziva se "Grigorijem premudrim".

Pesma iz Prologa

Brakom vezani, Hristom vezaniji.
Savez duhovni — savez je trajniji.
U knjigu Živih Duh ix ypisa:
„Bratac Julijan, sestra Vasilisa".
Sve ostaviše, za Hristom pođoše.
I čas kad kucnu živote dadoše
Za ljubav Božju, ljubav trisunčanu,
Slavu prezreše. svu slavu zemljanu;
LJubavlju k Bogu sebe proslaviše
I primer divan naš ostaviše.
Bogatstvo crkvi, i ukras i dika:
Krv čudotvorna čudnih mučenika.

RASUĐIVANJE

Na jednoj ploči u crkvi Svete Sofije bile su urezane ove reči: "Umij grehe svoje a ne samo lice". Ko god je ulazio u tu slavnu crkvu, čitao je ovaj natpis i sećao se da hrišćanska vera zahteva od njega čistotu moralnu: čistotu duše, srca i uma. No kako je u srcu usredsređen sav duhovni čovek, to je i Gospod rekao: Blaženi čisti sερdcεmъ. Sva spoljašnja čistota ne pomaže ništa u zadobijanju carstva nebeskog. O kad bismo mi ulagali onoliki trud oko umivanja sebe od greha koliko truda ulažemo posvednevno oko umivanja lica svoga! U srcu bi se našem tada, vaistinu, video Bog kao u ogledalu.

SOZERCANJE

Da sozercavam tri iskušenja kojim satana kušaše Gospoda Isusa i to:
1. slastoljublje (iskušenje hlebom),
2. slavoljublje (uzdizanje iznad hrama).
3. srebroljublje (nuđenje u posed vascelog sveta).

BESEDA

o potrebnoj opreznosti onih koji misle da su sigurni
Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne (I Kor. 10, 12)
Apostol, koji daje ovakav savet, pravashodno je poznavao prirodu ljudsku i svu nemoć njenu. Dan za danom potvrđuje to iskustvo, da tek što se čovek uspravio iz blata grehovnog, a već ponovo giba se i pada. Tek što se izlečio od poroka srebroljublja, a već pada u porok slavoljublja. Ili, tek što je otvorio ruku da pomogne bedna čoveka, a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek što se malo privikao molitvi, a on otvara širom usta svoja da ruži one koji se još nisu molitvi privikli. Ili, tek što je osetio da ga Duh Božji rukovodi na put spasenja, a on se odmah nameće za učitelja vascelom svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duha od sebe.
Kada je Gospod predskazivao učenicima da će Ga se svi oni odreći i razbeći, tada je Petar, samouveren u postojanstvo svoje, uzviknuo: Ako se i svi sablazne ali ja neću. Prozirući mu samo srce, i videći ga već pala u samomnjenje i gordost, Gospod mu odgovori: Noćas dok pijetao ne zapjš me se odreći! Pa kad se ovakav pad desio s apostolom, u neposrednoj blizini Gospoda, kako s ima da se ne desi? Zato, braćo, kad se dignemo i povratimo on nekog greha, i stanemo uspravno, treba to da pripisujemo sili i milosti Božjoj a ne sebi; i treba da se dobro obaziremo, i čuvamo, i Bogu molimo, da opet ne padnemo, bilo na jednu stranu, bilo na drugu, no da hodimo pravo putem Gospodnjim.
Gospode svevideći, pomozi nam da se uspravimo Duhom k Tebi; i ad se uspravimo, podrži nas, da više ne padamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.