Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 21.04. (08.04. po Starom kal.)

Cveti - ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim

Cveti - ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim

ULAZAK ISUSA HRISTA U JERUSALIM - CVETI (grč: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice. Biblijski opis
Toga dana je Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim. Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: "Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, I ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! - i odmah će ih dati". Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, On ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim.Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnoštvo naroda Mu se pridružilo. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, druti su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put. Kada Isus Hristos iziđe na Maslinsku goru, oni koji ga pratiše povikaše: "Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!" Ali Isus je celim putem bio žalostan, i kad silazaše niz goru, on baci pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: "O, Jerusalime! Kad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani da će te opkoliti neprijatelji tvoji sa svih strana, i razbiće tebe i decu tvoju i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen".Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: "Ko je to?", a iz gomile naroda odgovoriše: "Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog". Potom Hristos uđe u hram, gde su bili kljasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavlada veliko oduševljenje, te mu klicahu: "Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!" Slušajući to, priđoše Mu neki fariseji, pa mu rekoše: "Čuješ li to što ovi govore?", našta im on odgovori: "Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu".Celog dana je Isus Hristos držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju.
Način praznovanja
Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod - Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
Narodni običaji
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni; dren da bi bili jaki; ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačni; vrbove grančice, da svi budu napredni. Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoće. Ponekad se ceveće potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenovima i onda se tom vodom deca umivaju. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi naročit buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju devojka razaznaje momkova osećanja.

U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.

U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.

Sv. apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermije

Sv. apostoli Irodion, Agav, Ruf, Asinkrit, Flegont i Ermije

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion beše srodnik Pavlov. Pozdravite, piše Pavle Rimljanima, Irodiona rođaka mojega (16, 11). Mnogo postrada Irodion od Jevreja kao episkop Neopatrski: biše ga štapovima po glavi, kamenjem ga udaraše po ustima, bodoše ga noževima. I kada ga ostaviše kao mrtva, ustade sveti Irodion i produži služiti apostolima. U Rimu je pomagao apostolu Petru, i bi posečen sa mnogim drugim hrišćanima onoga istoga dana kada i Petar raspet. Sv. Agav imađaše duh proročki. U Delima Apostolskim pominju se dva njegova proročanstva. Prvo, prorekao je veliku glad po celom svetu, koja se i zbi u vreme ćesara Klaudija. I drugo, kada se srete u Kesariji s apostolom Pavlom, koji iđaše za Jerusalim, Agav uze pojas Pavlov i veza sebi i ruke i noge govoreći: tako veli Duh Sveti: čovjeka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji (21, 11). Sv. Ruf beše episkop u Tivi Jeladskoj. I njega spominje apostol Pavle: pozdravite Rufa izbranoga u Gospodu (Rim. 16, 13). Beše episkop u Irkaniji Azijskoj. Sv. Flegont, koji se na istom mestu spominje, beše episkop u Trakijskom gradu Maratonu. Sv. Ermija, spomenut s ostalima, beše episkop u Dalmaciji. Svi oni kao pčele Hristove raznošahu med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući mnogo radi ljubavi Hristove. Svi se preseliše u večno carstvo Hrista ljubljenoga.

Sv. Kelestin papa Rimski

Veliki revnitelj vere pravoslavne. U vreme III Vaselj. Sabora pisao poslanicu protiv jeretika Nestorija. Upokojio se mirno 432. god.

Sv. Nifont ep. Novgorodski

Odlikovaše se velikom revnošću u zidanju i opravljanju hramova Božjih i velikom hrabrošću u protivstajanju nasilnim kneževima. Na 13 dana pred smrt javio mu se sv. Teodosije i nagovestio mu njegov skori prelaz u drugi svet. Upokojio se 1156. god.

Pesma iz Prologa

Mužestveni Vadim smrt u oči gleda
I Nirsana žali što ga snađe beda
Nirsan s golim mačem pred Vadimom stoji,
Ne boji se Boga, al' se sveca boji
Zamahuje mačem, zamahuje, spušta!
Pred vitezom božjim — malodušnost sušta!
— Nirsane, Nirsane! Vadim njemu zbori,
Na putu za večnost Vadim ti govori:
Porek'o si Hrista, laž si prigrlio,
Samom sebi dušu sam si pogubio.
Ja smrt željno čekam svakog Božjeg sata,
Da od večnog carstva otvori mi vrata.
No od tvoje ruke ja žalih umreti,
I nikad te više, kneže, ne videti
Izdajnika Hrista večna kriće tama,
A dva puta crnja — ubicu hrišćana —
To izreče svetac, pa umuče mukom,
I Nirsan ga zakla uzdrhtalom rukom.
Tako lav pogibe od plašljiva zeca!
No kog' ubi Nirsan? Sebe ili sveca?
Večna pravda zbori: lupež sebi sudi
A Božijem svecu ništa ne nahudi.